Grabljivice najradije borave upravo na terenima koji su najnezgodniji za provlačenje varalica, tj. pecanje. Kačenja varalica za podvodne prepreke česta je, gotovo redovna, pojava i na to svaki varaličar mora računati. Nažalost, po Marfiju, što je teren nezgodniji za ribolov tu je više ribe. Zato se unapred pomirite sa gubitkom varalica ukoliko ste varaličar koji ih koristite za pecanje, a ne za kolekcije. Kada se varalica zakačila ne činite ništa! Nemojte odmah vući, nego staloženo razmislite. Ako na brzinu, nervozno cimate, neki put je otkačite – ali je mnogo češće još jače zabodete u prepreku, panj, granu… ili još dublje zaglavite između kamenja.
Uspešnost oslobađanja varalice varira u zavisnosti da li pecate sa obale ili iz čamca, da li na tekućoj ili stajaćoj vodi. Ako pecate na reci, sa obale, izbora baš i nemate previše. Imate dva rešenja, “mandolina” (“praćka”) i flaša (venac grančica).
“Mandolina” je “sviranje” prstima na zategnutoj struni. Zatezanjem i naglim otpuštanjem strune varalica se neki put otkači. Neki put…
Praćkanje je sličan princip: preklopnik na mašinici otvorite, kažiprst stavite na špulnu i tako sprečite slobodno oticanje strune, potom strunu štapom zategnete do krajnjih gradnica i sklonite prst sa špulne. Time naglo opuštena struna često izbaci varalicu (obično džig iz kamena) u suprotnom smeru i oslobodi je.
“Praćka” je efikasnija kod elastičnih monofila, a “mandolina” kod pletenih struna.
Ukoliko ste “odsvirali” ali je niste otkačili, pokušajte da praznu plastičnu flašu okačite na strunu nekom alkom, pa pustite da struja odnese flašu nizvodno, suprotno od smera gde stojite, nizvodno od zakačene varalice. Potom brzo namotavajte – neki put je potisak koji deluje na flašu dovoljan da se varalica otkači, obično ako je vobler između kamena. Ukoliko nemate praznu flašu – ispraznite je. Stoga varaličar uvek treba da nosi “zidarsku” dozu piva – velika flaša bolje pliva.
Ako vam je žao da odmah popijete svo pivo, ispletite oko strune venac od tankih grana, otvorite preklopnik strune da struna može slobodno da otiče sa špulne i zabacite venac što dalje u vodu. Otpuštajte polako strunu i pustite da voda odnese venac dalje od mesta zakačinjanja. Nakon toga zatvorite preklonik i podignite štap. Struna će se preko venca zategnuti, a varalica biti povučena u smeru suprotnom od smera zakačinjanja. Budite uporni i pokušajte nekoliko puta ukoliko ne uspete iz prvog cuga.
Ali ako pecate iz čamca – zna se – kad neće breg Muhamedu mora Muhamed bregu. Priđite čamcem ka prepreci iz suprotnog smera, pa cimajte…
Ne uspete li ni tako, stavite snagmaster. To je teži metalni kolut, okrugao, elipsast, svejedno, sa dve ili tri jake trokrake udice odsečenih vrhova. Snagmaster se veže jakim konopcem dovoljne dužine, kolut navuče na strunu i spusti po njoj do varalice.
Povlačenjem i otpuštanjem kanapa, snagmaster se dovodi u položaj da potone do same varalice, tj. prepreke. Njime će se otkačiti varalica mnogo lakše na mirnoj vodi iz čamca, ali može i na tekućoj, ukoliko matica nije prejaka, odnosno ukoliko je snagmaster dovoljno težak da što vertikalnije potone. Ako je struja prejaka, ili snagmaster nedovoljno težak, ili predebeo konopac, snagmaster teško potone do varalice ukoliko je veća dubina. Sa obale je skoro neupotrebljiv, osim ako niste varalicu zakačili pod nogama.
Jedan od najefikasnijih je snagmaster Sergio – pogledaj klikom na link levo - ali i ovi snagmasteri sa fotografija su efikasni. Za snagmaster je bitno da ima što manje oštrih ivica i mesta gde bi se struna mogla uplesti, pa tako onemogućiti da potone do varalice.
Jedna od lepših “osobina” snagmastera je što ponekad iščupa(te) čitavu prepreku, granu sa vašom varalicom, ali i s nekoliko tuđih voblera.
