A šta ako ne dođe! Šta onda, bre brate? Jer obično ne dođe, ali tada mu ne dođe ni mala, pošto se brzo umara a često odmara. Znam, koristio sam štap za „šta ako dođe“. Beše to „varaličarski“ Milo „siluro“, monstruozan trometraš od 300 grama težine bacanja, veoma jak ali enormno težak, ma skoro nesavitljiv. Naravno, upario sam ga sa velikom „varaličarskom“ mašinicom Shimano Biomaster 7000 GT Special i tako „balansirao“. Tada me je bolela čitava ruka: šaka, zglob, lakat i rame – ma i kičma - a sada zaboli glava kad se setim koliko sam bio glup. Ali alavost je to, Milo siluro bre, štap ne za somove nego somine. I upecao je jednog brkajliju od 120 kilograma – ovog koji piše. I ništa više. I nikoga više – sem kupca kome sam ga prodao za sitne novce. Jer ni ovce nisu htele da kupe štap za morski „big game fishing“ bez obzira što je „siluro“. Varaličarsku mašinicu sam prodao – šarandžiji. Njime je hranio, lansirao rakete... ili tresao orahe.

Eto, za soma sam imao duplo jači alat od optimalnog, ali ni za smuđa nisam štedeo: tri metra osamdeset grama – „Dunav je to, bre“. A mašinica DAM Quck 3002, jer mi je 2002 bila „mala“ – „šta ako dođe“... krokodil!

I somovi su dolazili, ali smuđevi odlazili. I kad dođu, često odu – krut štap bre, struna debela („šta ako dođe“), a dril neprecizan – otpadne, ili ga ne registrujem na vreme pa prekasno kontriram. No, bar sam nešto naučio: za soma je dovoljno 80-100 (ali kvalitetnih) grama, a mašinica veličine 4000 (max 5000) puna kapa. A za smuđa je dovoljno i 40 grama i 3000 (ma i 30 i 2500), bez obzira što je „Dunav, to bre“.

Tek sam kasnije skontao da mi nije potreban trometraš, da je 2,7m dovoljan, da lansira skoro isto daleko kao i štap od 3 metra, ali da je znatno lakši i mnogo balansiraniji. Jer je 90% kolega varaličara tada furalo 3 metra, gde bre ja da budem manji oprimista od njih. Iako je malo ko ikad upecao soma težeg od 30 kila i smuđa od 5. Ali svi smo ganjali somove od 200 kila i smuđeve od 20. Jer „Dunav je to, bre – nikad se ne zna“.

Paradoksalno, ali štukaroši su koristili mnogo nežniji pribor, za Meppsove „dvojke“ i štukice od kile-dve. Štuka od 3 kile bila je štuketina, ispod kile „gladalica“ ili „gloca, a ispod pola „penkala“. Jer, nije se pecalo na Dunavu bre, nego po barama.

Za Dunav se nikad ne zna, ali tek Drina! Jer je tamo elita, ganjaju mladice – one od 30 kila, pa naviše. Tamo su, plus, i somovi, smuđevi i štuke, a ako ribe nisu veće od dunavskih manje sigurno nisu. Pa još ukoliko se uzme u obzira kako uvek postoji šansa da udari mladica od 35-40 pa i 50 kila (bilo je tolikih koje su sve kidale i lomile - Drina je to, bre!), nikakvo čudo nije što se varaličarska elita Srbije preferira... Saltige.

Na Radutinom jezeru sam upoznao kompletan varaličarski krem Evrope, najpoznatije majstore varalice iz Italije, Nemačke, Francuske, Švajcarske, Austrije, Holandije... Rusije. I svi, apsolutno svi(!) koriste štapiće. Jednodelce od 210cm i dvodelce 240, maksimum 270cm, težina bacanja 30-40 grama. Naši su, uglavnom, koristili trometraše 60-gramce...

Dobro, znam – jezero je to, nije ni Dunav a kamoli Drina! Ali Ebro jeste (ko) Drina: brza duboka planinska reka sa dve akumulacije (jezera) hidrolektrana – ko naše akumulacije Perećac i Zvornik. Jedino nema mladice, ali zato ima somova koliko na Drini klenova, a smuđa je više nego u Dunavu. I gle čuda, i tamo ribolovačka elita Evrope peca kratkim štapićima. Istina, težine bacanja su veće, somovima prilagođene – do 100 grama (maksimim 150g, ali vrlo,vrlo retko).

