Ove godine zime praktično ko i da nije bilo, mrest svih vrsta riba je počeo (ili će početi – voda je toplija od proseka) znatno ranije – ali niko nije datume lovostaja pomerio! Stoga smo, sve po zakonu, razbili smuđa ko malo koje godine pre. Praktično, trudnicu nije upecao samo onaj ko nije hteo – a ne što nije umeo!

Lovostaj smuđa počinje 1. marta i traje do kraja aprila. Da li su ta dva meseca dovoljna da se izmresti tema je za ihtiologe, a ne za ribolovce. No, kako je malo verovatno da smuđ čita kalendar, teško da uvek „radi ono“ baš kada mu mi odredimo. Pre će biti da se mresti kad mu dođe (vreme), kad mu biološki sat zazvoni, a ne kad mu naš zakon propiše. Stoga je poprilično zagovornika jedine logićne ideje da se svake godine prate meteorološke prilike i da se lovostaj za sve vrsti riba određuje svake sezone posebno. I ne samo da se prilagođava (pomera) datum početka lovostaja nego i dužina trajanja.

Prateći decenijama kapitalne ulove, nedvosmisleno se dolazi do zaključka da su brojni trofeji ulovljeni pred sam mrest, a brojni i u toku mresta, tj. u samom lovostaju. Možda ne i najveći ali najteži sigurno – obično su to ženke prepune zrele ikre. To su uglavnom ulovi s kraja februara.

Naravno, ne može se kriviti ribolovac što je upecao smuđa dan pre početka lovostaja (ili sat-dva pre), ali fer bi bilo da svaki sportski ribolovac uopšte ne peca smuđa – ako je zaista sportski ribolovac – u februaru. Dobro de, da ne cepidlačim, ako se baš ne može “uzdržati” već početkom februara, a ono bar od polovine. Jer licemerno je upecati ga 28. februara – iako nije kažnjivo.

Ali kako je februar najkraći mesec, mnogi ga „malko“ produže, tek toliko da traje 35-40 dana, pa je tako februar u Srbiji najduži mesec u godini, jer se mnogi ulovi smuđa iz marta prijave da su februarski. Eh, da je bar svaka godina prestupna, pa da februar uvek ima 29. dana, mogli bi smuđa po zakonu tamaniti dan duže! Nažalost, i ovaj februar 2014. ima svega 28 dana, bedno malo…

Kako je štuka u lovostaju (još od početka februara), jedino opravdanje za martovsko džigovanje smuđa je kao pecanje soma. Kao, oni su se nameračili na soma a smuđ slučajno došao – i duboko progutao! Ajde?!

Neverovatno zvuči podatak da je najviše varaličara koji džiguju soma upravo u martu, iako je opšte poznato da je som riba koja ne voli zimu. Riba koja se poslednja budi iz muljevitog krtoga a prva zaleže u mirne dubine - koja zimu prespava kao medved u brlogu tople pećine - u poslednje vreme ima sve više poklonika teorije koja tvrde da som i "zimi radi“.

Radi – ako se ne prehladi.

Radi – iako se ne hrani!

Ne hrani se - a „napada“ smuđaroške džidža-bidže!

Spava – a jede!

Pa stoga što je, verovatno, pospan i bunovan obično promašuje silikonce i napada ih leđima. Ali nikome nije jasno zašto neće meso, nego samo silikon i gvožđe?!

I eto tako, u zemlji apsurda nije neobično ni da je februar najduži mesec ni da je mart najbolji period za džigovanje soma. I to, izgledna, sitnog. Jer koriste fine, vitke, smuđaroške štapiće i tanane strune.

Nešto suptilnija grupa ne džiguje u martu soma, ali intenzovno ganja "bucova". Zbog toga su obale naših reka u martu okupirane od somdžija i bucovdžija, a kontrolori im ne mogu ništa. Istina, kontrolori kod nas i ne kontrolišu čime, šta i kada pecaš – i koliko i šta upecaš - nego imaš li dozvolu. Jer njima nije cilj da spreče krivolov, nego ribolov bez dozvole. Bez njihove dozvole, tj. dozvole njihovog gazde – korisnika vode. Kod nas su ribočuvari prodavci dozvola, a mnogi ribolovci prodavci magle.

Cinici se brane “teorijom” da “bilo kada da ga upecaš, ako ga ne vratiš nego pojedeš (prodaš, prepariraš…) taj se nikad više neće mrestiti”, pa kao ne vide svrhu lovostaja. Ajde?! Stoga tim barabama pojašnjavam:

Pred mrest, i u mrestu, polno zreli primerci, veliki smuđevi, postaju neoprezni – traže mesta za ljubavni čin, traže partnere ili partnerke. “Hormoni” im udare u glavu, ko klincima u pubertetu (kad bi … i pticu u letu). Pecati ga tada znači samo jedno – da su i mnogi “sportski” ribolovci u “magarećim godinama”, ali čitavog života iz puberteta ne izađu! Jer takvi “veliki švaleri” se kurče kako su veliki jebači… u javnoj kući.

No, sve u svemu, ipak nije prekršaj upecati 28. februara, ali jeste nemoralno pecati!

Znam, znam, već vas čitam, znam šta ćete pisati u komentarima, ali… marim baš! Kao, vlast je kriva koja nije pomerila lovostaj, a ne vi “sportisti”. Kao, korisnici su lopovi, ribočvari su lopovi, krivolovci su lopovi, političari su lopovi… Svi drugi su krivi, jedino ste vi čistunci nevini. Ajde?! Lopov je i džeparoš i pljačkaš banke! I mali i veliki lopov je… lopov! Da, lopov je i onaj koga ne uhvate!

Stoga, neka uvodna fotka bude Pantelija Topalović “Maratonac”: “Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti!”

Dragan Jovanov Glod