(Za i Protiv Šumija – tamo gde ni nebo nije granica)
S vremena na vreme pojave se ličnosti koje pomere granice. Ljudi kojima su tesni okviri, nadljudi koji se ne uklapaju u postojeće šablone. Ovozemaljska merila njima nisu po meri – njima su vreme i istorija jedini reper. Što više vrede duže traju, za obične smrtnike takvi ne haju. To su naučnici, umetnici, pa čak i poneki političari. I sportisti. O jednom takvom moram da pišem, da mu se bar tako revanširam za sve što mi je poklonio za više od dve decenije.
Smrtnici ga, uglavnom, nisu razumeli. Budale ga mrze, njegovi navijači slave, oni iz suprotnih tabora zavide. Tek, indiferentan nije niko. Svet se još poodavno podelio na Za i Protiv Mihaela Šumahera:
"Tužno.Ali,sve ovo se ne bi desilo da Seni neki nisu smestili zavareni volan.Obojica bi sada bili živi i obojica sa po 5 titula.Kosmička pravda je neumoljiva.Mislite o tome”. Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (milan, 16. januar 2014 14:22). Eto kakvi sve kreteni žive među nama. Dok je Šumi u komi, baraba seiri, a administrator sajta B92 takav komentar pušta. Stoga evo, da im začepim pogana usta!
Ljubomorni i zlobni pakosnici uglavnom su ga negirali kao vozača, a najviše kritikovali kao čoveka. U stvari, smetala im je Šumaherova trkačka dominacija (klikni na link levo, i vidi!) pa su mu nalazili moralne mane. Ajde?! Oni koji nisu poznati ni po čemu ni u svom sokaku, ma ni u sopsvenom soliteru – osim u suterenu, ili podrumu - takva anonimna ništavila usuđuju se da pišu o karakteru Šumijevom!? Ali nemaju muda ni da se potpišu! Recimo, ja sam boldiranog smrada “milana” iskopirao i postavio na forum b92, ali… obrisalo. Dežurni “moralni higijeničar” sa tog (pod)foruma očigledno štiti svoje kolege cenzore sa sajta. Iako verujem da je i njega privatno stid. Bar malo, malkice… onako ljudski, slovenski.
Elem, o Šumiju kao trkaču sve se zna. Ko (još uvek) ne zna neka pročita Maradonu ili Sen(k)u, ili neka “gugla”. Ili još bolje, neka “jutjubuje” – ima ga mali milion. Ali o Šumiju čoveku, drugaru, kolegi, prijatelju, mužu, ocu… malo se zna. Ne znaju tako, recimo, da je taj “krivobradi” (klikni pa vidi!) dao u dobrotvorne svrhe preko 50 miliona dolara! Koliko stvarno, ne zna niko – osim Šumija. Nije se hvalio. Pominje se i suma od čak 100 miliona dolara, možda i više. Nije se hvalio, davao je! A to je (u dinarima) minimum “oko ovoliko”, brojte nule “bačevići”: 10000000000000000000... Dobro, malkice sam preterao… ali nisam ja ministar, bre!
Sve u svemu, taj “pogani Šumi” je dobrotvor koji je dao više novca za donacije i u humanitarne svrhe nego bilo koji sportista u istoriji. Još: poklonio je više novca nego mnoge velike kompanije, korporacije, timovi i sportske ekipe! I na kraju: poklonio je više sam nego cela ex-Juga zajedno. Poklonio je sin zidara više novca nego vlade mnogih zemalja! Pa samo za žrtve cunamaja 2005. dao je 10 miliona dolara. Svi ostali… ni toliko.
Mi volimo Kimija. I ja, ne krijem. Volimo čak i što se oždere – ko mi. Samo taj Kimi traži enormne sume… da bi vozio. Koliko je Raikonen poklonio? A Kimija zdravo gotivimo. Ja mislim što mnogo više liči na nas. Šumi apsolutno nije “mi”.
