Štuka je znatno komplikovanija gravljivica za lov, od recimo klena, pa se odgovori na pojedina pitanja ne mogu dobiti u tek nekoliko desetina izlazaka na vodu, već su potrebne godine i godine pecanja. Ali često ni to neće biti dovoljno.
Ipak na neka pitanja je moguće odgovoriti, pa da probam da iznesem neka moja zapažanja i iskustva u lovu većih štuka.
Štuku pecam desetak godina i za to vreme uspeo sam da popunim neke praznine. Lovio sam je isključivo na varalicu a na kedera svega par puta. U okolini Pirota sam obilazio bare, mala jezera koja su manja od vojvođanskih bara, ali ipak sam najviše napredovao na super dubokom Zavojskom jezeru.
Sa svojih 18 km dužine, 90 m dubine, brojnim zalivima i rečicama koje se u Zavojsko jezero (klikni na plavi link i pogledaj priču i fotografije o tom jezeru!) ulivaju, potopljenim selima, šumama, ovo je nesumljivo voda koja će oduševiti mnoge, ali i mnoge razočarati – jer je teško za pecanje. U koju ćete se Vi kategoriju svrstati zavisi najviše od Vas.
Da li treba posebno isticati da je odabir lokacije (i mikro lokacije!), od presudnog značaja? To je u prvom planu i na plitkim baricama, ali na velikim jezerima to je mnogo izraženije. Kod bara Vi ako nemate dobru karakteristiku dna na svojoj obali moguće je ponegde prebaciti varalicu na drugu obalu, što je veoma bitno jer na drugoj obali možda ima “mesta od strukture“. Prebacivanje 200 pa i više metara je nemoguće! Zato ako pecate na dubokim i velikim jezerima prvo dobro razmislite koju ćete stranu odabrati! Ako imate čamac - blago vama, a ako ne - čitajte kako dalje...
Odokativno mereno, strmina tla uz jezero na mestima gde najčešće varaličarim je obično oko 35 do 45 stepeni, mada ima i livada. Ali i litica, pa prema tome: opreznost je ovde od životnog značaja! Ako uzmemo taj nagib za početak, odmah je jasno da zabačaje od 50 m zaboravite. Ako zabacujemo pravo ispred sebe (što ja inače manje činim) na 15 m dugi zabačaj imaćemo već dubinu od oko 12-5 m, što je ipak po meni jako duboko. Verujem da ima štuke na toj dubini i to kakvih, ali pravilno vođenje varalice na tolikoj dubini je veoma teško. Za mene pravilno vođena varalica je ona koja besprekorno vibrira blizu podvodnih krošnji drveća i nepravilnoisti u strukturi dna, poput većeg stenja i kamenja i potopljenih rečnih korita. Nagradno pitanje za milion evra je: kako na 15 m dubine provući kašiku uz samu krošnju drveta odakle vrebaju “tigrice“ iz snova, uzimajući u obzir i stalno variranje nivoa jezera, kao i promene koje reljef dna svakodnevno doživljava?
Naravno da je moguće izvesti par preciznih zabačaja, ali ipak ćemo okititi jelku pre ili kasnije, a čupanje varalice izaziva nervozu kod štuke i kod ribolovaca. I to od blage do jake, sve u zavisnosti od zvučnosti imena koje landara na grani pod vodom. Moj savet je zato: držite se bliže obale, pogotovu ako ste u dubokim čizmama.
Po meni, prava dubina je 2 do 6 m za duboke vode, mada sa padom temperature štuka u jesen odlazi u dublje, prateći belu ribu. Jezero je kao stvoreno za varaličarenje iz čamca, jer su većina izglednih mesta teško dostupna s obale, ali i čamac ako je manjih dimenzija može da bude vrlo nezgodna platforma, pogotovo ako iznjega varaličare tri ribolovca - u tom slučaju bude više zavrzlama nego prilikom varaličarenja s obale. Ipak, prednost čamca je višestuka.
Obično u ribolov idem sa još dva drugara. Kada je štuka u pitanju odmah se po dolasku na vodu “razvijamo u strelce” i svako se opredeljuje za potez koji će forsirati. Štuka se često nalazi ispod samih nogu ribolovca, tako da čak i tiše ćaskanje sa drugom, ili smejanje može izazvati sumnju štuke, stoga je bolje ići sam i koncentrisati se na lov.
Iako se nalazimo jedni od drugih na razdaljini od više stotina metara, tačno imamo predstavu šta se kod koga dešava jer je jezero jako akustično i svako razbijanje površine jezera od strane ribe se čuje bez problema po boljem vremenu. Najveća mana ovakvog načina lova je ta što kad je potrebna pomoć oko prihvatanja ribe prepušteni ste sami sebi.
Ja varaličarim sa obale i obavezno koristim duboke čizme. Varaličari sa kojima se susrećem na jezeru uglavnom love u patikama sa obale, što ih u velikoj meri onemogućava da najbolja mesta ispitaju. Kod ovako dubokih jezera nema šale, pa prema tome oprez je na prvom mestu. Najbitnije je dobro upoznati obalu i vodu i onda proceniti gde se, bez opasnosti, možemo približiti lovini. Neverovatna je prednost na većini mesta kada uđete u vodu bar 1 metar od obale.
