Znate li možda ono sa žabom: bućnete li je živu u vrelu vodi – iskočiće; stavite li je u hladnu i postepeno grejte vodu – skuvaćete je. Neće jadna ni shvatiti da je gotova.
E, tako i mi – kuvaju nas, kuvaju, već treću deceniju! Neki su već skuvani, a većina se još krčka ko sarma, ili riblja čorba, natenane. Otporni su, žilavi. Jeste da im je vruće... ali trpe. Još malko i biće prekasno za iskakanje iz lonca...
Naravno, ima nas koji smo shvatili još onomad da nam nije mesto u loncu, ali naši vapaji nisu do njihove svesti dopirali, jer im je bilo lepo u mlakoj vodi – zašto da iskaču?! A posebno je lukavo i podlo, kurvanjski, to što nas kuvaju u, kao, hromiranom, sjajnom, blistavom loncu... da nam bude udobnije. I bezbolnije.
A moglo je bolje, uz malo volje!
Recimo da su mediji na vreme upozoravali. Da je bilo hrabrih novinara i odgovornih urednika. Da je intelktualna elita bila hrabrija, da nije ćutala....
Ali i da je bila glasna (a nije!) ništa ne bi vredelo bez medija. Samo mediji mogu da na vreme upozore narod da smo u loncu. Tačnije: da smo prdnuli u čabar.
Nažalost, naši mediji ili nisu naši nego strani (rasprodati u bescenje), ili ako su naši ondu su tabloidi. Uređuju ih podmićeni poltroni a pišu kvazi novinari. „Novinari“ koji prodaju senzacije umesto istine! Jer istinu ne kupuje niko, od nje se ne živi.
A pravi rasni novinar za istinu živi!
Ali jok, sada se prodaju senzacije i dezinformacije sve u 16. Eto, svi „novinari“ su samo čekali da se neko prvi usudi da objavi – pa da krenu, da svale lavinu. Nemaju muda da kažu, ali lažu kopiraju i plasiraju. I tako sad traje hajka na ženu za koju ne postoje dokazi da je kriva?! Jer nije ona kriva (pa čak i da jeste – nije dok se ne dokaže!) što je živa, nego što je supruga poznatog lica. A to se prodaje – senzacija!
I sad, ko na OVOJ (klikni na link!) palanačkoj stanici narod seiri – likuje nad tuđom nesrećom. Ma, lično bi je besili koliko su „hrabri“, ti bedni skotovi u masi.
Od jutros mi se usijo Fejsbuk – svaki drugi „profil“ postao novinar, linkuje neproverenu vest, širi senzaciju ne biH li stekao što više lajkova. Linkuje i likuje, totalno nesvestan da je u loncu! Širi klevetu apsolutno nesposoban da shvati šta čini. Ma voleo bih tog fejs-junaka da vidim da lično stane pred muža te žene pa da mu skreše u lice, hehehe. Ne, ljudski šljam je hrabar samo ako je anoniman, ili dovoljno daleko!
A najsigurnije iza leđa žandara, tj. vlasti...
Zar ne shvatate koliko je to podlo? Evo, daću vam očigledan primer šta je moć i nemoć medija:
Zamislite da neko napiše da je „Pera Perić“ silovao dete! Čim bi to neko objavio, mediji bi preneli. Skoro svi. A Pera bi uzalud tvrdio da nije. Sve dok ne bi podneo tužbu. Ali kasno je, sudski proces bi trajao i trajao, a vest o „siledžiji Peri“ se širila... I na kraju bi Pera sudski dokazao nevinost i dobio odštetu! Ali ne i dovoljnu satisfakciju, jer bi zauvek ostao upamćen kao manijak. Još bi „peronski narod“ tvrdio da je ili sud pogrešio, ili da se Pera izvukao jer je imao veze, ili... Ako je Pera neko poznat.
Ali ukoliko nije, jao njemu – taj se ne može nikad oprati. Jer će svi mediji preneti da je silovao, ali malo koji objaviti da nije.
Nikoga ne zanima istina. A posebno ne ukoliko niste poznati.
Jer poznat kako-tako ima više mogućnosti da se medijski opravda – ali ni to nije uteha. Ta žena će ostati upamćena kao „ubica“ i ako je nevina. A da li je, nije naše da cenimo.
Stoga, budite ljudi i ako ste novinari!
Pišite o loncu bre, upozoravajte žabe!
A vi, Fejs-delije, ukoliko još imate snage da krekećete, vršite pritisak da se slučaj sa Brankovog što pre razreši, ili još bolje: ukoliko nešto znate o „miniju“ sa snimka – pomozite - javite policiji. Nije to cinkarenje nego borba za pravdu i istinu. Daleko od toga da (sve) verujem policiji, ali moram(o) nekome verovati. Stoga, treba (ipak) sačekati.
Jer da su samo malo sačekali, i žandari i skotovi, Vera bi došla.
Da su studenta poslušali „da treba suđenje“ ne bi se desilo streljanje.
Dragan Jovanov Glod
