četvrtak, 12 oktobar 2017 11:18

Ferrari – mit ili legenda F1

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Ko za koga navija, da li za tim ili vozača, individualan je izbor. Naravno, prvenstveno se navija(lo) za svoje: Englezi za Engleze (bilo koje boje) i engleske timove (kojih je u F1 oho-ho), Francuzi za Prosta ili Renault, Španci za Alonsa, Italijani za Ferrari... čitav svet za Senu. Jedino ne znam za koga sada navijaju Nemci – za vozača ili ekipu. Pre su bili listom za Šumahera, ali tada nije bilo „srebrne mečke“. Sada nije jednostavan izbor – Fetel ili Mercedes, za oboje se ne može. Nama je svejedno, naših nema u Formuli 1 pa se opredeljujemo kako ko. Ja recimo za Ferrari, ali ne zbog bolida nego prototipa koji mi stoji na desktopu i krasi lap top.

desktop

No, o istorijatu moje (bolesne) ljubavi prema crvenima već sam OVDE detaljno pisao. Sada bih samo da još malo demistikujem mit zvani Scuderia Ferrari. Jer za mnoge „tifoze“ Ferrari je mit (legenda opisuje doživljaje heroja, ljudskih bića koja su obdarenija od običnih ljudi, dok se mit više drži božanskih karakteristika). Iako je Ferrari stvorio čovek sa tim prezimenom, za mnoge Italijane je to božansko delo. Za mene ne (tačnije; više ne!), Scuderia Ferrari jeste legendaran tim, ali pre svega zbog istorijata i rezultata (ponajviše jednog vozača). Jer sam ja od 2010. do 2012. navijao za Šumahera a na cedilu ostavio Alonsa i „crvene“. Nisam mogao protiv Šumija bez obzira što je vozio Mercedes. Ta moja „navijačka izdaja“ omogućila mi je da (čini mi se) realnije sagledam činjenice i prihvatam gorku istinu. Tifozi to ne mogu, pogledajte sa kakvom ostrašćenošću su navijali za Alonsa dok je vozio Ferrari, a negirali Fetela. Sada im je Fetel idol i neuporedivo bolji od Fernanda?!

ferrari-prvaci

Scudera Ferrari jeste najslavniji, najpoznatiji i najtrofejniji tim u Formuli 1 (15 vozačkih i 16 timskih titula šampiona), ali i najstariji. No, moderna Formula 1 nije što i Fanđova era. Razlike su tolike da je suludo svako poređenje. Recimo Ferrari je u prvim dekadama osvajao titule sa Askarijem, Fanđom, Hotornom, Hilom i Sartisom. Od 1950. do 1964. čak 6 šampionskih titula! No, za mene je prava F1 počela tek sa motorom nazad i bar 3000 kubika. Pa zar nije recimo Hotorn 1958. pobedio sa svega jednom pobedom i imao samo bod više od Mosa sa 4 pobede te godine, a 1961. je voženo svega 8 trka u šampionatu. Nisam računao, ali sam siguran da je Šumaher sam za Ferrari ostvario više GP pobeda nego svih 6 pominjanih Ferarijevih šampiona zajedno. Stoga je jedino kako–tako realno merilo moderna F1, a tu smo bili tanki čitavih 10 godina...

lauda-t2

Od 1964. pa do Laude 1975. nismo pobeđivali. Onda je Mauro Forgieri konstruisao Ferrari 312T (T2, T4), i tim bolidima je u 5 godina osvojeno 3 vozačke i 4 konstruktorske titule. Decenija bez šampiona, ali potom dva (Lauda 1975. i 1977. i Šekter 1979.), pa je očas zaboravljeno prethodnih posnih 10 godina. Ali...

Preživeli smo i napokon pobedili Lotuse i Brabhame, ali pojaviše se McLaren i Williams! Usledilo je čitavih 20 godina posta, jer su nas načisto urnisala ta dva tima. Smenjivali su se, i stizali Ferrari. Čak nas je McLaren u trenutku prestigao a Williams dostigao – iako mnogo mlađi i sa kraćim stažom u F1. No, mnogi „tifozi“ to ne znaju. Izuzetak su 1982. i 1983. sa dve konstruktorske titule u turbo eri, bolidima Harvija Postelvajta 126C2-C3, ali šampiona nije bilo – 1982. nesreće Vilneva i Pironija, a 1983. Arnu i Tambe ipak nisu bili šampionskog kova.

