Ko loše vidi obično dobro čuje i velika usta poseduje – da hranu koju čuje manje promašuje.

Još uvek ima ponekih konstruktora varalica koji bojama ne daju poseban značaj, pridržavajući se one narodne kako “i ćorava koka nađe zrno”, pa pažnju poklanjaju jedino vibraciji, nadajući se da će uvek ona privući “koku”, smuđa ili štuku, a da dekor uopšte nije važan. Ima i ribolovaca koji u boje uopšte ne veruju!? A ko je pecao štuku kašikama uverio se od kolike je važnosti čak i nijansa zlatne ili srebrne boje. Štuka vidi, bogami i smuđ. A tek salmonidi! Uostalom, pročitaje vrlo detaljan tekst o tome kako koje ribe vide boje!

Već je više puta pisano da za toplu vodu treba koristiti tople boje, hladne za hladnu i da postoje dekori koji imitiraju i dekori koji provociraju. Stoga ću pokušati da se malo posvetim bojama voblera, jer je danas postala prava nauka odabrati pravi dekor.

Dokazano je da ribe vide boje, i da najpre iz vidokruga nestaje crvena, pa oranž, žuta, zelena i, na kraju, plava! Zavisno od prozirnosti vode, tj. da li ima planktona, da li je oblačno ili sunčano, da li duva vetar i talasa površinu, odnosno od doba dana - pod kojim uglom sunčevi zraci padaju, utvrđeno je da:

- Ribe do dubine od 3 metra crvenu vide 6,5%; oranž 50%; žutu 73%, zelenu 88%.

- Kako se povećava dubina, procenat vidljivosti se smanjuje, tako da je (laboratorijski utvrđena vidljivost) na dubini od 6 metara crvena samo 0,4%; oranž 25%; žuta 53%; a zelena 78%.

- Još dublje, na celih 10 metara, je crvena 0,025%; oranž 12%; žuta 40%; zelena 69%. Sad je valjda jasno zašto se toliko koriste žuto/zeleni FT dekor, i zašto su vobleri za more uglavnom u plavom “dezenu” - plava se iz spektra poslednja gubi, a utvrđeno je da neke ribe vide čak i ultravioletni deo spektra, koji je ljudskom oku nevidljiv!

Sigurno imate zelenkasti tvister - sada znate zašto je toliko lovan, iako nama na obali on deluje zastrašujuće! Nemoguće je utvrditi da li ribe vide zeleno onako kako ga i mi vidimo, i na šta im “FT” dekor liči u dubini, ali da ga vide - vide ga, i napadaju bez milosti.

Kada birate dekore voblera obratite pažnju na nijanse samo ako su neki plitkoronci i srednjeronci u pitanju, za dubine preko 3 metra nisu toliko važni detalji kao recimo crvena glava, a na preko 5 metara crvene aplikacije ne igraju više nikakvu ulogu. Ako koristite plitkoronce tu treba najviše posvetiti pažnju dekoru, jer na dubinama do metar, metar i po, ribe sve vide.

Ali zar vam se nikad nije dogodilo da štuka, recimo, jednog dana, radi na beli leptir koji ima na krilcu plave tačke? To je bilo zato što se plava vidi “iz aviona”. A vi mislili kako mora uvek varalica za štuku da ima nešto crveno. Jeste, ali u plitkoj vodi. U dubokim - gde je ja pacam, na jezerima, često je najbolji vobler plavi dubokoronac.

Za morske dubine najviše se koriste vobleri sa plavim leđima i srebrnim bokovima, a dodaju se i razne folije koje služe da što više razbacuju (reflektuju) svetlost sa bokova, dok se vobler tetura. To je stoga što se u spektru plava vidi najdublje, do oko 30 m dubine. Što dublje - to se manje svetla probije. Znate da u velikim dubinama vlada mrkli mrak i da su stvorenja iz tih dubina ili slepa, ili uopšte nemaju oči.

Ali neretko imaju velika usta. Ko loše vidi obično dobro čuje i velika usta poseduje – kad hranu čuje da ne promašuje. Ko som recimo. Eto odgovora i zbog čega veliki som voli mali vobler i zašto monstrumi iz mutnih voda imaju tolika usta. (Da mogu lako da gutaju ljude, hehehe – op. D.J.)

Zoran Popov