Šećerac je postao univerzalan mamac za sva vremena! Neizbežan deo opreme i pribora svakog ribolovca rekreativca, a o lovcima na kapitalce da i ne govorimo! Fred Crouch i Jack Hilton spadaju u rodonačelnike korišćenja šećerca u ribolovačke svrhe, ali tek je ulov Crisa Yates-a, šaran težak oko 26 kg, uvrstio šećerac među besmrtnike. Od tog doba pa do danas sjaj ovog mamca ne tamni.Univerzalac
Linjaci u komercijalnim jezerima-ribnjacima, rasutim širom Velike Britanije, prosto obožavaju ovaj mamac. Dva-tri zrna šećerca na udici br. 10 je prvi izbor za koji se opredeljuju specijalci u lovu ove ribe. Šećerac je postao klasika ribolova u rane jutarnje sate na samom početku ribolovne sezone.
Malo šećerca plasiranog uz samu ivicu lokvanja vrlo brzo izaziva znatiželju linjaka i eto uzbuđujuće igre mehurića pored našeg plovka!
Krupne deverike takođe vole da se slade ovim mamcem i često ga maznu od krupnijih primeraka drugih šaranskih vrsta, koji se muvaju oko njega. Stoga je šećerac neizbežan sastojak hrane kojom želimo da primamimo „lopatare“.
Specijalisti za lov crvenperke i bodorke su takođe otkrili da loveći na šećerac dobijaju primerke teške i po pola kg po komadu. Ovo zrno je preveliki zalogaj za sitnu belu ribu, ali je prava mera za usta „kapitalaca“ koji se uvek nekako muvaju ukraj jata sitneži, čekajući da „usrknu“ ono što je preostalo. Zato ubacivanjem po kojeg zrna kukuruza u smešu za hranjenje, u kojoj ima zrna konoplje i kastera (učaureni crvići), izaziva veću zainteresovanost ribe, bez straha da ćemo je prehraniti.
Šećerac iz konzerve, zahvaljujući blistavoj boji, odudara od tamnog dna, riba ga lakše uočava, a dobar je i za ribolov u večernjim i noćnim satima, pogotovo ako se lovi crvenperka. Ako više volite da lovite „mrcine“ možete na udicu br 8 ili 6 staviti 3-4 zrna šećerca. Tako ćete izbeći „neželjene“ ulove koji za mnoge druge ribolovce možda predstavljaju nešto čime bi se i te kako pohvalili. Korišćenjem ovakvog mamca sigurno ćete se malo načekati, ali kada zagrize biće to riba sa zaista velikim ustima!
Ne izbegavajte šećerac ni kada lovite na rekama. Obilno prihranjivanje šećercom može vam na mnogim vodama dati čuvarku punu klena. On ovo zrno prosto obožava! Na ovaj način možete ovu ribu loviti i kada je blaga zima, a i kada nadolazi voda, jer je šećerac i u mutnoj vodi, relativno lako uočljiv. U ovom drugom slučaju, vrlo je efikasno dodavanje šećercu kakvih aroma koje će voda spirati pravo ribi u - nozdrve.
Na takozvanim teškim terenima, gde se dugo čeka na griz ribe i gde je zapravo ima malo, ne sme se preterivati sa prihranjivanjem kukuruzom jer bi to „ubilo“ ribu. Tada za prihranjivanje umesto celih zrna, koristite izdrobljeni, izgnječeni šećerac u manjoj količini. Ne zaboravite da je hranu uvek lako dodati ako je potrebno, ali da se ona iz vode ne može odvaditi kada sa njom preteramo!
Mrena često zazire od bogatog kukuruznog “tepiha“. Ako želite da je lovite na ovaj mamac, na izabrano mesto nabacite tek nekoliko zrna preko podloge koju, recimo, čine kuvana zrna konoplje. Na udicu stavite 2-3 zrna kukuruza, naravno - šećerca.