Prema tome, sve zavisi kada je ko rođen i od kada gleda trke Formule 1. Recimo, oni koji su počeli da prate F1 tek u 21. veku logično da su poverovali u mit o Ferariju kad je Šumi sam osvojio 5 šampionskih titula uzastopno. Znači, za 50 godina 20. veka (1950-1999.) 7 vozača ukupno 9 titula, Šumi sam 5 titula u prvih pet godina 21. veka! Ali za mnoge Tifoze je Ferrari veći od Šumija, najveći tim svih vremena - kao, zbog Ferarija je Miheal to ostvario. Ajde?! Zaboravili su, ili nisu znali, da jeste Šumi vozio ali praktično i oformio čitav „drim tim“ oko sebe, kakav je skoro nemoguće ponoviti u F1 – doveo je Rosa Brona za tehničkog direktora, Rori Birna za konstruktora, a pod vođstvom Žana Toda Scuderia Ferrari je oborila sve rekorde! Posle Šumija je Kimi Raikonen 2007. postao šampion i... stop - kraj! Dobro de, i konstruktorska 2008. ali avaj...

1-2

Sada je 2017. – opet punih 10 godina bez šamionske, iako u kokpitima sede ponovo dva šampiona – Fetel i Raikonen, a bolid Ferrari SC70-H uopšte nije za potcenjivanje. Možda je Mercedes sa Hamiltonom za volanom tek za nijansu bolji, kao što je 1990. bio za nijansu bila bolja McLaren-Honda sa Senom u kokpitu – iako su i tada u Barnardovom Ferrariju sedela dva šampiona, Prost i Mensel. Tada je sve okončano u Suzuki, kao i sada. Tada Sena namernim sudarom, a sada nam je uboga svećica pokopala i poslednju nadu.

ferari svecice

A đe je ovde, bolan ta svećica?

Srećom, još mlađi navijači, koji tek desetak godina gledaju F1, malo lakše podnose poraze jer nisu poverovali u mit – ali jesu u Alonsa?! Kakva zabluda! No, ja sa sa stažom od skoro 50 godina praćenja F1 umem iskrenije i dublje da sagledavam dešavanja u Ferrariju, ali nije mi ništa lakše zbog toga. Eto, zaista sam poverovao da se ova posna decenija prekida pobedom Fetela – ko nekad Laudim trijumfom. Nažalost, izgleda da je ovo ko 1990. i da smo tek na polovini dvadesetogodišnjeg posta. Ne daj Bože, jer neću doživeti novog Šumija – izgleda da samo neko takav može izdići čitav tim iz sivila prosečnosti i nedopustive aljkavosti. Da li je Fetel sposoban za to – ne znam. Ali se nadam...

No, sve u svemu, nadživeće i mene i mnoge od vas Scuderia Ferrari, jer preživela je ona i bljeskove Lotusa i Brabhama, McLarena i Williamsa... preživeće i Red Bull i Mercedes. Iskreno se nadam da će preživeti i Šumaher i da prati neverovatne uspehe Mercedesa. Jer, ne mogu se oteti utisku da je on 2010. iako u poznim godinama doveden da bi stvorio još jedan „drim tim“ u Formuli 1.

sumi-monako

Dedica Šumaher Mercedesom osvaja pol poziciju u Monaku 2012.

Frrari jeste stvarna legenda, ali je Mihael Šumaher mit – božansko stvorenje sa ljudskim manama. Ako mislite da preterujem, izbacite Šumijeve rezultate iz skora Skuderie pa izračunajte šta je od legende ostalo. Nije Enco stvorio Šumahera, ko što nije ni Mihael stvorio Ferrari, ali je spoj prezimena Ferrari-Schumacher postao sinonim za Formulu 1. Ne samo moderne F1 nego i čitave istorije najbržeg cirkusa na svetu.

Formula 1 je odavno postala timski sport, a oduvek je bila i tehnički. Jeste ogromna zasluga konstruktora za konkurentan bolid, ali nijedan od tih inženjera ne bi uspešno provozao ni jedan jedini krug. Stoga tvrdim da je Ferrari kroz istoriju imao samo tri velikana za volanom: Askarija, Laudu i Šumahera. Svi ostali šampioni su imali sreće. Ne treba negirati značaj vozača! Uostalom, da li bi Botas 2017. postao šampion sa Mercedesom?

A svi vi, dragi moji Tifozi, tešite se – pomislite kako je tek navijačima McLarena i Williamsa, da i ne pominjem tantalove muke navijača Alonsa. Sada je ovo Mercedesovih 5 minuta, kao što je bilo Red Bulovih. Doći će opet i naših. Jer i ako nismo uvek najbolji jesmo najuporniji. I najstrpljiviji. Pa zar nisam dve decenije čekao, ali i dočekao (ga). Verujte, isplatilo se.

Dragan Jovanov Glod - FjodorD

Više iz ove kategorije « F1 ujdurma, ili totalna glupost

Lajkuj nas na Facebook-u