Svaki put ista priča, bilo da je Nova godina, Božić, Uskrs... stižu mi čestitke. Vole me drugari, poštuju prijatelji, ali čestitaju mi i nepoznati brojevi, neki ljudi bez imena i prezimena.
Nepovratno prohujaše vremena kada sam celog decembra redovno praznio poštansko sanduče, stizale su čestitke svakoga dana sa svih strana. Obično kičerajske, sa nekim mostićem zavejanim i potokom zaleđenim, ili Deda Mrazom rumenim. Istina, beše i po koja „umetnička“ – UNICEF-ova, neću da grešim dušu. Ali bilo kakve da su, one najjednostavnije ili sa šljokicama, što se rasklapaju i u bele koverte stavljaju, svima sam se radovao, jer su bile iskrene - a potpisane. Da, rukom napisane i svojeručno potpisane.
Behu to lepa vremena, nije bilo interneta i mobilnih. Pa kad ti zazvoni telefon javiš se – bilo ko da te zove. Nije se prvo gledalo u ekran ko je, pa poziv odbiješ, da te ne „smara neki lik“ – ili poverenik! Lako je bilo tada kad niko nije bio dužnik.
Restrukturirali (valjda sam dobro napisao) smo se, tranzicionirani smo – sada se na nepoznate telefonske brojeve uopšte ne javljamo, ali ni na mnoge poznate. Sada se krijemo, sada nismo ljudi nego brojevi.
Od noćas mi stižu poruke – čestitke preko mobilnog telefona. Kratke ali nejasne, sa što manje reči. Valjda da bi bile jeftinije: Srećna nova godina!
Ili, „SREĆNA NOVA GODINA !!!“ Da, baš tako, sve velikim slovima, a čak tri uzvičnika potvrđuju da me mnogo voli, ili ceni. Toliko, da se nije ni potpisao. Valjda misli da znam njegov broj. A ja ne znam, ja pamtim ljude po imenima a ne po brojevima!
Pre sam takvima odgovarao, na poruku - porukom. Ali sam se uvek potpisivao! Nisam ja broj nego Jovanov.
Jedini problem bio je što nisam znao ko je, da li da napišem „Tebi i Tvojoj porodici...“ ili „Vama i Vašoj porodici mnogo sreće i zdravlja želi Dragan Jovanov“. Glupo bi bilo, a i nekulturno, da se nekom starijem gospodinu obratim sa „ti“ umesto sa „Vi“. Ko što je bez veze da se drugaru obratim sa „Vi“.
Stoga sam na kratko i jasno „Srećna nova godina!“ okretao njegov broj – ma čiji da je. Pozovem, „broj“ se javi, čestitam mu. Zavisno ko je, kada otkrijem identitet broja, čestitam sa „ti“ ili „Vi“. Jeste da poziv košta, ali je brži od poruke. Blesavo mi je da kucam, to jest brojevima tastature mobilnog pišem, a i mnogo komplikovano ako je čestitka duža. Brojevi su za računanje, a slova za pisanje!
Nije fini onaj koji sroči tri reči „srećna nova godina“ pa pošalje elektronsku čestitku na hiljadu adresa - jednu istu svima. Fini je onaj ko napiše koju toplu reč više, pa se potpiše. Makar poslao svega desetak čestitki.
Jer i tu postoji inflacija. Što više čestitamo nove godine i verske praznike, slave i rođendane, mejlovima i porukama, ili preko „fejsa“ i „foruma“, tim „čestitke“ manje vrede. Srećom, preko Fejsbuka bar znam ko je, osim ako nije i na njemu neki skriveni nik, ko na forumu anonimni lik.
Stoga vas molim, bilo da ste mi drugar, prijatelj ili Prijatelj, kolega ili poznanik, pa čak ni to nego slučajni internet prolaznik, bilo ko da ste – potpišite se. Ukoliko me volite ili cenite potpišite se - ako me poštujete. Ukoliko me mrzite, a čestitate mi iz čiste kurtoazije, opet se potpišite - jer ja poštujem i protivnika ako je ime a ne broj. Ni neprijatelj moj ne može biti bezimeni broj.
Mnogo zdravlja u Novoj 2014. godini a najviše sreće želi
Dragan Jovanov Glod
