Ne zna se šta je nezahvalnije, pisati za mase ili klase. Prvima je sve (pre)skupo, drugima je (skoro) sve „nekvalitetno“. Prvi su siromašni, drugi siromašni duhom. Snobovi vole da se kurče priborom, ribolovci da se hvale ulovima. Tako skromni pecaroši izazivaju zavist trofejnim ulovima, a snobovima zavide ribolovci zbog alata. Retko je, vrlo retko, da neko i zna i ume i ima – ali ima takvih (pozdrav Bačvaninu koji ne živi u NS na Limanu nego u Žablju!). E takve mrze obe grupe – jedne zbog pribora, druge zbog ulova. Ja sam pripadnik te minorne grupe koja i zna i ume – iako nemam. Nisam iz Bačke nego Banata, gde Košava otkida a zdrave vode za piće nema. Srećom, ima vina...
Mene lično mrze mnogi – koji me ne poznaju lično. Misle da imam sve same Stelle i Saltige, da pecam samo ale na Ebru i Saruleštiju jer sam snob, „pun ko brod“. A ja tamo pecam jer me ne košta ništa. Samo stoga. Verujte, jeftinije mi je pecanje na Radutinom jezeru nego na Joci. Na Sarulešti odem džabe, klopa besplatna, i sve ostalo. Ali odvedem 40 ili 50 ribolovaca koji plate. Mogao bih i na Joci džabe, ali gde bih spavao i koliko platio za jelo. A posebno za piće, hehehe.
Moja pisanija tumačite kao savete iskusnog, koji ne živi od reklame, pa je stoga nezavis(t)an. A tako i dovoljno oštar. Autocenzure nema jer ne zavisim ni od jednog jedinog prodavca pribora! A i kada sam imao oglašivače iz branše oni su bili distributeri za Sportex, DAM, VMC, Stren, Daiwu i Shimano, Hardy i Greys... a čak i male prodavnice, a la „Blinker“ – Bečej ili „Plovak“ – Sivac imale su nesvakidašnji ponudu, tako da nisam lagao kad sam ih hvalio! I kada sam reklamirao Banax ili Kamasaki... pazio sam. Merio sam svaku reč, trudeći se da oglašivač bude zadovoljan, ali da čitalac (kupac) ne bude prevaren. Uspevao sam u tome... jedno vreme. I gubio oglašivače. Ali sticao ugled sa: „pošteno na vodi“!
Ja i te kako znam šta je marketing – pogledajte „Pink“. Lova je u reklami, a ja gledam RTS 2 – „Trezor“. Kvalitet a ne kvantitet moj je svet. Iako sam siromašan, volim „Diskretni šarm buržoazije“ (naslov pozajmljen od Bunjuela iz njegovog čuvenog filma), jer smatram da je ekonomičnije platiti više – a dobiti mnogo, nego dati malo – a izgubiti i to malo.
Avaj, platiti „malo više“, pa dodati za Zauber, a ne kupiti Ecusimu, lako je savetovati ali teško sprovesti – odakle - ukoliko imate decu. No, u tom sličaju, kupite sinu skuplje patike koje štite noge a vi pecajte Ecusimom. Učinite li drugačije, niste za ovaj sajt.
Uostalom, za uspeh u ribolovu najvažniji je (osim mesta, naravno):
1. Ribolovac
2. Mamac
3. Udica
4. Struna (čvor!)
5. Štap
6. Mašinica
7.....
12. Dizajn
Iako se mnogi popale najpre na tačku broj 12. Znaju to trgovci i te kako, znajuJapanci ali Kinezi. Jer znaju da mnogi ne znaju za jadac!
Eto, nadam se da smo se, napokon, razumeli. Jer bolje je slušati Albinovijev Adađo makar na jeftinoj „travijati“ nego na (pre)skupom „torensu“ turbo folk. Bitnije je šta slušate – nego na čemu, važnije šta upecate - nego čime!
I na kraju: može se i „stojadinim“ (možda?) stići od tačke A do tačke B (rezervni delovi su bagatela!) a može i Audijem Q7. Međutim, krenete li Zastavom 101 na toliki put znam šta će vas čekati: pućiće će vam sajla za gas na samom ulazu u Frankfurt, a takve nema odavno nigde da se kupi, jer prodaju sajle jedino za... automobile. Tada vas može spasiti jedino neki Nemac iz Majntala koji prodaje ofset mašinu za štampu, ali je i ribolovac, a vi ste...
Dragan Jovanov Glod
P.S. Ja znam jednu bitnu činjenicu: da sam čitan, da smo čitani! Stoga pazim(o) šta pišem(o), jer je ovaj sajt za 5 meseci posetilo 44.105 jedinstvenih posetilaca (različitih ljudi iz čak 86 zemalja sveta - ukupna poseta je mnogo veća jer jer retko ko uže svega jednom), naravno najviše iz ex-YU i naših zemljaka iz rasejanja, tako da ne lažemo – u laži su kratke noge. Na duge staze pobeđuju jedino dugonogi dugoprugaši, koji imaju kondicije...
Ali ja više nemam „kondicije“ da raspravljam sas komšije da li je bolji Zauber firme Džošua iz Kine ili Ryobi iz Japana. Pošto mnogi smatraju da je nešto bolje jedino stoga što je jeftinije: e, pa nije! Samo je popularnije i pristupačnije, ali ne i kvalitetnije i trajnije! Stoga i pitanje šta je isplativije:
"Vrednost... nije mudro platiti previše, ali nije mudro ni platiti premalo.
Kada platite previše, izgubićete nešto novca i to je sve.
Kada platite premalo, ponekad izgubite sve.
Prosti zakon trgovine ne dozvoljava da platite malo, a dobijete mnogo.
Ako poslujete sa najjeftinijim ponuđačem, uvek je dobro dodati nešto da smanjite rizik.
A ako to uradite, onda imate dovoljno da kupite nešto bolje".
Džon Raskin (John Ruskin, 1819-1900), profesor istorije umetnosti na Oksfordu.
