Danas postoji samo mali broj firmi čiji počeci datiraju još s kraja 19. veka! Verovatno pogađate, radi se o legendarnom DAM-u (Deutsche Angelgeräte Manufaktur), imenu poznatom celom svetu, pa čak i onim ljudima koji nikada nisu pecali niti kupovali pribor za ribolov. Manufakturu su osnovala braća Oskar i Fric Cigenšpek (Oskar und Fritz Ziegenspeck), daleke 1875. godine, mada su tek 1902. godine počeli da prave i prodaju isključivo ribolovački pribor.
Impresivno je da se određeni proizvodi iz tog vremena prave i danas i prodaju nesmanjenim intenzitetom. Jedan od tih proizvoda je legendarna kašika Effzett (kod nas popularno nazvana "Cet"). Proizvodnja ove varalice je počela 30-tih godina prošlog veka pod imenom “Z-Spinner”, po početnom slovu prezimena osnivača DAM-a.
Zanimljivo je da tih prvih dana od osnivanja, DAM nije proizvodio i prodavao samo ribolovački pribor, već je u okviru njega poslovala i posebna podružnica pod imenom "Effzett fabrika motora", koja je pravila male motore za čamce i kajake. Od 1958. godine, 25 godina od početka proizvodnje Z-Spinera, ova kašika menja ime u Effzett. Otkud to i zašto? Jednostavno, te godine je prestala proizvodnja motora pod tim imenom, a vlasnici DAM-a, tužni zbog prestanka proizvodnje, želeli su da nekako sačuvaju to ime od zaborava i dali ga svojoj, već tada čuvenoj varalici!
U tadašnjem katalogu se ova kašika pojavila sa sledećim opisom: "Neprevaziđena, svetski poznata i stotinama hiljada puta dokazana varalica, do sada poznata pod imenom Z-Spinner".
Naravno, kao što to inače biva i ostali proizvođači, videvši kakav je DAM uspeh postigao sa ovom legendarnom kašikom, ponudili su svoje verzije i varijante, a neki su je i doslovce kopirali, pokušavajući da dostignu savršenost originala. Na njihovu veliku žalost, a još veću sreću DAM-a, sve je ostalo samo na pokušajima, jer je original nekako magično uvek pecao više i bolje, ma koliko kopija bila savršena ili modifikovana da bude "još bolja".
I zaista, niko do danas nije sa sigurnošću mogao da objasni i potvrdi zašto je Cet lovio i lovi bolje od ostalih. Jedni su tvrdili da je tajna u onom crvenom plastičnom "repu" kod trokrake udice, ali to su imali i ostali, drugi su tvrdili da je tajna u crvenoj liniji duž unutrašnje strane kašike - i to su imali i ostali, treći su opet, tvrdili da je tajna u samom obliku, ali i oblik je kod mnogih kopija bio isti. Da li je tajna u materijalu, debljini, nekoj mikro razlici u odnosu na ostale - niko ne zna.
Tek, od tada do danas, Cet lovi bandare, bucove, štuke, somove… bez pardona.
Cet je ko lek, bez koga se na put ne kreće; Cet je varalica zauvek!
Postoji doduše još jedna hipoteza, koja ruku na srce nije daleko od pameti, a priznajem da sam i ja sklon da povremeno poverujem u nju. Naime, kada ribolovac baca originalni Cet, podsvesno je više koncentrisan na zabačaj, vođenje, brzinu, imajući na umu strahopoštovanje prema ovoj legendi. Kada baca neku imitaciju, tj. kopiju, manje je koncentrisan, opet podsvesno "osećajući" da to nije - to! Šta je zaista u pitanju, sami Bog zna, ali činjenica je da je original samo jedan i neprevaziđen! O tome dovoljno govori i podatak da ćete praktično neizmenjeni Effzett pronaći i u najnovijim katalozima DAM-a, posle tolikih godina, tj. vekova!
Danas, kao što se vidi na slici, postoji nekoliko različitih boja i dekora, ali i veličina i težina: 06g - 32mm; 16g - 45mm; 22g - 55mm; 30g - 65mm; 45g - 80mm; 60g - 100mm.
Koji je najbolji? Svi! Kao dokaz ovoga, možemo videti da je čuveni nemački časopis "Blinker" (verovatno jedan najuticajnijih i najpoštovanijih), ovaj "novi" model proglasio za "Najbolju varalicu za 2008. godinu".
Sve u svemu, teško je danas naći bilo koji proizvod ribolovačke industrije koji je ostavio toliko dubok trag. Nešto slično su možda jedino uspeli da postignu Mitchell sa modelom "300", Rapala sa "Shad Rap"-om i tek još (po)neki retki ostali...
Za kraj sam ostavio jednu interesantnu priču iz ličnog iskustva, što bi rekli "iz prve ruke": davno, pre mnogo godina, veliki deo leta sam provodio na Savi (kao i danas), pecajući smuđa i štuku. Ko me poznaje (lično ili preko nekih mojih tekstova), sigurno je primetio da sam bio i ostao (kada varaličarim) zakleti vobleraš. I toga dana sam, po običaju, forsirao sve moguće i nemoguće tipove, dekore i oblike voblera, ali... ništa ni da pipne, iako su uslovi bili (teoretski) idealni za ribolov. Već pomalo umoran od bacanja i demoralisan, odlučujem da stavim Ceta, više da bih nešto probao da promenim, nego što sam bio ubeđen u uspeh. Vidite ga na slici dole, nekim čudom sam ga sačuvao, odavno skinuo udice i sada ga čuvam kao uspomenu i svojevrsnu pecarošku amajliju. Mnogi su vremenom ostali da krase dno reka ili drveće...
E tada je počela magija! Prvi zabačaj ništa, drugi zabačaj prelepa štuka kilašica! Treći zabačaj ponovo ništa, a onda četvrti još jedna "tigrica" slične veličine kao prethodna! Peti zabačaj - bucov! Još par zabačaja, a pošto sam dnevnu dozu adrenalina već utrošio, odlučujem da previše umoran krenem kući.
Kasnijih godina, sa Cetom sam odlično prolazio i na Dunavu, Tamišu, kanalima PKB-a... Cet me je povremeno "vadio" iz situacija kada je sve delovalo da ću kući otići praznih ruku. Iako ne verujem da postoji i jedan varaličar koji nije koristio, ili ne koristi ovu kašiku, moj savet je krajnje jednostavan: uvek, ali uvek, imajte pri sebi ovu "heavy metall" varalicu.
Jer, kada na ovu kašiku dobijete štuku, budite sigurni da ste uspeli nemoguće: da naterate nekoga da umesto pljeskavice pojede - salvetu (i to metalnu)!
Vladimir Jovicki Jovis
Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/
