Kada se ribolovna područja Srbije (Vojvodine) dodele upravljačima na 4 godine ne valja jer korisnik nema neki značajniji interes da ozbiljnije ulaže – prekratak je period za iole ozbiljniji rad. Ako se vode dodele na 10 godina opet ne valja – šta ukoliko korisnik ne ulaže nego jedino koristi. Za 10 godina može se totalno devastirati svaka voda, pa i ona najveća. Uostalom, reč „korisnik“ je izvedena iz glagola „koristiti“, čega tu ima nelogičnog, zar ne? Pa gde je, onda, rešenje?

U kontroli!

Samo, ko će kontrolisati korisnike, država (odnosno pokrajina) ko i do sada? Deja Vu. Jer kako naterati nekoga ko dodeljuje (svome) da sankcioniše (svoga), tj. onoga kojem je dao vodu na korišćenje? Na papiru se i to može – ukoliko je država pravna a vlast savesna. No, do sada je bilo po onoj narodnoj: „kadija te tuži, kadija ti sudi“, jer je država bila i kadija i sudija, pa je korisnik uglavnom bio nedodirljv, uprkos silnim kritikama ribolovaca, ekologa, i svih ljubitelja prirode. Stoga bi kontrola mora biti nezavisna, tj. strožija, ali kako?

Praktično jedina „sila“ koja bi mogla uticati da se stanje na vodotocima Srbije znatno poboljša su ribolovci. Armija ribolovaca! Ali oni su, ko i sve drugo u Srbiji, razjedinjeni. Pogledajte, recimo, koliko je samo grupa po Fejsbuku – desetine i desetine raznih skupina ribolovaca, često još podeljenih na varaličare, mušičare, plovkaroše, šarandžije, fideraše...

Možda je ovo rešenje – pogledaj sliku! Grupa građana koja će pokušati da okupi što više ribolovaca različitih fela i uglednih pecaroša od pera, zatim novinara, kolumnista i blogera, kao i poznatih imena iz sporta, politike, sa estrade itd, a sve radi samo jednog cilja – unapređenje sportskog ribolova u Srbiji, odnosno pritisak na institucije države da se zaštite vode.

Naravno, potrebna je kritična masa da bi se išta zatalasa. Stoga, mada možda deluje da je kasno jer će vode biti podeljene (na 10 godina) ne budite apatični – i najduži put počinje se prvim korakom. Stoga iskoračite – učlanite se. Moguće da ipak nije kasno. U protivnom, ukoliko ostanemo malodušni („ne vredi ništa“), zaista će biti prekasno.

Stoga delite ovaj tekst po društvenim mrežama, po grupama, postavljajte ga na vaše profile, agitujte, p(r)ozivajte... Ili bar (u)ćutite ukoliko ne verujete da se i nemoguće može – da se Srbi slože.

Naravno, Ujedinjeni ribolovci Srbije bi trebalo da bude interesna grupa svih građana, pa i ribolovaca iz Vojvodine. Posebno njih, jer najveći vodotoci baš protiču kroz Srem, Banat i Bačku, a situacija na severu Srbije nije ništa bolja nego na jugu. „Gens una sumus“ kažu šahisti. Tačno. „Svi smo jedan narod“ treba da bude moto i za ribolovce. Ne shvatimo li, šišaće će nas i dalje ko ovce – a za naše novce!

Ribolovci svih udruženja – ujedinite se!

Ujedinite se, uprkos otporu pojedinica i interesnih grupa koji će pokušati da sabotiraju ovu inicijativu još na startu, jer su navikli da love u mutnom.

Pošteno na vodi!

Dragan Jovanov Glod