E, tek u Španiji mi je bilo žao što sam „Mila“ prodao, jer dubinkaši čekaju somove morskim štapinama od 250-300 pa čak i svih 500 grama težine bacanja, jer se koriste olova od pola kilograma! Ali ih ne drže u ruci. No, to je druga priča, ovde je tema „a šta ako dođe“.

Stoga, slušajte vašeg čiča Ahmeta, manite se štapina i mašinčina. Okanite se pribora za morske nemane nego ga prilagodite prosečnoj lovnoj težini ribe koji pecate. Znači, ako pecate smuđeve od dve-tri kile tome sve podredite – i štap, i mašinicu, i strunu. Verujte, i kada udari smuđ-od 5-6 kila... savladaćete ga. Ma izvadićete i nekog od 10-12, u to ne sumnjajte. Jedino ne garantujem za smuđa od 20 kila... ipak je on 10 puta teži i milijardu puta ređi od prosečnih.

A somove ganjate redovne – one od 15 do 20 kila teške. Ako alat za takve uklopite ni oni od 25-30 neka vas ne plaše. Ma ni oni od 40-50 neće vam umaći... uz malo sreće. Ali za one od 200 kila već nisam siguran – ipak su takvi deset puta teži, a milijardu puta ređi od prosečnih.

Za mladice stvarno ne znam, niti se petljam. Ali ona je retka, i sve ređa, koliko je teška prosečna ulovljena, 25-30 kila, ili ispod deset?

Verujte, ne isplati se mučiti se. Ne vredi ni vrhunski alat ni suluda upornost, već treba luda sreća. Ribolovačke rekorde ne postavljaju ni najbolji, ni najuporniji, ni najopremljeniji, nego najsrećniji. Ko ima sreće upeca najveće!

Pecanje je uživanje, a varaličarenje suptilno dirigovanje. Za to vam neće trebati ni trometraši, a kamoli 330cm, jer nećete morate „skraćivati polugu“ hvatom iznad... rukohvata. Jer tako skraćujete aktivnu radnu dužinu štapa i dolazite na normalnu, na 270cm - i normalno držanje čak i za glavinjanje!

Pecajte kao sav normalan svet. Zar nije nelogično da je u Srbiji trometraša više nego štapova od 2,4, 2,7 i 3,3 metra – zajedno?! A da je štapova od 330cm više nego od 2,7m. Pa šta mi to zaista pecamo? Osim... ukoliko ne kosimo. Jer kad se grabulja riba zakačena popreko za leđa uvek je duplo teža od iste tolike upecane za usta! Treba to savladati. Možda su s toga prosečne lovne veličine veće nego upecane.

Znam, znam: malo je čamaca! Ali ako nemamo barke bar imamo varke – koje su najlovnije kad se peca s obale, a s priborom za more. Jer ako nemamo more, imamo Dunav i Drinu. 

„Zašto ne loviš ribu? Izgleda velika ludost, što i jest, ali postane najveća strast. I brani čovjeka od njegovih ludosti. Svijet se može rušiti, a ti ćeš, nepomičan, buljiti u vodu. Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost. Da je vlast pametna, naredila bi svima: udicu u šake, pa na rijeku, lovi ribu!“ - reče mi Meša Selimović.

“Najveća mudrost u životu je da čovjek pronađe pravu ludost”. Ali pecati osim sveta je glupost. No, svako ima demokratsko pravo na to. Ko u ovoj zemlji nije poludeo znači da nije normalan. A mi ribolovci smo ljudi normalno ludi. Ali za divno čudo, domaće šarandžije koriste isti pecaroški pribor ko inostrane, naši plovkaroši takođe. Jedino varaličare (naravno ne sve!) brinu krokodili pa koriste "malo" jači - morski. No, ko voli nek izvoli... Možda su pronašli najveću ludost.

Ahmet Šabo

Foto: Olivier Portrat (na slici s mladicom)