Kada sam napisao da ove zime nema zime, i da je ove godine lovostaj morao biti pomeren znatno unapred, bar mesec dana, suština teksta nije izazvala gotovu nikakvu pažnju. Ali komentara je bilo oho-ho na veličinu OVE štuke – jer namerno sam provocirao ne bih li tako povećao čitanost. I uspeo sam, tekst jeste čitan, ali da li i pročitan? Jer da sam tekst samo naslovio kao ovaj, to skoro nikoga ne bi zanimalo. A najmanje ribolovce – jer neki od njih mrzi što lovostaj uopšte i postoji.
I onda bum - ovakav ulov! A biće ih još! Ali sad na Fejsbuku komentara mali milion – jedni čestitaju, drugi kritikuju. Ko da je čovek kriv što je smuđa po zakonu upecao. Njegov je, može da radi s njim šta mu je volja! I tačka. I apsolutno nije važno koliki je. A veliki je. Dobro, moja kritika bi bila jedino na ambijent gde je fotografisan, a ne zašto nije pušten. Nije pušten jer nije nezakonito ulovljen, nije pušten jer se toliki smuđ upeca jednom u životu, nije pušten jer je kriza – a toliko meso vredi stotinjak evra! Ja ovog ribolovca uopšte ne krivim! Slike sam pozajmio sa Fejsa od prijatelja, a evo podataka o samom ulovu: "Srećni ribolovac je Jurča Marinko, uhvatio ga na Dunavi kod Bačke Palanke 8. februara na Orka šed 12 cm u 16h i 15min i vukao ga je dobrih 10-15 minuta, što su i svedoci videli. Njegov pribor je jako oskudan jer čovek jedva sastavlja kraj s'krajem. Znam da mu je mašinica Roby "zauber", a štap je neki "no nejm", kupljen u Bačkoj Palanci u prodavnici "Kormoran" za 3500din." Ove informacije nam je posla ljubazni kolega ribolovac iz Bačke Palanke Ris Ivan. Hvala.
Nisu ljudi krivi što poštuju zakon, nego su krivi oni koje loše zakone i propise donose. I ne menjaju ih, uprkos zdravoj logici da se riba mresti „kad joj dođe“ a ne po kalendaru. Nemaju ribe ni kalendar ni sat, nego instink i biološki časovnik. Ali mi imamo i kalendar i razum. I termometar. A postupamo nerazumno – teško menjamo loše zakone, ali ih (o)lako donosimo.
Moderne države su uređene samo zbog jednog razloga: donose se pozitivni zakoni, i striktno se sprovode! U tom grcu leži zec: u striktnom pridržavanju postojećih zakona, ma kakvi da su. Nisu Evropejci to što jesu jer su moralni (čak naprotiv!), savesni i pošteni, nego što se drugačije ne može. I ne sme! Kazne bre!
Priča mi jedna poznanica „gastarbajkerka iz Švabije“, kad sam nešto falio red i disciplinu: „E moj Dragane, ne poznaješ ti Nemce. Nisu ni oni takvi, nego drugačije ne mogu. Ja jednom zakasnila na posao, nisam stigla da serviram svima doručak, a oni već počeli da dolaze. Ja pred red radnika stavim salamu i sir i kažem da sami seku, dok ja ne postignem da spremim porcije. I počeše Nemci da seku debele šnitove, predebele! Smeju se i kažu mi namigujući: samo vi, frau Marija, češće kasnite“.
Eto, čim mogu i Nemci postanu „balkanci“. Ali obično ne mogu, jer nisu na Balkanu. Stoga nije fer optuživati ribolovca što smuđa nije pustio. Jer on je poštovao zakon, ma kakav da je. A nikakav je. Ali za to nije on kriv, nego mi svi. Svi koji ne menjamo one koji loše ne menjaju! I one koji postojeće zakone ne sprovode. Tek tada bi nam bile pune vode i bez „catch and release“ demagogije. Uostalom, šta da je ova „trudnica“ upecana u novembru i pojedena? Pa ni tada ne bi stigla da se „porodi“. A ako bi je tada pustili (najviše puštaju oni koji najmanje upecaju) postavlja se pitanje zašto uopšte pecati, i ribu mrcvariti! Zbog fotke na Fejsu? Ajde?!
Lovostaj se propisuje da bi se riba što uspešnije izmrestila, da je ne uznemiravamo i zaštitimo u tom periodu, jer pred mrest nagoni smanjuju oprez – pa se mnogo lakše upeca. I mrest se odvija na određenim mestima, pa da se zaštite – od nas. Jer, i mi smo ko Nemci iz priče frau Marije.
Balkanac Vizantikus
