Sin: Roditelji moji dragi, evo danima se kanim da vam nešto saopštim i nikako da prevalim to preko jezika, pa eto, nek ovaj nedeljni ručak bude prilika.

Ćale: Prilika da nam prisedne ova boranija bez mesa? Koviljka, u tebe gledam, pa pička mu materina je l’ može bar nedeljom da ne budu ove bonžite i alge, ja sam karnivora bre, mojim precima se mozak razvio jer su jeli meso a ne pasli stepu u sa gnuovima i impalama.

Keva: Ljubiša, to je za tvoje dobro, ionako su ti krvni sudovi začepljeni ko ciganski sulundari, samo jedeš kulenje i slaninu sapunjaru. Reci, sine, šta si hteo, ljubi te majka.

S: Pa, kako da kažem...

Ć: Znam ja šta će da kaže, bolje da ništa ne govori. Šta je, pao si godinu, ne moš’ da položiš statiku? E, u moje vreme, ribe nisu htele da ni da te pogledaju ako nemaš bar 8 iz krucijalnih predmeta, pitaj majku ako mi ne veruješ, smuvo sam je pored stuba nosača. Kovo, je l’se sećaš kako sam namerno proso čašu vranca po tvojoj nosatoj drugarici, i dok je ona otklanjala tvrdokorne fleke ja ti na prepad surduknem jezičinu u ždrelo, haha.

K: Ljubiša, molim te, dete sluša.

Ć: Koje dete? Da je dete, ne bi brukao oca, diplomiranog inženjera građevine tako što ne može statiku da položi.

S: Ćale, na studijama nemam problema, upravo upisujem treću godinu na Dizajnu interaktivnih medija, imam prosek 9.80, dobio sam i stipendiju jedne kompanije iz Amsterdama.

Ć: Dizajn int... šta pričaš ti, šta je to? I ček, oca li ti jebem, pa ti ne studiraš građevinu? Ljubinka, sin ti studira neko interplanetarno govno a otac mu ne zna za to? Evo sa’ će treća godina, fala što me obaveštavaš, ti si garant sve ovo znala. Kompanija iz Amsterdama... narkomani. Drogiraš se, je li, to si hteo da kažeš? Koviljka, sin ti se drogira!

S: Ne dorgiram se, ćale, ne pušim, ne pijem, čak sam i na laktozu intolerantan.

Ć: A pa da, ko ona pičkica Đoković, nikad od vas muškarac. Šta je onda? Znam, slušaš indi, vido sam te kako nosiš neke arafatke, to je sad kao moderno. Reci mi da ne slušaš Kajzer čifse, inače ćeš u podrumu da spavaš.

S: Ne, ćale, oni su pase, slušam... a nije bitno šta slušam, ja sam gej.

(24 sekunde tišine)

S: Ne znam, da li ste me dobro čuli? Ćale, kevo, ja sam... gej.

K: D’ idem ja do kujne, mislim da ima jedno parče junetine, možda bi ti Ljubiša hteo...

Ć: Sed’ tu, Koviljka, sin nam je postao duhovit naprasno. Mali, elaboriraj.

S: Pa lepo, gej sam, homoseksualac.

Ć: Peder?

S: To je malo homofobičan izraz, ali da, ja sam peder.

Ć: Baš ono pravi peder, voliš muškarce i razlikuješ više od 8 boja, i ne voliš žene i loj?

S: Taj.

Ć: Ček, majku mu, ne kapiram. Peder si kao Boško Jakovljević ili si ispao peder kao Milko Đurovski kad je prešao u Partizan?

S: Ćale, peder sam u pravom smislu reči, gejčina, pederčina, volim muškarce i ložim se na njih, jebem se u dupe i jebem u dupe, heftam se u senfaru, šurim u plinaru, kitom radim kolonoskopiju, primam analno, rektalno i u gujscu, katkad naskačem na hidrant a katkad ga obalavim ko siroče lilihip. Jel ti sad jasnije?

