Na ovaj tekst potaknuli su me brojni komentari na društvenoj mreži Facebook. Naime, ribolovac je na dozvoljen način, sportski, upecao soma, ali se sa njim fotografisao tek sutradan (verovatno zbog dolaska profi-fotografa, boljeg dnevnog svetla... jer je fotografija tehnički veoma kvalitetna).

Jeste da je fotografisano u vodi, ali po tome kako ribolovac drži soma (i kako som izgleda) vidi se da je mrtav. Som – ne ribolovac! Ribolovac izgleda kao surfer, ko da je krenuo sa daskom pod miškom da jaše talase.

No, šta je tu sporno? Ništa! Kod nas nije zabranjeno poneti ribu sportski upecanu, a nije zabranjeno ni slikati se po volji. A nisu sporni ni brojni komentari na „Fejsu“:

Jedni kritikuju što som nije vraćen.

Drugi odobravaju postupak, jer je som upecan po važećem zakonu.

Treći kritikuju fotografiju.

Četvrti novine koji su tu vest i fotografiju objavili.

Peti brane ribolovca argumentima da se u Španiji slikaju sa gomilom somova.

Šesti...

Realno sagledavajući današnji svet, možemo konstatovati da su za razvoj stvarne demokratije najzaslužniji Internet, Facebook i YouTube! Jer tek kad se pojavio video „Tužna Morava“, ili "pink" omladinka na štiklama iz DS-a, ili „naprednjaci“ koji se stepenicama „penju unazad“, ili... usledi pritisak javnosti, pa nastanu pozitivni pomaci. Prema tome, zadatak medija je da ne „lakiraju“ stvarnost, nego da izveštavaju – da informišu o događaju. O događaju ma kakav da je – pozitivan ili negativan – ali istinito.

Stoga „ne ubijajte glasnika“ koji vest donosi, ne kritikujte kolegu Stakića što je u svojim novinama „Ribolov“ vest o ulovu soma objavio. Jer, nije se, bre, Staka tako uslikao! Stoga, kupite "Ribolov" pa saznajte sve potanko o ulovu, jer...

Jer da Staka to nije objavio – ne bismo ni (sa)znali! Zato je bolje da znamo, pa možemo da polemišemo. Možemo da kritikujemo ribolovca, fotografiju... i ko zna, možda tako utičemo da se slično ne ponovi. Možemo raspravljato o „Catch & Release“, o fotografisanju... Ali ne zaboravite da nisu svi ribolovci novinari i majstori fotografije.

No, i mi, koji imamo sreću da pecamo na Ebru, često objavljujemo provokativne fotografije, ne baš totalno sportske. Iako slikamo žive somove, u vodi, ipak ih pre toga vežemo za drvo da se „brčkaju“, dok ne upecamo još dva-tri za grupnu (krupnu) fotku. Time svesno maltretitamo somove, ali mi nismo totalni čistunci.

No ako smo apsolutni čistunci ("ribolovačke moralne gromade“) nameće se logično pitanje: zašto uopšte pecamo? Zašto ribu bodemo, zamaramo, vežemo, poziramo s njom, pa je, napokon, totalno iscrpljenu, vratimo.

Licemerno je svako pecanje, slikanje i vraćanje – jer to radimo zbog „slave“. Zbog lečenja ega. Zbog zadovoljavanja sujete. Zbog nas to činimo, a ne lovine koju toliko „volimo“ da je čak i ljubimo.

Samo su dva pristupa apsolutno moralna:

Uopšte ne pecati.

Pecati samo da bi se riba pojela.

Sve ostalo je tema za „ekologiju duha“, sve ostalo su nijanse, a ribolovcu ostaje na savesti da izaberi sopstveni put do sreće. Ali zapamtite: nijedna upecana riba nije srećna, bez obzira što je slikate, mazite (i skidate sluz), ljubite, lečite joj rane antibioticima – jer tu ranu joj je vaša udica nanela! „Povredi pa leči“ – kako to „licimurski zveči“! Ako to nije čista demagogija, onda ne znam šta je!

Ali je licemerje pametovati onome koji ribu ponese da bi je pojeo da nije sportski ribolovac, a kao „sportski“ je ribu mrcvariti do besvesti, pa je pustiti. Uostalom, pogledajte šta je sve pretrpeo (nadamo se, i preživeo) svetski rekord – upecan jednog dana, prevožen kombijem na merenje, vraćen, ponovo vezan i držan u plićaku do sutradan, kada je do besvesti sniman i fotografisan, pa – napon - vraćen (sličica gore)!

Sasvim druga tema je: „kakvog je ukusa som od 50 kila“? Ko cipela u saftu, ili ko đon u maslinovom ulju? No, o ukusima se ne raspravlja.

Samo ne zaboravite na još jednu činjenicu: beskrajna je tranzicija, a toliki ulov ima solidnu cenu u kafani! E, to je i nesportski i zabranjeno!

Ali i da se to desilo (srećom nije!) opet bi novinar trebalo da informiše javnost! Jer nikad od viška informacija nije bolela glava – u govnima do guše smo zbog manjka (ne samo informacija)! U sranju smo zbog viška politike a manjka etike!

Dragan Jovanov Glod

PS.

Uostalom, šta je etika u lovu i ribolovu, šta je fer plej u sportu, šta je uopše moralno u 21. veku, više niko ne zna – osim poglavice Sietla! Jer danas „cilj opravdava sredstva“, pa je i ovo bilo sportski i dozvoljeno – šaran od dve-tri kile proboden trokrakim udicama, u goloj borbi za život, bućka pokušavajući da se oslobodi, i tako mami soma (na crtežu).

Srećom, sada je to zabranjeno na Ebru, ali nije u Italiji – hoće li Španci izdržati da somolovci sveta sve više odlaze na Po?

A zamislite tek licemerje kad se neko pohvali kako je tako upecanog soma vratio u vodu, a za šarana baš ga zabole.