Da li ste igde pročitali da se Šumi napio, potukao, da je prokockao, prevario… Ma, da se švalerao. Ali jeste prekršaje pravio, recimo kad je kolima suludo gradom jurio, povređenog psa mešanca kod veterinara vozio! Eto, njegov jedini porok bila je brzina. I urođena “pit bil” dominacija. Stoga je vozio motor – pa se povredio. Stoga je skijao, pa je nastradao. Zato je igrao fudbal, trenirao tekvondo, planinario, ronio… Za adrenalin je živeo!
Sada se, kao, pametnjakovići pitaju “zašto nije mirovao”. Tj. zašto nije ganjao sojke. Jer mi sve merimo sa naše (skromne) razine. Za razliku od nas, koji bi da kojim slučajem imamo njegove novce i slavu bili “Farmeri”, Šumi je normalan, skroman i povučen. Za razliku od nas koji bi se razbacivali i kurčili. Šumi je dobar prijatelj, pošten suprug, pažljiv otac... Nije voleo da se previše eksponiao, nije se sa “estradom” družio. Ma ni sa elitom posebno, iako je upravo on sinonim za elitu. Uostalom, Nemci su ga proglasili za najvećeg njihovog sportistu svih vemena. Verovatno i jeste najveći sportista sveta svih vremena, ili bar najuspešniji. A najbolji je onaj ko nema samo najviše titula nego i ostvarenih pobeda!
Šumi je kao trkač Formule 1 bio beskompromisan, tu je kao Pit Bull - rođen da ne (pro)pušta. Zbog toga sam ga posebno voleo. Ne jebe taj živu silu! Za volanom bolida pretvarao se u zver, suštu suprotnost samom sebi. Ponekad i nerazumnu – ničega se nije bojao. Njega su se plašili svi! Nikoga taj nije fermao, ni sudije, ni crne zastave. Želeo je pobedu po svaku cenu. Pa čak i da po kiši slik gumama pakleno brzo vozi. I pobedi, u inat! Za razliku od…
----------------------------------------------------------------------------------------
Sada, dok ovo pišem, Šumi je u komi. A uskoro počinje sezona 2014. Tada će, čim padne par kapljica, odmah da izađe “sejfti kar” na Spa. I trajaće procesija iz kruga u krug, sve dok se O’Ruž dobrano ne prosuši. A King of Rain je tada, u kilavom bolidu 1996. u Barceloni za skoro minut bio brži od drugog. Ferrari iznedrio Šumahera… Ajde?!
Ali gle čuda, istovremeno, dok kišica rominja i povorka bolida taksira bezbedna iza SC, na nebu grmi. Ne, ne vozi to Sveti Ilija “karuce po oblaci” – to su startovali pravi junaci! To Askari i Fanđo raščišćavaju stare račune, to Rint i Klark Lotusima vode obračune…
A kad začujete prasak – ne bojte se – nije to pukao grom. To je upravo Žil zveknuo u… drugi oblak.
Jedino Sena nije startovao, nema protiv koga, čeka… Prosta.
Ali Šumija će da se načeka! Pa ni onda, ni tada… Nikada! Neće Šumi s njim, Šumi nema s kim. Nema protiv koga. Osim opet protiv sebe samog. Jer Formula 1 postoji pre i posle Šumija. Granicu je sam po(d)vukao. Na Fetelu je da je pomeri. Ili bar pokuša…
I na kraju: Ne bi me iznadilo da se u kladionicama već daju kvote na “hoće li, ili neće”. Ili, da li će ostati “Rain Main”. Što se mene tiče, ja bih Šumiju poklonio i ovo malo što mi je preostalo. Jer “Regenmeister” mi je dao više. Saznanje da ne postoje granice!
Ali ukoliko se dogodi najgore, nebeska Formula će ga dočekati ovacijama. I publika. Jer svi ćemo kad-tad tamo, neko pre nego posle, ali svi. Tamo gde ni nebo nije granica.
Dragan Jovanov Glod alijas FjodorD