Serija ,,Grlom u jagode” je priča o mojoj (i malo starijoj) generaciji. Generaciji koja je ,,živela” Istok, a sanjala Zapad! Priča o generaciji koja je umela da sanja... I kojoj je san bio ispunjen!
Mi, deca prosvetnih radnika, imali smo ,,nesreću” da su nam roditelji intelektualci. A kod nas je (pošteni!) intelektalac - siromašak. Moji drugari su imali tu ,,sreću” da im roditelji budu gastarbajteri. Početkom sedemdesetih ja sam čitao sve o automobilima i Formuli 1 - neki moji drugari su već vozili kola... Moji roditelji su moje drugare naučili da čitaju i pišu. Moji drugari su mene vozili ,,tristaćem”. Mnogi od njih još uvek ljude cene po kolima koja voze. Ja odavno ne cenim...
Motorizovani Jugosloveni su tada bili podeljeni na one koji imaju ,,fiću” i na one koji voze kola - ,,tristaća”.
Ono što je onda bio Fiat 1300, za ribolovce je bio - Mitchell 300 PRO! Ali bio je tada vrlo skup. Maštao sam o ,,mišelinki”, tako su ga mnogi zvali, a pecao... Tek kasnije sam ga kupio.
Model 300 je bio najprodavaniji u istoriji stacionarnih čekrka. Videćete i zašto, na njegovom mlađem ,,bratu” - legendarnom ,,300 PRO”.
Kad pokrenete ručicu, rotor se zavrti - ali u ,,kontra” smeru?! Ispružite kažiprst... Shvatate? Pa ON se vrti u pravom smeru - donese vam strunu tačno na jagodicu - svi ostali stacionarci se obrću u pogrešnom smeru - odnose strunu?! Namotate strunu bilo koje debljine (od 0,20 do 0,35). Špulna je puna k’o oko, a namotaji kao na Team Daiwi! A nema ,,worm shaft”!
Ručica metalna, telo metalno, rotor metalni - špulna (laka) od karbona. I sve ,,made in France”. Otvorite preklopnik... Klik! Reza upadne u zarez - nema samopreklapanja ni kod najačih zamaha! Samo malo pokrenete ručicu, balansiran (!) rotor lako krene... Klik - zatvoren preklopnik. Struna sklizne tačno na anti-twist (!) vođicu koja ne uvrće strunu. Pecate... Godinama...
Vreme za servis. No problem - ni Rihter vam ne treba! Odvrnete šraf na ,,guzici”, štrcnete malo masti... Gotovo - mast se razmazala po mehanizmu, a Danilo ostao bez posla!
Nema ,,prosvirali kuglageri” jer ni njih nema?! U rotoru je klizni ležaj, u ručici ,,valjkast”! Samo jedan? Da, ali pogledajte kako je to izvedeno. Iz tela ,,izrastao” dugačak oslonac, u njemu - valjkast (igličasti) ležaj! Bilo kako da pritiskate ručicu ,,gasa”, na ,,menjač” se obrtni moment prenosi pod pravim uglom! Kakav sad ,,menjač”?
Odšrafite (!) ručicu, uzmite krstast šrafciger, pažljivo odvrnite... Auuuu?! Da, ko menjač - osam zupčanika! Dva pokreću rotor, šest klizač koji podiže špulnu (laku, od grafita). Podiže sporo - spušta sporo - slaže natenane!
Kočnica frontalna, lako se reguliše dril. Špulnu skidate pritiskom na dugme, ručicu stavljate u položaj za transport tako što odvrnete kapicu na poluzi ručice, pa je zarotirate za 180 stepeni. Stavite u vrećicu pored rezervne špulne. Uz nju dobijete ključ za odvrtanje matice na rotoru, rezervnu oprugu, rezervni teflonski valjčić za pod vođicu i rezervnu vođicu (!), zavtrnje, mast, knjižicu-uputstvo, šemu... Naravno - i overenu garanciju!
Dizajn neprevaziđen - elegancija u crnom, sa crvenim ,,PRO” i zlatnom pločicom na koju ugravirate vaše ime! Na ovoj mojoj je broj 3483. To je bila jubilarna serija ,,Anniversary Edition” povodom četrdesetogodišnjice (!) modela 300. Proizvedeno je 5000 komada sa ugraviranim brojem.
Razlika između 300 i 300 PRO je bila u kvalitetu zupčanika, a 300 nije imao igličasti ležaj. Ali i 300 je nekad bio izrađivan u Francuskoj... Nekad!
U moje vreme ako imaš 300 PRO, kao da imaš ,,tristaća” - sve ribe su ti bile ,,dostupne”. Danas imam Stellu Millennium, ali... nema riba!
Crni 300 PRO stoji mi na crnom štapu Hardy od fiberglasa. Uspomena. Krajem sedamdesetih je u katalozima Hardy bilo i - mašinica?! Mitchell iz Francuske, za štap iz Engleske. Čudo!
Mane? Naravno da ima. Recimo, ne može se prebaciti ručica na drugu stranu, za levoruke. Ali 300 PRO nije ni bio za ,,levake”. Za njih su ovi novi ,,plastični” 300 X i 300 X PRO iz...
Ali što ih nema u katalogu Hardy?
,,Bane Bumbar”
