Ovaj tekst predstavlja nastavak mini serijala o feeder ribolovu. U prethodnim tekstovima o fider tehnici smo napomenuli da hranilica (feeder) predstavlja osnovu i srž fider tehnike. Rekosmo takođe, da hranilica ima ulogu da nosi hranu, a takođe da uz pomoć olovnog balasta, može da se izbaci na velike daljine, ili drži na mestu (u zavisnosti od težine olova) u jakoj vodenoj struji. U ovom tekstu ćemo se bliže upoznati sa osnovnim tipovima hranilica, oblicima, težinama i upotrebi hranilica u različitim situacijama.

Kao što smo već napomenuli, postoje tri osnovna tipa hranilica (i nekoliko podtipova). To su: kavezne (mrežaste), megot i metod hranilice. U poslednje vreme pojavile su se i pelet hranilice, čije samo ime sugeriše da se radi o hranilicama pomoću kojih koristimo pelete kao primamu.

Kavezna ili mrežasta hranilica (Cage / Mesh Feeder)

Ovaj tip hranilica se često upotrebljava, jer su jeftine, a opet dovoljno efikasne. Prave se u dva osnovna oblika: okrugle i pljosnate (pravougaone), kao i u nekoliko “gustina” same mreže (kaveza).

Hrana u ovakvim hranilicama veoma brzo počinje da izlazi napolje i postaje aktivna. Na slici gore levo je kavezna hranilica okruglog oblika i sa krupnim okcima. Ova hranilica je idealna za upotrebu na mirnim vodama, jer nema vodene struje koja bi inače lako pomerala ovakvu hranilicu. Obzirom na to da hrana u ovakvim hranilicama veoma brzo postaje aktivna (rasipa se), treba voditi računa i o dubini na kojoj ćemo ovakvu hranilicu koristi. Idealne su za dubine do nekih 2 - 2,5 metara maksimalno. Sa povećenjem dubine, efikasnost ovakve hranilice se smanjuje, jer se kada pecamo na velikoj dubini, može desiti da hrana ispadne iz nje čak i pre nego što je hranilica stigla do dna. Na većim dubinama je poželjno koristiti hranilicu sa sitnijim okcima, iz koje će hrana sporije izlaziti (slika gore desno).

Pljosnata ili pravougaona kavezna hranilica se naravno može veoma efikasno koristi i na stajaćim vodama, ali i na tekućim, jer je zbog svog oblika otpornija na vodenu struju i teže se pomera.

Na slici dole je jedna takva hranilica. Ono što je karakteristično za hranilicu sa slike, je svojevrsni plastični “poklopac”, koji se po potrebi može veoma lako skinuti. Uloga mu je da zadrži hranu duže u hranilici, a može se koristiti i kada brašnastu hranu mešamo sa različitim “zrnastim” dodacima: kukuruzom, žitom, mikro peletima, konopljom, pa čak i crvićima. Skidanjem poklopca, dobijamo “klasičnu” kaveznu hranilicu.

Osim ovih osnovnih oblika, kavezne hranilice mogu biti i polukružnog, ili čak elipsoidnog oblika.

Slične kaveznim hranilicama su i tzv. plastične kavezne hranilice (Plastic Cage Feeder), sa otvorenim krajevima (Open End Plastic Feeder). Koriste se često u tekućim vodama, jer omogućavaju zbog svog oblika i manje otvora, sporije spiranje hrane i duže zadržavanje u zoni hranilice. Na slici ispod su dve takve hranilice.

Od svih tipova, ovaj tip je (uz megot) možda najzahvalniji za samogradnju! Uzmemo plastičnu kutijicu od nekog starog filma, izbušimo par rupa i eto odlične hranilice iz domaće radinosti.

Na (skoro) sve hranilice se postavlja i određeno otežanje, uglavnom olovno (neke firme stavljaju otežanje od različitih metala, koji manje zagađuju životnu sredinu od olova).

Kao što smo već rekli, otežanje ima ulogu da omogući dalji let hranilice kada je to potrebno, da je drži na mestu u vodenoj struji, ali i da omogući da hranilica padne na dno uvek na istu stranu! (doduše, postoje i neki modeli bez otežanja, za koje ovo ne važi).

