Mene su pre skoro 20 godina hteli da na rukama nose na Unu da bih, kao, pecao - Glod sam bre! Nisam prihvatio, mina sam se bojao. Kukavica sam.. i još uvek živ! Jer hrabrost počinje tamo gde prestaje razum…
Braćo moja, zemljaci moji! Sava je, i pritoke joj njene, ispremeštala sve mine! Zaostale od zaostalih! Sada ni one više nisu hrvatske, muslimanske ili srpske. Sada su nam i mine zajedničke – jugoslovenske. Sana i Una, Vrbas i Bosna, Bosut… sve je to Sava! A Sava je OVO!
Minirali smo svojski, udarnički, obesni, puni mržnje prema susjedima i komšijama, šakom i kapom – gde god smo, pijani, stigli. Bila je bogata ta SFRJ, bila je moćna ta JNA – mnogo je svega bilo. Pa i mina…
A kad smo se istreznili, shvatili smo da smo mape minskih polja zaturili. Ma ko ga jebe…
E, sada, neka nam je i Bog i Alah u pomoći!
Ili će “sve će to narod pozlatiti”.
Stoga, probaj da ostaneš bez noge pa proveri istinitost pripovetke Laze Lazarevića. Proveri na sopstvenoj koži, na štakama ili protezi, ako nisi čitao! Jer je čitav naš problem u… nečitanju! U neznanju!
Déjà vu, već viđeno – neće! Hoće u prvom naletu emocije da logiku preplave (evo već se organizuju, kao, “humanitarna pecanja” – čitaj: da se Vlasi ne dosete, jer baš me briga!), ali već kroz dan-dva, ili maksimum nedelju-dve… bićete zaboravljeni! I sami sebi ostavljeni… Svi vi, bivši Jugosloveni.
Jer od gubutnika svi beže, svi dižu ruke. “Luzeri” licemerima služe jedino za lično eksponiranje!
Ali sve to je još Frojd davno objasnio, teška mentalna bolest zove se: “sindrom male kite”!
To posebno važi za Balkan, gde se od vajkada više cenila kurčevitost nego inteligencija!
Jer kad umesto plodova na njivama, širom Posavine, Slavonije, Mačve, Semberije… da Sanu i Unu, Plivu i Vrbas… i ne pominjem, niču nagazne mine znači da smo… divljaci!
Pa čak su nam Ameri i EU zemlju “anđeoski milosrdno” kasetnim i uranijumskim posejali tek 1999., ali mi smo se nagaznim još 1991. međusobno svojski, baš bratski, ogradili. Posejali, tek kad su proverili koliki smo glupaci. A jesmo veliki!
E, to što smo tada posejali još ćemo decenijama brati…
Ove uranijumske amerske – vekovima!
No, o tome neka misli ovce koje na tim livadama sada pasu…
Dragan Jovanov Glod
P.S. Ovaj tekst je kratak, da bi bio čitan, jer je tačan. Ubutačno jebitačan! Jebe direkno u mozak. Ko ga ima… Da je duži niko ne biH čitao. A i slika je mal. Ova žuta Sava svediči da je njive sprala! Strava.