Ć: Koviljka, brzo, šukni 2 bromazepama u deci vinjaka i razmuti, daj i pumpu za astmu i nitroglicerin, teško ću se izvući, već vidim Svetog Petra kako sprema odbor za doček. Pa sunce ti jebem, kako moj sin peder, šta sam ja bogu i državi zgrešio? Postim skoro svaki Veliki petak... dobro, nekad mi se omakne neka teleća glava u škembetu, al šta sad. Il je možda što 3 meseca ne plaćam infostan. Koviljka, oće li to, ako ne požuriš možeš samo popa da zoveš. Pa crni sine, zar tako nešto ocu svom da prirediš, šta će čaršija da veli?

K: Mogao bi ti malo kafanu da smanjiš. Neka je priznalo dete, voli njega majka kakav god da je, pa šta ako voli dečake, on bar pokazuje ljubav prema nekom, a ne kao ti, 10 godina me nisi pogledao.

Ć: Tišina tamo. Lista za kladionicu se gleda, žene se pipaju.

K: Nisi ni to.

Ć: Šta ima da te pipam, upoznat sam veoma dobro sa tvojom karoserijom, i ne spinuj razgovor, sve ti jebem, sin ti je peder, slušaš li išta? Je li, mali, de si ti naučio da budeš peder? Ko te to zajebo? Koviljka, lepo sam govorio, ne šalji dete na tenis, ne puštaj ga da volontira po nevladinim organizacijama, ne dozvoljavaj mu da jede posnu sarmu, to su sve rani simptomi homoseksualnosti, al ti ne slušaš. Sad ti dočekuj zeta - studenta vajarstva iz Amsterdama.

S: Utrehta.

Ć: Utreht govna, uvek me prodaju na golove. Šta s’ reko bre?

S: Dečko mi je iz Utrehta, i ne studira vajarstvo već režiju kratkog metra.

Ć: Pa jes, neće mašinstvo sigurno. E šta dočekah, umesto da zviždim za snajkom i krišom joj gledam u sise, sin mi u kuću dovodi lika koji ne zna postavu Ajaksa iz ‘95. Za Klajverta i Sedorfa ne zna, al zna da prikenja kako nemamo niskopodne autobuse i pijemo vodu s česme. Ne dovodi mi ga u kuću, s’ čuo?

S: Neću, ćale, selim se u Holandiju, ozakonićemo brak.

Ć: Koviljka! Spremi zalihe prozaka, ima da padnem u depresiju, nakon što polupam pola kuće. Koji brak, bem ti kuću i okućnicu?

S: Zakonski. U Holandiji je to legalno, živećemo u njegovoj vili.

Ć: More, sad ćeš da vidiš šta je zakon. Koviljka, donesder lance i bukagije, u podrum ću ja tebe... Reče u vili ćete da živite?

S: Mhm.

Ć: Znači, on je bogat?

S: Jako uzvišen momak, pre svega duhovno.

Ć: Ne, ne, pusti to, mislim na konto u banci i nekretnine?

S: Svakako, plemenitog je roda, baba mu je od Meklenburgovih, to su ti nešto kao Vasojevići u tvom koordinatnom sistemu.

Ć: Pa što ne pominješ to, jebala te režija kratkog metra. A mo’š li ti da šalješ neki keš majci i ocu?

S: Koliko treba, ćale?

Ć: Majci za pretplatu za Blic ženu i meni za kafanu i kladžu, hiljadarku mesečno. Evra, razume se.

S: Može i dve.

Ć: E znao sam da imam sinčinu što ga svet nema. Koviljka, otvaraj ONU rakiju, udadosmo jedinca, kakve žene, kakve pičke materine, deca, trice i kučine, zet iz Holandije vredi ko nivo deviznih rezervi Bahreina.

Poslao El Sale

Odobrio za objavljivanje Glod