Veliki smuđevi moja su omiljena tema, skoro opsesija, a rekordni večita inspiracija, jer tu ribu najviše volim (i da pecam i da jedem). Brojne tekstove posvetio sam upravo njemu: od objavljivanja rekordnih ulova preko metoda pecanja do načina fotografisanja. Nažalost, fotografisanje ulova u digitalnoj eri i (nad)moć interneta skoro da su uništili svaki iole ozbiljniji pokušaj da se istinito prikažu zaista kapitalni primerci.
Danas su "4S" postali jahači apokalipse modernog novinarstva: senzacija, skandal, seks i sport teme su koje privlače ako ne najviše čitanja a ono sigurno najviše gledanja, lajkovanja i brojnih komentara. Vrlo dobro znam šta je marketing i da je u reklami poželjna atrakcija, da je to ono što privlači poglede, ali ne odobravam senzacionalizam – jer je gotovo uvek lažan, ili primitivan. Posebno me iritira: „...ono što se potom dogodilo je neverovatno“ pa te poziva da klikneš i vidiš to „neverovatno“. Naravno, nikad ne kliknem na takve pozive, iako su me ponekad „vesti iz nesvesti“ baš intrigirale.
(No, na jedan senzacionalan poziv jesam: „uzmi 250.000 a fiksna rata je samo 5.000 dinara“. I kad sam kliknuo na link i otišao na sajt banke koja, eto, skoro poklanja u reklami, otkrio sam da se kredit daje na 80 meseci - što će reći, uzmeš 250 a vratiš 400 hiljada dinara! Mnogo kume! Ali to u reklami naravno ne kažu...)
Na slici iznad vidite smuđa, ali koliko je stvarno veliki zna jedino ribolovac koji ga drži i možda vešti fotograf (fotošop maher verovatno pojma nema koliki je). No, tu ništa nije sporno ni zabranjeno - ukoliko nije zlupotrebljeno: nabildovana težina pa napisano da je upecan tim i tim, na toj i toj vodi. Znači, fotka je toliko atraktivna da je senzacionalna, ali ništa više od toga – sve dok se njome ne manipuliše. Uostalom i ja, eto, na neki način privlačim vašu pažnju baš njome, jer da bi više njih pročitalo neophodna je atrakcija, pa i senzacija – a to je najbolje ako je provokativna fotografija.
Evo još jedne fotografije velikog smuđa upecanog na Dunavu kod Srebrnog jezera. Iako deluje da je veći, smuđ ima „samo“ 6,4 kilograma. Bio sam svedok kada su ribolovci koji su ga upecali pokazivali fotografije ulova kolegama – skoro niko nije verovao da smuđ ima samo toliko kilograma, svi odreda su tvrdili da ima više i da nije precizno izmeren, ili da je vaga bila neispravna.
Eto dokle smo stigli – da ne verujemo poštenim a divimo se lažnim majstorima udice. Jer sada je lakše ubediti navne da „nilski smuđ“ ima 30 kilograma nego da naš domaći ima „samo“ 6,4. A nekad je upravo fotografija bila krunski dokaz i neoboriv argument, dok se danas ne može verovati ni sopstvenim očima! Tako smo modernom opremom uspeli da uništimo fotografiju kao informaciju. Šteta, velika šteta.
Recimo, koliko ima ovaj vertikalni, čik pogodi. Mislim, fotka jeste atraktivna a smuđ veliki (čestitke i za ulov i za fotku!) – ali koliki tačno? Eto, internet je sada prepun ne više majstora udice nego velemajstora poziranja i(li) fotošop-ribolovaca, pa nek’ veruje ko kome hoće. Ja, otkad sam samoga sebe uhvatio u laži ne verujem više nikome.
Dragan Jovanov Glod
P.S. U komentarima ispod teksta naveo sam sve podatke o smuđu i postavio još fotografija, ali je retko ko video pa sam izbrisao - mnogi su samo komentarisali naslov! Stoga evo OVDE linka sa svim generalijama - klikni pa vidi, a u komentarima možete reagovati... A možete i OVO pročitati pre nego što se upustite u polemisanje i komentarisanje!