Veoma zanimljiv tip hranilice je tzv. Bullet (Rocket) Cage Feeder, kod koje je svo otežanje koncentrisano na dnu hranilice, što omogućava neverovatno daleke zabačaje. Evo na slici iznad jedne takve hranilice:

Hranilica za crviće (Maggot Feeder)

Kao što joj ime kaže, koristi se tako što se napuni crvićima, koji po padu hranilice na dno, počinju polako da izlaze napolje kroz otvore. Prave se u nekoliko oblika, težina i broja otvora kroz koje izlaze crvići. Na slici su dve klasične megot hranilice. Kao što se vidi, krajevi su zatvoreni, a na gornjoj strani se nalazi poklopac, koji se otvara i omogućava punjenje hranilice crvićima.

Međutim, ove hranilice se osim za crviće, veoma efikasno mogu upotrebiti i za punjenje brašnastom primamom, pa čak i mikro peletima. Veoma su efikasne kod upotrebe u jakoj vodenoj struji, kada je potrebno hranu što duže zadržati u hranilici. Voda tada sasvim polako spira hranu iz hranilice i omogućava lagano i dozirano primamljivanje ribe.

Takođe, možemo ih veoma uspešno koristiti i na stajaćim vodama, naročito zimi, ili u svim drugim situacijama kada je obilno i jako hranjenje nepoželjno i kontraproduktivno, tj. kada ne treba preterivati ni sa količinom ni sa aromom hrane.

Osim ovih, kod kojih je olovno otežanje ravnomerno raspoređeno po jednoj strani hranilice, postoje i hranilice kod kojih je otežanje (slično kao i na kaveznim hranilicama bullet tipa) koncentrisano na dnu. Na slici dole desno se vidi jedna baš takva Maver hranilica. Levo su slične hranilice Bomb tipa.

Metod hranilica (Method Feeder)

Mnogi vrhunski ribolovci sa Ostrva (inače “kolevke” feeder tehnike) tvrde da je ovo najefikasniji tip hranilice, pa je i ceo pristup nazvan Method Fishing, tj. metod pecanje. U suštini radi se o neverovatno jednostavnoj tehnici. Poenta je da se udica sa mamcem postavi direktno u hranu. Ova tehnika kod riba ne izaziva nikakvu podozrivost, jer je udica u samoj hrani. Na slici dole se vidi kako ceo sistem izgleda.

Metod hranilice se prave u nekoliko varijacija i svaka je upotrebljiva u određenoj situaciji. Osnovni tipovi metod hranilica su: Spiral (Spring Coil) – spiralne, tj. "feder" (ove su dobro poznate i našim ribolovcima koji pecaju na dubinku), Frame, bukvalno: ram, kostur (u smislu nosač), i Flat – pljosnate (imaju donju stranu ravnu sa otežanjem po celoj površini), a gornja strana ima dva ili tri polukružna nosača hrane.

Na donjoj slici se vide Frame modeli (levo i desno) i Spiral (u sredini).

Metod hranilice se izuzetno uspešno koriste na stajaćim vodama (posebno “komercijalama”), a najbolje ćemo uraditi ako ih punimo posebnom Method Groundbait hranom, koja je nešto drugačija od ostalih hrana, jer se između ostalog sporije otapa u vodi, a sposobna je da ostane na hranilici i kod jačih udara hranilice o vodu, prilikom zabačaja. Naravno da se može koristiti i neka druga hrana, ali metod je ipak posebno prilagođena za ovaj način pecanja. Takođe, često se mogu koristiti i peleti, koji posle natapanja u vodi, veoma čvrsto stoje na hranilici. (Kad sam već kod hrane, u jednom od nastavaka ovog serijala, govorićemo i o hranama u fider tehnici).

Verovatno najpopularniji tip metod hranilica su Flat modeli. Na slici ispod se može videti jedan takav model.

Ovaj model spada u takozvane Elasticated Method Feeder modele, jer ima u sebi elastičnu gumu. U prvom delu serijala sam već spomenuo Power Gum, koji služi za lakše i sigurnije zamaranje krupnije ribe, amortizovanje udaraca i zaštitu najlona od pucanja. Ovaj model hranilice ima upravo ovakvu gumenu traku u sebi.

Pelet hranilica (Pellet Feeder)

Sa ekspanzijom korišćenja peleta u fider ribolovu, pojavile su se i posebne hranilice koje imaju zadatak da nose pelete i izbacuju ih na mesto pecanja.

Na slici dole su neki modeli.

Fider plovak (Feeder Float)

Ovaj zanimljivi spoj plovka i hranilice smo već opširnije prikazali u tekstu Fider plovak – Feeder Float.