Na dobrom glasu
Meteorski uspeh šećerac je „postigao“ prvenstveno na ribnjacima koji su namenjeni za sportski ribolov, i u koje je veštački ubačena riba, uglavnom šaran, prosečne težine od 1-3 kg. Ovaj mamac je na glasu i kao izvrstan u lovu krupne ribe, pogotovo leti. Ovim mamcem se po pravilu ostvaruju ulovi koji su, gledano po komadu, krupniji, ali za razliku od boila, sa šećercem ćete ipak imati mnogo više „udaraca“, jer se na njega polakome i primerci za koje je boili ipak preveliki zalogaj, a za ribolovca predstavljaju lep ulov. Upravo takav kao što su već opisani šarani u komercijalnim ribnjacima širom Britanskog ostrva. Dva-tri zrna slatkog kukuruza na udici br. 12 ili 14, pravi su izazov za manje i osrednje šarane, a kao što je već ranije istaknuto, dovoljno krupan zalogaj za sitnu belu ribu koja nam je, u ovom slučaju, neželjena lovina.
Šećerac ipak nije mamac primeren za zimske uslove lova, u periodu dok je riba slabo aktivna i kada je voda hladna. Sa porastom temperature i zagrevanjem vode, kada se riba probudi iz zimske letargije, sledi njena pojačana aktivnost i sve izraženija potraga za bilo kakvim zalogajem. Tada su jata malih šarana u stanju da za tren sliste šaku-dve bačenog šećerca. Najbolji rezultati se u to vreme postižu ukoliko pecamo iznad dna u zoni kroz koju propadaju zrna koja, s vremena na vreme, bacamo kao prihranu. Još je bolje ako osim kukuruzom (šećercom) prihranjivanje obavljamo i nešto manjom količinom izmrvljenih kastera ili glista.
Sposobnost šećerca da „pokupi“ nešto krupnije ribe, a da istovremeno odbije dosadan sitniš, bila je čarobna formula za kojom su ribolovci na Ostrvu dugo tragali, bez obzira da li se radilo o rekreativcima ili lovcima na kapitalce. O takmičarima da i ne govorimo!
Ali kad ih već pomenusmo: vrlo je verovatno da će šećerac igrati jednu od ključnih uloga i kao dobar mamac na predstojećem svetskom prvenstvu, koje će se održati u Toledu u Španiji. Na kanalu koji protiče kraj pomenutog grada uglavnom se lovi šaran težine od 1-3 kg. Scothorn i šećerac? Da i to vidimo!
Kako izvući najviše
Mnogi britanski takmičari ističu da je šećerac mamac koji se jednostavno mora imati pri odlasku na bilo koju vodu! Pogotovo to važi za vode koje bije glas da su vrlo zahtevne. Ukoliko odlazite na vodu koju ne poznajete, počnite opreznije sa hranjenjem, samo šaku-dve za početak. Ukoliko posle toga riba „proradi“ možete oprobati vašu ribolovačku sreću obilnijim prihranjivanjem, kako bi ste privukli krupnije komade. U tu svrhu možete mesto, za koje ste se uverili da „daje“ ribu na pomenuti mamac, prihranjivati i dva-tri dana ranije. Za to je najbolje koristiti smrznuti šećerac jer je jeftiniji od onog u konzervi. Riba koja se navikne na smrznutu poslasticu još će žešće navaliti na sočan mirisni zalogaj serviran na udici pravo iz zamamnog soka konzerviranog kukuruza.
Dugotrajno korišćenje ovog mamaca na istoj vodi ( relativno malom ribnjaku) može imati suprotan efekat, pogotovo ako se zna da se na ovakvim sportskim vodama riba uglavnom posle pecanja vraća nazad u vodu. U tom slučaju zlatasto zrno postaje nešto što ribu upozorava! Tada se upotreba kukuruza najčešće svodi na lagano razbacivanje manje količine preko „tepiha“ od kuvanog zrnevlja konoplje. Kada ribe prozru i takav trik, ne preostaje vam ništa drugo do da počnete sa stavljanjem na udicu obojenog, i raznim mirisima prepariranog, šećerca. Promena boje i mirisa vrlo često „upali“, makar i na kraće vreme.
