ponedeljak, 09 februar 2015 12:41

Plovak – lift tehnika

Ocenite ovaj članak
(10 glasova)

Upravo je izdizanje plovka, kao nepogrešivog signala za kontru, suština jednog od najstarijih metoda ribolova. Još ga je davne 1653. godine opisao Izaak Walton u svom čuvenom delu, pravoj „bibliji ribolova'', pod naslovom „The Compleat Angler''. 

Teško da je išta prostije u svetu ribolovačkih veština od „lift“ tehnike (kako je Englezi nazivaju), a da je toliko ubojita za sve riblje vrste, koje hranu uzimaju sa dna, poput šarana, linjaka ili deverike. Suština ovog sistema je da opterećenje - olovo - bude servirano u jednom komadu, na dno stajaće vode, neposredno kraj namamčene udice. Plovak koji koristimo treba da je sačinjen od pera (paunovo, guščije...) ili, na primer, od providnih plastičnih cevčica (tzv. ravni vagleri). Poenta je u tome da optere­ćenje plovka mora biti nešto veće od njegove nosivosti, tako da kada bismo ga opteretili neposredno u podnožju, plovak bi vrlo lako potonuo. Dubinu stoga treba vrlo tačno podesiti, tako da po zabacivanju na željeno mesto, olovo legne na dno, ali plovak ipak vrhom proviruje tik iznad površine vode. Plovak podešen na „lift“ signalizira da je riba uzela mamac na dva karakteristična načina.

plovak-lift

Prvo, kada riba „kljuca“ po dnu nagnuta glavom nadole, usisa mamac i, vraćajući se u svoj prvobitan položaj, zajedno sa mamcem podigne i olovo sa dna. Tada plovak, oslobođen balasta, automatski poleće prema gore, tj. izdiže se iz vode. To je veoma uočljiv signal za kontru bez promašaja, ukoliko nešto tako u ribolovu uopšte postoji!

 Lift-metod

Druga mogućnost je da je mamac pokupila neka riba, onako kao u prolazu i da s njim u ustima produžava  kretanje duž dna. U tom slučaju plovak zaranja, najčešće ukoso.

Ovakav sistem je izuzetno osetljiv pa ga preporučujemo svima. Potrebno je, doduše, malo vremena i strpljenja da se sve tačno podesi, ali kada to jednom savladate, sistem postaje ubitačan.

O PONEKOJ „SITNICI''

Prihranjujte odabrano mesto razbacujući „bombe“ na površinu od oko jednog kvadratnog metra, jer krupnijoj ribi je potreban prostor za „špartanje“, pa nije baš dobra ideja pobacati prihranu strogo na jedno mesto tj. gomilu oko koje će se ribe „otimati“.

Dubinu merite stavljajući olovo tik uz udicu, a sa svakim novim kontrolnim zabačajem polako pomičite plovak prema gore, sve dok ne ugledate njegov jarko obojeni vrh tik iznad vode.

Odredivši tačnu dubinu na izabranom mestu, obavite i dodatno podešavanje, tako što ovu dubinu korigutje za dužinu predveza, pošto olovce stavite tačno na kraj osnovnog najlona tj. početak predveza. Ukoliko se tokom pecanja pokaže da se ugrizi ne manifestuju kao izdizanje plovka (sistem nije osetljiv!), potrebno je smanjiti razmak između udice i olova, ili skratiti predvez.

Ponekad je neophodno olovo staviti samo pet - šest centimetara od udice. Ukoliko lovite sa tako skraćenim sistemom, često će se dešavati da ribu samo „bocnete“ i iščupate joj udicu gotovo iz usta. Ostavljajući ipak malo više prostora na predvezu, postižete da riba sa manje podozrenja uzme mamac i kontre su efikasnije. Određivanje pravog razmaka olova od mamca se svodi na sistem čestih korekcija sve dok, za uslove koji toga dana vladaju na vodi, ne nađete pravu meru. 

SA STRANE

Zabacivanje opisanog sistema može biti klasično - preko glave, mada je bolje to izvesti sa strane. Najlon pridržavajte jednom rukom tik iznad udice, zatežući ga blago ka vrhu štapa. Na mašinici je preklopnik otvoren, a strunu držite zategnutu, blokirajući njeno odmotavanje, tako što kažiprst ruke kojom držite štap tj. mašinicu, držite priljubljen uz gornji obod špulne.

Sledeći potez zahteva malo iskustva i spretnosti: zamahnete štapom iz bočnog položaja u pravcu gde želite da servirate mamac, uz istovremeno ispuštanje predveza iz druge ruke. Olovo poleće poput kladiva u željenom pravcu.

Ovakvi zabačaji su mnogo prikladniji kada se radi o olovu koje je montirano blizu udice - izbegava se, u velikoj meri mršenje sistema, dok je za sisteme sa otežanjem skoncentrisanim u podnožju plovka prikladnije klasično zabacivanje iznad glave.

Kombinuje različite mamce na istoj udici - savetuju engleski ribolovci. Sa „sendvičima“ eksperimentišite sve dok ne utvrdite dobitnu kombinaciju za taj dan, a često se dešava da se na takve mamce zalete i ribe koje se ne hrane sa dna, kao na primer krupne crvenperke i bodorke! 

Da na kraju budemo malo lascivni: kad se plovak ribolovcu diže, nikad se sa sigurnošću ne može reći koja je riba zagrizla!

Mirko Kanjuh

Lajkuj nas na Facebook-u