Naravno da sam i ja srljao grlom u jagode, ko i čitava moja generacija. Upravo sam neke srednjoškolske drugare gledao na RTS-u 2 u seriji „Izdanci iz opaljenog grma“, gde smo statirali, kao „glumili“ srpske vojnike – a svi dugokosi!? Bože, kako smo bili mladi, lepi – i glupi!

Ko Bane Bumbar i Miki Rubiroza. Ja sam bio njihov miks, sentimentalni folirant i stidljivi agresivac. A odličan đak – ponavljač. Jedini ponavljač koji je dobijao petice iz književnosti – ostali razred maksimalno 4, Jovanov uvek 5. Valja što sam pismene iz srpskog završavao za 15 minuta, pa izlazio da polak sata pušim i gledam „hemičarke“ u trikoima iz „Nikole Tesle“ na fizičkom. Joooj, lepoteee! O mladosti!

Ma bio bih Vukovac i u srednjoj da nisam bežao sa časova iz Pančeva, u kinoteku u Beograd...

To je i moja generacijska priča. Smejem se dok sebe gledam u „Grlom u jagode“, a plačem dok gutam opore „Jagode u grlu“.

Arsena sam jednom u životu sreo, iz crnog mercedesa me pitao gde je hotel u Pančevu. Kiša je lila, jesen je bila. Pre 45 godina! Tada nisam dovoljno razumeo Arsena, nekako mi je bio „plačljiv“ – a ja roker, bre! Sada gospodina Dedića obožavam, i često slušam njegovu verziju O mladosti.

Međutim, kada sam prvi put odgledao „Jagode u grlu“ ko sebe da sam u ogledalu video. U grlu mi je ostala knedla a ne jagoda dok je pijani splav plovio nizvodno, a Lepi Jovica svirao O mladosti. Odjavna špica teče, muzika ubija, a skotovi poustajali i žure iz bioskopa. Ja sam još pet minuta u stolici sedeo, na noge nisam mogao...

Jednom sam se žestoko zapio sa Lepim Jovicom i njegovim orkestrom. Beše to za Srpsku Novu godinu, davno, kod Svilara u „No 1“. Jesam silne pare na muziku dao, ali ih nisam bacio -  Lepi Jovica se džentlmenski odužio. Ma i više nego što sam mu za muziku platio.

A onda sam čuo Preletovu bluz verziju O mladosti. I ostao bez reči! Srećom, Preleta nisam nikad upoznao. Da sam ga lično znao još jednog kuma bih imao, ali sumnjam da bih živ ostao, i ovo pisao. Jer Prele je bio žestok. Kako je živeo, tako je i pevao... Mislim da on jedini nije folirao!

Eto vam na linkovima sve tri verzije, odslušajte, pa uporedite. Priče su iste, ali iza svake ostoje opor ukus i suza u oku. Ista pesma, tri vezije, tri sasvim različita čoveka, a ne zna se koja je bolja.

Jer je svaka mladost slična, ali nijedna nije ista – čak ni kada je pesma zajednička.

Preleta nema odavno, Arsena odnedavno... kao ni moje mladosti. Ali zauvek ostaju stihovi, jer „jutros već su drugi mladi“... 

Dragan Jovanov Glod