utorak, 17 februar 2015 12:28

Plovak – takmičarski i(li) rekreativni ribolov

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Kad je reč o pecanju na plovak svakako da razvoj lepeze pecaroških potrepština počinje od takmičara. Bez namere da se bavim dubljom analizom stanja stvari, čini mi se da je dugo postojala svojevrsna barijera između takmičara i najvećeg broja rekreativaca koji nisu tako brzo, niti tako rado, prihvatali novotarije, najčešće i stoga što je nekada razlika u ceni vrhunskog takmičarskog pribora i onog za svakodnevni rekreacioni ribolov bila znatno veća, pogotovo na početku korišćenja karbona za izradu štapova.

Danas je već veoma veliki broj rekreativaca koji su prevazišli početnu skepsu i stisli petlju pa kupili savremen meč, bolonjeze ili feeder štap, pogotovo što su oni postali dostupniji. A s pomenutim delovima opreme polako su ušli i u svet potrebnih i nepotrebnih sitnica.

Daleko od toga da u mnogim situacijama na vodi ne zadovoljava samo osnovna oprema: štap, mašinica, nekoliko plovaka... ali podsetimo se šta danas sadrži osnovni “paket” za, recimo, meč ribolov: štap, mašinicu (sa bar jednom rezervnom špulnom!), nekoliko plovaka za “fiksnu” montažu i “klizećih”, set rezervnih udica po mogućnosti s predvezima, kutijicu s olovnim dramlijama različite težine, nekoliko rezervnih perlica i komadića konca za pravljenje sistema s klizećim čvorom, makazice ili grickalica za nokte, te neizbežna vadilica udica, držači za štap, stoličica...

Naravno može i skromnija varijanta, ali ona podrazumeva povratak sa pecanja posle prvog ozbiljnijeg mršenja ili kidanja.

Kod pecanja vrlo kvalitetnim laganim štapovima koji poprilično koštaju treba ispoštovati pravilo da se koriste tanki monofili i predvezi. Oni imaju ulogu famozne licne kod osigurača u električnoj instalaciji - bolje da se prekine najlon nego da pukne skupocen, ali ne i svemoguć, štap. Stoga uza se treba imati i sve elemente pribora koji će nam omogučiti brzu i laku ponovnu montažu u slučaju “havarije”. A da bi bili spremni za svaku situaciju na vodi spisak takvih sitnica postaje duži: komplet raznobojnih antenica - ili navlaka za njih - kako bi plovak bio vidljiv u različitim svetlosnim uslovima, plovke s izmenjivim olovnim opterećenjem koji se lakše mogu prilagoditi gotovo svakoj situaciji, plovke od providne plastike za pecanje u plićaku ili bistroj vodi, vaglere debeljuce “pljuskavci” za pecanje na ribnjacima i štapićaste, lagane vaglere za pecanje oprezne ribe, vagler plovke na koje se mogu montirati i lumiscentne ampule pa se pecanje može produžiti do duboko u noć, plovke sa antenama koje se završavaju krilcima kao pikado strelice za daleka zabacivanja, tu su zatim razne vrste olovnog otežanja sa ili bez silikonskog bužira, koji štiti vrlo tanke najlone, virble, različite vrste takozvanih konektora za montažu plovka na osnovni najlon, a koji omogućavaju njihovu lakšu zamenu ili bolje klizanje istih i šta sve još ne.    

stek-stap

Navodno, pecanje petljašima spada u jednostavnije i manje zahtevne tehnike, valjda stoga što tu mašinice ne komplikuju život ribolovcima, ali...

Proizvođači ribolovačke opreme nude veliki izbor motalaca, a s razlogom. Nije svejedno na šta ćete namotati sistem, jer je veoma važno da plovci koji su vrlo osetljivi na mehanička oštećenja u motalici budu dobro zaštićeni, pa u zavisnosti od dimenzija tj. debljine i dužine plovka treba izabrati i vrstu, tj, veličinu, motalice. Tu su i modeli predviđeni za smeštaj dva sistema, pa zatim oni kod kojih nije potrebna gumica kako bi se sistem fiksirao na njih.

Da se ribolovci ne bi mučili i gubili vreme nude im se i različiti tipovi gumica sa zakačaljkama, upravo za fiksiranje sistema na motalicama bez “šibera”. A koliko se samo tipova plovaka nudi za pecanje petljašima! Tu su zatim sonde za merenje dubine, pa, opet, rezervni predvezi, rezervne razno­bojne antene, ili flomasteri kojima se koriguje boja antene u zavisnosti od svetlosnih uslova na vodi, vadilica udica, i ostali “obavezan” pribor.

Pošto je veoma važno precizno izbalansirati plovak tj. opteretiti ga olovom, kod kuće dobro dođe odgovarajuće pomagalo koje podseća na raketu za badminton i dublja posuda sa vodom. Tu su i klješta za stiskanje (skidanje) sačmica na najlon i šta sve još ne, a sve je to mačiji kašalj u odnosu na prateću opremu štek štapova!

Štekovi ne samo da su rekorderi po dužini, već su i najzahtevniji kada se radi o pratećem priboru. Život ribolovaca je dodatno iskoplikovala pojava gumica ali... vredelo je! I mada ulazimo u svet koji je na našim prostorima još rezervisan isključivo za takmičare, nije loše podsetiti na to šta nas čeka, jer pecanje štekovima je u Evropi odavno postalo omiljena tehnika i naprednih rekreativaca. 