Ipak, obzirom da se radi o svojevrsnom hibridu plovka i hranilice, evo samo jedne slike da se vidi kako ovo izgleda u praksi. Naravno, oblika i veličina ima neuporedivo više.

Moj izbor hranilica

Pored ovih, postoji još mnogo interesantnih modela hranilica. Praktično je nemoguće predstaviti ih i detaljno opisati sve, naročito ne u jednom tekstu. Svaki proizvođač se trudi da ponudi nešto novo, drugačije i do tada neviđeno. Međutim, treba napomenuti da se često ipak radi samo o varijacijama na temu. Hranilice imaju u svojoj ponudi praktično sve vodeće firme. Da pomenemo samo neke: Drennan, Nisa, Fox, Middy, Trabucco, Maver, Korum, Stonfo, Preston, Dinsmores... i mnogi drugi. Svakako treba napomenuti da hranilice proizvode i naši mali privrednici. Sasvim su zadovoljavajućeg kvaliteta, jedino je izbor modela dosta sužen.

Za kraj sam ostavio nekoliko meni interesantnih modela, kao ilustraciju koliko je tržište hranilica bogato i raznovrsno.

U pitanju je veoma zanimljiv model, Middy In-Line Shotgun Feeder (na slici iznad). Specifičnost ovog modela je što ima u sebi plastični klip, koji se posle nekog vremena po padu u vodu aktivira i bukvalno izgura hranu iz hranilice napolje, zajedno sa udicom i mamcem.

Sledeći model je megot hranilica Stonfo. Specifičnost ovog modela je da se otvori na hranilici mogu, putem male poluge otvarati i zatvarati više ili manje - po želji (na slici dole, obeležena strelicom).

 Na istoj slici desno je i jedan Open End model, koji umesto olova, ima otežanje od metala koji je neškodljiv po okolinu.

Još jedan zanimljiv model je Nisa PVA Bag-Up Feeda, jedna vrsta metod hranilice, ali je ova predviđena da se na nju zakači (pomoću gumenog držača) PVA vrećica! Ovo je još jedan model pogodan za izradu u kućnoj radinosti. Na slici dole se vidi kako izgleda ceo sistem.

Evo i jedne Nisa Little Stinker hranilice (slika dole) odlične baš za hladne dane (vodu), kada ribu možemo odbiti nekom jakom i aromatičnom hranom. Ova hranilica ima u sebi sunđer, u koji je dovoljno ukapati samo nekoliko kapi bilo kog tečnog atraktora ili arome! Ako želimo da dodamo i nešto hrane, sunđer ima udubljenje u sredini baš za tu namenu. I ovo je veoma lako napraviti u kućnim uslovima, a može biti jako efikasna.

I za sam kraj, samo još jedna napomena. Primetili ste možda da nigde nisam navodio preporučene težine za određene modele. Iako želim da početnicima ili manje iskusnim ribolovcima maksimalno olakšam izbor, količinu potrebnog otežanja u različitim stuacijama je veoma teško dati, a naročito neke konkretne savete. Jednostavno, u ovoj jednačini ima previše nepoznatih: daljina, dubina, snaga vodenog toka, jačina fider štapa, debljina najlona, oblik i tip hranilice... Verujte, čak i veoma iskusni fider ribolovci ne mogu baš uvek znati koju težinu hranilica će koristiti, pa stalno eksperimentišu i prilagođavaju težinu uslovima na vodi. Ipak, neki sasvim okvirni savet bi bio: na stajaćim vodama, kada se peca na manjoj dubini i kada nije potreban naročito dalek zabačaj, težine od 10 do 20-30g bi trebale da budu sasvim dovoljne. Za tekuću vodu, težine bi se kretale od nekih 30-40, pa sve do 60, 70, 80, pa čak i više grama, opet u zavisnosti od jačine vodene struje, dubine, daljine na kojoj se peca... Ponavljam, ovo su samo okvirne težine.

Na slici ispod je Fox hranilica, koja ima mogućnost izmene otežanja, u zavisnosti od trenutne situacije na vodi.

Dozvolite mi i jedan iskreni prijateljski savet: Probajte, eksperimentišite, jer kao što odavno rekoše filozofi pragmatičari “bolji je gram iskustva, nego tovar teorija”!

PS. Ruku na srce, pragmatičere nemojte shvatiti baš doslovno. Ima nešto i u "teoriji" koju čitate na našem portalu, a koju ćete zatim lakše i brže primeniti u praksi.

Vladimir Jovicki Jovis