Šta nam je (ne)dostupno
Uprkos svim opisanim prednostima šećerca, mnogo toga je uloženo da bi se usavršio mamac koji je, u osnovi, samo kukuruz iz konzerve. Za mnoge situacije, takav kukuruz, koji jednostavno pokupite sa police obližnje samoposluge, je sasvim dovoljan, bez obzira na etiketu. Međutim, kao što je već naglašeno, na nekim vodama bolji efekat ćete postići sa obojenim kukuruzom u različitim aromama. Takav kukuruz možete kupiti u prodavnicama ribolovačke opreme i pribora, ali možete ga začiniti i obojiti i u kućnoj radinosti. U tu svrhu najbolje je koristiti prehrambene boje, mada ponekad boje za tkanine daju bolje rezultate. Ovako pripremljen kukuruz šećerac će poslužiti svrsi, ali će doneti i jednu glavobolju: boja će se lakše spirati, pa će i vaši prsti ubrzo dobiti neželjeni dekor, i to na duže vreme. Najbolja varijanta je da ovako pripremate kukuruz iz konzerve, a da za njegovo „parfimisanje“ koristite neku od aroma koje proizvode poznati svetski proizvođači hrane za ribe. Pošto u kukuruz dodate boju i miris, najbolje je da sve to sjedinite blago potresajući u poklopljenoj posudi. Još je bolje da pre upotrebe ovako „friziran“ kukuruz stavite u plastične vrećice i zamrznete ga. Tim postupkom ćete poboljšati prijanjanje boje i arome. Ukoliko je za vas sve ovo isuviše komplikovano, a uz to imate i koju paru više, Van den Eynde, Pescaviva, Cukk i mnoge druge poznate firme će vas poštedeti muka, jer nude zaista široku lepezu ovog mamca. Pomenimo samo neke boje i arome koje su se potvrdile kao dobitna kombinacija:
Crvena jagoda - vrlo univerzalna, deluje momentalno i vrlo je popularna;
Žuta skopeks - Scopex je jedna od poznatih „šaranskih“ aroma koja inače vrlo dobro privlači i druge ribe. Gde god nameravate da koristite običan žuti šećerac, Scopex varijanta će biti efikasnija, pogotovo tamo gde riba već zazire od običnog šećerca. Scopex-u ribe jednostavno teško odolevaju!
Žuta banana - klasičan mamac za crvenperku, linjaka i deveriku. Pomenute vrste riba vole taj miris!
Narandžasti tuti-fruti. Mnogi smatraju da je ovo ubedljivo najbolja aroma za šarana, a ova kombinacija izvanredan je mamac i za mrenu.
Osim ovih kombinacija moguće su i mnoge druge, a pogotovo ako i vi tu umešate svoje prste. Dobitna kombinacija ne mora uvek imati prijatnu aromu (merenu našim čulima). Tako, recimo, Rod Hutchinson, jedan od autora takozvanog ribolova na dlaku, pored već nekih od pomenutih aroma, nudi i nešto pod nazivom: Monster Crab. Upotreba ove špecije sačinjene na bazi mesa od raka, nije preporučljiva u kuhinji, osim ukoliko niste samac, ili ne želite dobar izgovor za razvod! Ako baš zabrljate, probajte da se izvadite mirisom Richamino koji vam nudi firma Richworth. Radi se o bogatom, slatkom mirisu, dobijenim na bazi smeša koje se koriste i kao osnova za mnoge body- bilding proizvode. Ovaj miris neodoljivo privlači šarana, linjaka i klena. Mogli bi smo nabrajati još mnogo toga, ali šta vredi kada je to dostupno samo onima koji imaju rođake u inostranstvu. A i cene nisu baš popularne, mada ne treba smetnuti s uma da, kada je reč o aromama, ove špecije se koriste „na kašičicu“, ili još tačnije - na kapljicu!
Ukoliko vam budžet ne dozvoljava ovakav luksuz, a akanje sa bojama i određivanje miligramskih količina pomenutih aroma shvatate kao robiju, pokušajte da šećerac začinite medom, melasom ili kakvim sličnim sredstvom. Dobićete lepljivi kukuruz koji doduše nije baš zahvalan za izbacivanje na veliku daljinu (lepi se za prste, a i za praćku), ali dobili ste vrlo atraktivan mamac sa zavodljivim „plaštom“, pa sad neka mu neka riba odoli! Ovako je najbolje „abartovati“ smrznuti šećerac. Skuvajte ga, prosušite, neka se malo ohladi i pospite ga sirupom na koji tipujete.
Bogatstvo boja i aroma u kojima se šećerac nudi ribama (a i ribolovcima), nagoni nas da tvrdimo kako nikada nije bilo bolje vreme za korišćenje ovog mamca. Šećerac je kao mamac praktično ušao u jedan novi razvojni ciklus i vrlo je zabavno eksperimentisati sa njim. To je jedan od mamaca koji nikada ne umire.
Ona početna „kukuruzna groznica“ je daleko iza nas, ali ima još zlata u tim zrnima iz konzerve!
