četvrtak, 31 mart 2016 12:17

Legendarne lepotice – glava i(li) telo

Ocenite ovaj članak
(11 glasova)

Kad vam neko atraktivno žensko čeljade na ulici privuče pažnju, šta prvo izmami vaš uzdah: glava ili telo? Da li kažete „al' je lepa“ ili „baš je zgodna“? Sudeći po fotosima koje kačite po Fejsbuku (pozdrav Velemajstoru Riletu i Atili Šandolu koji mi svakog jutra ulepšavaju dan) najviše vas privlači donji zadnji i prednji srednji „plan“, hehehe. Uostalom, proguglajte internetom pa pogledajte fotografije, recimo, Brižit Bardo, BB je još uvek „Lamborghini Miura“ – savršen dizajn, čista erotika, nepravizeđena lepota, sklad i elegancija do dana današnjeg, a bez grama silikona .

Znači, telo! E tako smo i mi nekad šacovali mašinice za pecanje (Jovis još uvek!) – prvo telo! Evo očiglednog primera: Mitchell 300 Pro.

mitchell-300-pro-telo

Jer špulna ko špulna, nije se praktično ni videla. Bila je jednostavna, jeftina, pa je postojala i rezervna. Bila je grafitna, a nalazila se unutar metalne „šolje“ – rotora. Pristojno je izgledala i ništa više. Svrha je bila da služi ko kalem, skladište za monofil, i da koči. Kočila je osrednje, slagala vrlo dobro, čak odlično za ondašnja (pa i današnja) merila. Kako je špulna bila lagana, a cela mašinica od metala, 300-tka je imala dobar balans uprkos gabaritne šolje, jer glava role nije pretezala unapred.

mitchell-spulna

Takva filozofija se dugo zadržala – plastične, bakelitne ili grafitne špulne, unutar šolje rotora. Recimo sve stare DAM-ove Qiuck Finnesse bile su takve koncepcije, pa i Ryobi 177 Made in Japan, Mitchell 300, stari ABU Cardinal 77 itd.

Sad, ja ne znam tačno ko je prvi lansirao spoljnu špulnu, verovatno Shakespeare sa serijom President, potom Ambudex, Sigma... No i nije bitno ko je bio prvi. Tek, špulne su postajale metalne, spoljne, sve lepše i lepše sa gomilom natpisa i „zlatnih lajsni“, ali i – glomazne. Samim tim i teške, iako su bile od aluminijuma. Time i skupe, pa je retko bilo (gratis) rezervnih. Ali su rotori postali lakši jer su sada viljuške nosile preklopnik a ne više glomazna šolja.

dam-spulna-2

No, DAM je bio izuzetak, osmislio je tzv. „Petticoat“ spoljnu špulnu (iznad) koja je imala duple, tačnije dvostruke zidove. Cilj je bila zaštita jednog od najosetljivijeg sklopa stacionarnog čekrka – mesta gde osovina špulne izlazi iz rotora mašinice. Stoga je spoljni obod špulne bio spolja preko zida rotora, a drugi, unutrašnji deo špulne bio je takođe preko zida rotora - ali s unutrašnje strane. Sve je jasno: prljavština, nečistoća, pa čak delimično i voda (recimo kiša) nije mogla niša „kviku“ 3000, odnosno legendarnim rolama serije 2002, 3002... koje i dan-danas traju, ne samo zbog pužnog pogona.

Kako je vreme prolazilo tako se i dizajn menjao, a špulne su sve više postajale (i) ukras mašinice, pošto su one prvo upadale u oči. Bilo ih je svakakvih: klasičnih, dubokih, pa plitkih i dugačkih, potom super-dugačkih... a sada opet kratkih. Bilo je punih i „bušnih“, sa konusom ka vrhu ili kontra-konusom (Daiwa ABS špulna). Ali svima je bilo zajedničko visoka cena, pa je sve ređe bilo gratis rezervnih.

daiwa spulna

Tako je špulna postajala skup ukras mašinice, pa je prvo zapadalo za oko „lice“ lepotice a ne telo! Na stranu što izbušena špulna, pa još i izbušen rotor, gutaju prašinu! Izmislilo, stoga preskupo i prekomplikovano „specijalno magnetno zaptivanje“ – trice i kučine. Ali tako je to kada funkcionalnost, jednostavnost i trajnost ustuknu pred dizajnom, lakoćom i lepotom. Posledica je (kratko)trajnost! No, i BB je bila san snova jedino dok je bila mlada. Kupi bre, novu, još lepšu „gejšu“ – moraju i Daiwa i Shimano od nečega da žive.

Mitchell300Pro

Ja prosto moram da imam i rezervnu špulnu! Najviše volim da su različitog kapaciteta, pa prvo napunim strunom veću. Potom, kako se monofil ili pletenica troše, prebacim onaj donji, nekorišćen deo strune na manju špulnu, jer kad premotam korišćen deo strune bude na dnu špulne a nekorišćen od gore – i opet imam do vrha punu špulnu ispravnom strunom. To radim ne što sam škrt nego praktičan. Jer ukoliko mi neka „smuđina“ odnese 30 metara pletenice uvek mogu da zdravim ostatkom strune, još na vodi, napunim rezervnu.

A legendarni Mitchell je još onomad, uz legendarne 300-tke, uvek davao i gomilu rezervnih špulni različitog kapaciteta. Naravno, Mitchell 300 Pro volim iz još jednog razloga – crnka je još uvek raskošna lepotica ko Sofija Loren. Je 'l tako Jovise?

Dragan Jovanov Glod

Lajkuj nas na Facebook-u