Ali da bi se uživalo u blagodetima koje pruža gumica, neophodno je prvo pristupiti seckanju vrha šteka (po principu iz više puta da ga manje boli), sve dok na njega ne nalegne odgovarajuća teflonska čaura kroz koju će lagano kliziti gumica. Tu su zatim sajle za provlačenje te iste gumice kroz top set, pa specifični namotači za dotičnu u vidu merdevina i kupica sa kukom kojima se kupi višak i španuje gumica. Ta pomagala smeštaju se posle instalacije u donji deo top seta. Pomenimo i neizbežnu kolekciju kompleta top setova i gumica različitog prečnika, zatim konektore za spajanje gumice i osnovnog najlona.

Tu je i specifičan top set za hranjenje, nalik kutlači, sa takozvanom kupicom za hranjenje na vrhu. I da ne zaboravimo, treba osigurati da gumica bolje klizi te je blagovremeno podmazati silikonskom tečnošću u spreju. Uzgred, i već pomenuti ribolov meč štapom podrazumeva, u lusuznoj varijanti, osveživanje “dezodoransom” tj. korišćenje spreja kojim se odmašćuje najlon i tako ponovo postaje tonući, što je imperativ za pecanje vaglerima. Ali vratimo se dugajlijama.

Njih i na obali prati gomila pratećih sitnica. Recimo takozvani roler koji pomaže u prihvatanju donjeg osnovnog dela šteka koji predstavlja tešku polugu. Tu su i zaštitne neoprenske kape na segmentima koji se uštekavaju da bi taj postupak tekao glatko i da ne dođe do oštećenja skupocenog blanka. Zatim specifični nosači za odlaganje rezervnih top setova i - neizbežna stolica, deo pribora o kojem se može ispričati posebna priča. Naime, dok kod drugih pecaroških tehnika ribolovac može za nuždu da peca i stojeći, to kod šteka nije slučaj. Pecaroška stolica je imperativ a ne razmetljivost. Jer, nemoguće je držati dugačak štek štap a da se ne sedi - i to ne bilo kako! Štap koji spakovan teži jedva 800g sastavljen postaje dugačka poluga koja lomi kičmu ribolovcu ukoliko ne sedi pravilno i ne drži štap kako treba. Naravno da uz stabilnost i udobnost dobra stolica nudi i pregršt pregrada za smeštaj sitnog pribora, pogotovo gomile rezervnih sistema.

stolica-plovak

Naši ribolovci su poznati i kao vešti improvizatori i često u kućnoj radinosti naprave sebi korisno pomagalo ne stoga što ih na to tera nemaština već zbog neinventivnosti i neobaveštenosti osoba koji se bave trgovinom ribolovačkom opremom i priborom. Neki pomaci su vidljivi tek u par poslednjih godina, a pre toga su mnoge od pomenutih sitnica bile privilegija takmičara koji nisu žalili truda i novaca da se snabdeju u inostranstvu. A u inostranstvu se za svaku tehniku ribolova nudilo sve što je ribolovac mogao zamisliti, i više od toga!

Italijanski Stonfo i uslovno rečeno engleski Midi tek su dva od više specijalizovanih proizvođača poznati po neverovatno širokoj gami svakojakih sitnica, od kojih su mnoge na prvi pogled zagonetka i za iskusnije ribolovce. Ali čak ni naši najpoznatiji ribolovački sajmovi nisu se udostojili da nam predstave takvu vrstu ribolovačke po­nude. Sve se svodilo na zurenje u kataloge, ko klinci u Plejboj (“Tata, ko ove...? - Odlikaši sine, odlikaši!”). Stoga, trgovci: “ne budite stisnuti”, jer svaka roba ima svoga kupca!

Ali čak i danas kada su evidentni lomovi na domaćem tržištu ribolovačke opreme i pribora, malo ko razmišlja o “sitnicama”. Najčešći komentar naših trgovaca, sem časnih izuzetaka koje čak i malerozni stolar može izbrojati na preostale prste jedne ruke, jeste: “ma ko će kupiti te gluposti!”

I zaista ko će ih kupiti kada i ne zna čemu služe, a nema ko da mu ih objasni?

Ponekad i predstavljanje takvih sit­nica pa makar i na stranicama Trofeja predstavlja priču “ex katedra” jer zaintrigirani ribolovac nema priliku da kupi takvu sitnicu, niti da se u praksi uveri u njenu svrishodnost. Čarobni krug zatvaraju oni retki koji se ponekad usude da naprave neki pomak, ali sve to ubrzo napuštaju jer nije bilo dovoljno zainteresovanih. Zaboravljaju da kupce, tj. tražnju, treba negovati, formirati. Da treba ulagati u marketing na duže staze, a sve je to svakako neisplativo ako se kupcima nude tek uzgred pokupljeni uzorci s nekog inostranog sajma. Ali to je već naša svakidašnja jadikovka, koju tu i tamo izgleda poneko i čuje, a cela ova priča ispričana je kako bi smo se podsetili u šta se pretvorila naoko tako jednostavna aktivnost kao što je to pecanje, do juče smatrana zabavom dokonih a danas jednom od najraširenijih takozvanih slobodnih aktivnosti na svetu.

Pomenuli smo samo deliće mozaika koje podrazumevaju neke od šire prihvaćenih tehnika pecanja, kao i lepezu sitnica za još uvek ekskluzivnu štek tehniku, a gde bi nam bio kraj kada bi se upustili u još najmanje tri priče? U opisivanje šta je sve potrebno za takozvani savremeni šaranski ribolov, za varaličarenje i tehnike morskog ribolova, a pogotovo Big game varijanti. Zar je onda čudno što je ribolovački biznis jedan od najunosnijih na zemaljskoj kugli kojem je granica samo ljudska mašta, jer danas ni zimske mrtve sezone nema.

Mirko Kanjuh

Lajkuj nas na Facebook-u