Danima gledamo obe. Jedna je skromna, solidarna, vredna, požrtvovana... ali anonimna. Čute i rade. Za njih uglavnom malo ko zna – osim njihovih prijatelja. To je, većinom, Srbija sa 25000-30000 plate iz 3 smene, ili bez nje – nezaposleni. To su i „huligani“, Grobari, Delije... E, oni su spas Srbije! Možda su neki od njih koliko onomad jurišali na ambasade i krali patike, ko zna. Stoga evo jedne slike.

Sad su se ti, prvi i jedini, odazvali na mobilizaciju - iako poziv nije upućen, nije proglašena. Nije proglašena opšta, ma ni delimična! Ali je uspela! Jer je situacija tragična! Opravdanja – komična.

Lako ćete ih prepoznati – raspoznaju se po tome što nemaju uniforme, a ko vojska su. I bez čizama. Srećom, neke od tih „huligana“ obuo je Kinez iz Mitrovice koji je čizme delio povicima: nula dinala, NULA DINALA! E, i on je Srbin. Ma Srbenda! Delija!

Anonimni su i uniformisani: vojska, policija i ostali – onih malo što je posle reformi ostalo. Ali jedino niži činovi i obični prašinari i žandari. Viši činovi već su... druga Srbija.

Druga Srbija je takođe non-stop u medijima. To su poznati Srbi, sa imenom i prezimenom. Lako ćete ih prepoznati, iako sada nisu u armani odelima – sada svi uglančane čizme nose i uniforme nove. Paradiraju tako fini, čisti i uglađeni pred kamerama satima, danima...

A pred takođe finim i uglađenim novinarima koji „pitaju pitanja“. I ti novinari su druga Srbija – skoro komplet! Novinari i politički šminkeri ista su sorta. Prećutno su se sporazumeli da ne bude škakljikivih pitanja, samo pohvale – nikako kritike. Jedino hvalospevi... svima. I narodu i strancima. Sve hvali, EU posebno, a Ameriku skoro koliko i Ruse. Da se Vlasi ne dosete...

Jedini incident bio je kad je doveden u studio... Lazanski! Gde ćete Miroslava, bre! Leteće sedo perje. Iako je novinar taktičkim manevrima pokušava a izvrda, kad je skontao da je đavo odneo šalu, nije uspeo – Lazanski je bard Novinar, nije se dao – nego ga je ladno otresao. Evo pogledajte klikom OVDE kako...

Jedan od malobrojnih časnih izuzetaka je i dalje „Apsolutno prirodan“. Lično ga znam – ostao je ko nekad, prirodan. Stoga mu je reportaža bila najbolja. Jer je Memedović veslao, nije folirao, nije stajao u novim čizmama do gležnjeva u vodi i ličnu tragediju simulirao. I dušu je u priču uneo. Hvala ti Joco.

----------------------------------------------------

Sad patriotski zanos još traje: „sve će to narod pozlatiti“. Ali da bi potrajao – da bi trajao i trajao – potrebni su Novinari. Hrabri, a ne poltroni. Potrebni su da isteraju sve na čistac i da traže odgovornost. I da se bar jednom kazne stvarni krivci a ne žrtveni jarci!

Potrebni su novinari prve Srbije da preslišaju drugu! Tek tada će neko možda dati ostavku. Ovako, teško.

Verujte, bez slobodnih medija i hrabrih novinara nema nam spasa!

Sve drugo je luk i voda.

Ove godine samo voda.

------------------------------------------------------

Istina, postoji još nekoliko Srbija, ali danas pišem o prve dve.

Recimo treća je većinska – nojevska! Glavu u pesak dupe u vis. To je Srbija „baš me briga, gledam svoja posla, ćutim i podmažem kad treba“. E ta Srbija je po Srbiju najopasnija, sve licemer do licemera kome je bitna jedino sopstvena krava. Ta Srbija je najopasnija jer je najbrojnija, a nit smrdi nit miriše. Iz te Srbije se regrutuju glasači druge, mnogo ređe volonteri prve.

Četvrta Srbija je najmanja, ali najpoznatija – ona nebeska – ime joj je Novak Nole Đoković!

Dragan Jovanov Glod

P.S. Ovih dana često nalazim po internetu demagogiju tipa: "bez politike, molim". Ko da su za ovo krivi vanzemaljci, a ne naši "znalci". E to je ta prokleta treća Srbija!!! Jer ko normalan uopšte može pisati o poplavama ovakvih razmera, a bez politike?! Đurini stihovi njima su namenjeni:

Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo!
Ili vi neste Nemanjin soj?
Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi —
Ta da smo braća — oh, bože moj!...

Ta zar bi tako s Avale plave
Gledali ledno u ognjen čas?
Ta zar bi tako — oh, braćo draga!
Ta zar bi tako prezreli vas?