Multiplikatorom na šarana! Ajde?! Zaista, može li se? A što ne bi moglo! Stoga evo kratke priče “za i protiv”, jer će se sigurno biti mnogo šarandžija koji su “protiv”.
Multiplikatori za srednji i težak ribolov imaju samo jedan nedostatak - teško lansiraju lake terete, tj. postoji opasnost da se struna umrsi, jer težina lakog mamca nije (ponekad) dovoljna da povuče strunu (zavrti špulnu), a mi onda žestoko zamahujemo. Dogodi se da se špulna zalaufa, ali da mamac padne (pre)blizu. Špulna se i dalje vrti pa nastane “ptičje gnezdo” koje se, ako je monofil, i može nekako raspetljati, ali ako je pletenica nikako. Postoje “kočnice” koji taj problem (donekle?) eliminišu, ali ipak je najbolja “kočnica” - palac! Njime se zaustavi obrtanje špulne pre no što varalica (mamac, olovo...) sleti na vodu.
Međutim, tog problema nema ako se lansiraju teži tereti. Šarandžije sada gotovo da i ne zabacuju ništa lakše od 60 grama, a često i mnogo teže. E, baš tu je i najveća prednost multiplikatora - neuporedivo je jači od najjače stacionarne mašinice, a neuporedivo dalje je moguće zabaciti! Zašto?
Kod njega špulna nije fiksirana - vrti se. Kod stacionarne role okreće se rotor oko fiksirane špulne, tako da se struna na neki način “smiče” sa nje, a kod multiplikatora se struna odmotava sa špulne. Kod klasične role, kako se količina strune na špulni smanjuje, dok mamac leti, tako se povećava trenje između nje i oboda (sve praznije i praznije...) špulne. Zato svi kojima je stacionarac izbor stalno dopunjavaju špulnu, jer samo puna do vrha omogućava duži hitac! Zbog toga su smišljene long i super-long špulne. Ali što je špulna više long nestabilnija je, tj. u gornjem položaju su sile opasne jer je krak poluge predugačak! Naročito se to manifestuje kod mašinica kojima (umesto bejtranera) popuštamo dril - tik je “zašrafljena” da bi se lako vrtela kad šaran odvlači, pa se ljulja, ljulja...
Nasuprot njima, špulna multiplikatora se može takođe popustiti (da glumi neki “bejtraner”) ali bez ikakve bojazni, jer je na oba kraja pričvršćena, tj. leži na kugličnim ležajima. A pošto se okreće svejedno je koliko je strune na njoj - izleteće uvek isto (zavisno od zamaha i težine mamca) i kad je puna i kad je poluprazna (polupuna)! Čak i kod Big Pit stacionarne role čim iskidamo prvih desetak metara strune špulna je praznija - hitac kraći! Kod multi role možemo iskidati i pola strune - ostatak će, opet, leteti, leteti... (naravno, ako je dovoljno veliki kapacitet špulne pa je ima, u “šaržeru”, još dovoljno)!
Drugi, koji se samo uslovno može smatrati “manom”, je taj problem što se multi rola montira na štap od gore! Međutim, evo kako je pecao moj, nažalost sada pokojni, prijatelj iz Austrije Kurt Grabmajer (na slici) - dok multiplikator leži na rod podu ispod štapa mu je! Kad mora da kontrira obrne multiplikator za 180 stepeni i palcem blokira špulnu. Zaista, šta smeta što je multi rola “naopako” okrenuta dok stoji na postolju? A kad zamara, multić nije “naopak”, nego opak!
Danas postoji dovoljno velik izbor multiplikatora i za sve vas normalne - koji štap držite desnom rukom, a rolu vrtite levom. Kad je zaokrenete na gore ručica će vam biti s leve strane, a štap u junačkoj desnici.
Sama konstrukcija multiplikatora je jednostavna, a to znači da je jak - jači je od svake klasične mašinice. Nikada se za lov ajkula, sabljarki i tuna ne koriste stacionarne mašinice (ma koliko da su velike), već uvek multiplikatori! E, tu dolazimo do (po mnogima) jedinog pravog nedostatka multiplikatora (pored nemogućnost lansiranja lakših mamaca većim modelima) a to je čista fizika: multiplikator se stavlja na štap u rolenhaler od gore. Tako se i drži. A to kod varaličarenja smeta, suviše zamara ruku, jer su zakoni fizike neumoljivi - gravitacija teži da multiplikator iz labilne ravnoteže obrne u stabilnu, tj. da ga zarotira oko ose štapa, da ga obori da leži ispod njega. Što je multiplikator veći tim je napornije da ga držite, ne samo zbog težine već baš zbog fizike. Stoga se za lako i srednje varaličarenje koriste malene, tzv. “niskoprofilne” multi role, pod nazivima “baitcasting reels”. I još kad se ušuška u rolenhalter koji ima tzv. “pištolj” rukohvat nije toliko naporno boriti se ni protiv zakona fizike. No naša tema nije multiplikator za varaličarenje basa nego za pecanje šarana. A takav jeste težak, ali ne i pretežak, pa se može držati bez većih muka dok se vodi borba sa šaranom (ali i sa štukom, somom... jer su oni ko stvoreni baš za lov grabljivica živim ili mrtvim mamcima). Pa on ionako većinu vremena leži naopako okrenut na rod podu, dok vi u vašoj udobnoj (iz)ležaljci skupljate snagu za novi duel sa šaranom.
I na kraju, rezime.
Ovo nije bilo neko predstavljanje ili testiranje multiplikatora - detaljno o pojedinim modelima drugi put - ovo je samo tema za razmišljanje. Jer, oni nisu skup(lj)i, nisu (pre)teški, ali jesu jači od stacionarnih mašinica. I, što je možda i najvažnije: omogućuju dalje, mnogo duže izbačaje! Ukoliko imate na multiplokatoru 200 metara strune lansiraćete boilu 200 metara! Ukoliko na stacionarnom čekrku imate 300 metara strune lansiraćete 120. A čim iskidate 20-30-50… lansiraćete 100 metara, bez obzira što na špulni imate još 250.
Nažalost, FIPSA je zabranila multiplikatore na zvaničnim šaranskim takmičenjima, ali pošto vi ne pecate na svetskim prvenstvima baš vas briga za glupava pravila. Kupite tri i pecajte godinama, bez bojazni da će im se išta dogoditi. Jer ukoliko uspete da doakate miltiplikatoru tek onda za vas nije nikakva bejtraner, a nipošto super longkast stacionarna mašinica.
Jedini realni nedostak je što su karike na multiplikatoru bliže štapu (i zbog toga je hitac duži – nema ugla i manje je trenje između strune i karike!), pa morate prevezari karike, jer teško je naći gotov šarandžijski štap za multiplikatore.
Ali teško je naći i veliku, jaku, a da nije (pre)skupa šaranska mašinica koja ima rezervnu špulnu. Jer bez nje pecanje je mučenje. Čim (i) malo iskidate špulnu dopunjavate, da duže bacate. Ali pare bacate. Izračunajte koliko za strune date. Sračunajte pa se zapitajte šta je racionalnije.
Dragan Jovanov