Prve hice varalice usmeravam što bliže obali, koja je na mestima koja forsiram jako urasla u čitave šume. Štuka ovaka mesta obožava. Čeka da joj se ribica približi, a onda velikom brzinom napada. Ona je lovac iz zasede, neće juriti za plenom već će sačekati da joj on priđe dovoljno blizu, a onda se ustremljuje. Paralelno povlačenje sa obalom daje odlične rezultate. Gledam da varalicu spustim što dublje i što bliže kršu, mada i površinski vođena varalica tik uz obalu daje rezultate. Posle više zabačaja uz obalu nastavljam sa bacanjem sve dalje od nje i spuštam varalicu sve dublje, što obično zahteva i promenu varalice. Dublje se očekuju veće štuke pa možemo i veličinu mamca tome da podredimo. Ne može se kašika zavidne težine previlno voditi tik uz obalu, pogotovo ako je potrebno što sporije vođenje, ali na dubljim mestima dalje od obale nema problema.
Kad upoznamo vodu na kojoj lovimo, veoma je bitno upoznati ponašanje štuke jer kao i sve riblje vrste ono se razlikuje od vode do vode. Ta razlika je uslovljena različitim dubinama vode, temperaturi vode, kao i okolnog vazduha, nadmorskom visinom, živim svetom u njoj. Iako je štuka - štuka, na Zvorničkom, Garaškom i Zavojskom jezeru njeno ponašanje se uvek razlikuje bar za sitnicu, od vode do vode. Tipičan primer je da na nekim vodama možete razbiti štuku varalicom na koju nećete imati ni udarac na drugoj vodi! Kako je upoznati? Jednostavno što više kontaktirajte sa drugim ribolovcima i što više idite na vodu. Posebno korisni mogu da budu šarandžije koji znaju da sede mesecima na vodi i hteli ne hteli primećuju poneke stvari. Ovo se posebno odnosi na vreme kada je štuka najaktivnija. Prštanje vode iz koje izleću desetine kedera nije teško primetiti. Mesta na kojima se viđaju štuke iznad granice snova (od jednog metra) mogu biti otkrivena od strane kolega.
U poslednje vreme sprovodim jednu ludu strategiju, s obzirom da pešačim dok varaličarim, a ne vozim se čamcem. Reč je o ponovnom vraćanju na pojedina mesta na kojima sam siguran da je štuka. Vraćam se i po 3 – 4 puta na isto mesto, a kad se setim da je između nekih razdaljima od... Uh, evo sad, i za kompjuterom me zaboleše noge?!
Na mesto na kom sam upecao ovu štuku (nešto teža od 6 kg), došao sam oko 08 i15 ujutru. Bacao sam varalicu 10 min i ništa se nije dogodilo. Zatim sam prešo na naredna mesta, a na ovo sam se vratio oko 09 h. Prvo sam promenio varalicu i stavio Mepps Agliu 5 i bacao kao prvog puta. Obala je jako urasla, a na 15-ak metara od mene se nalaze dve potopljene krošnje - jedna tik uz obalu, a druga na 7-8 metara od nje, koja je je široka desetak metara. Nema rezultata. Držeći se za grane na obali približavam se krošnjama za pet metara. Skoro sam napunio čizme da bih mogo da bacam ne bliže krošnji (i ranije sam bio jako precizan!) nego da vodim varalicu pod drugačijim uglom nego predhodnog puta. I, rezultat nije izostao...
Kad je veličina varalice u pitanju, morao sam da primetim da na plićim vodama, na kojima sam lovio, postoje minimalna i maksimalna. Ako stavite leptir broj 3 lovićete puno sitnih, a ako stavite neku kašiku od 15 cm ništa nećete uloviti. Za štuku na Zavoju skoro da ne postoji ni najmanja a ni najveća varalica koja može uspešno (u)loviti.
Na leptir broj 3 na Zavoju teško ćete uloviti štuku ispod 1,5 kg - a možete uloviti i kapitalku! Trebao bih biti totalno tvrdoglav i nepopravljiv da dokazujem i sebi i drugima da više od deset štuka od 10 pa do 14 kg za koje sigurno znam da su napale varalicu ne veću od leptira broj 3, su to uradile sasvim slučajno i da je to veoma veoma retko. Ali šta je sa onima koje su pobegle?
Ljudi varaličare i klena s “dvojkama“ pa im se zadesi kapitalka, koja tada skoro uvek pobegne. I to mi se pre par godina dogodilo...
Velike varalice imaju takođe ovde šta da love. Ja držim neku zlatnu sredinu: leptiri 4-5, kašike do 32g, a vobleri oko 12 cm (mada njih teško nalazim veće), a bacao bih i 18 cm, nije da ne bi. (He-he-he, pravi Piroćanac, bacaćeš ih - op. Glod).
Milan Đorđević - Đole
Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/
