Postoje dve vrste ribolovaca: jedni koji većinom pecaju na vodama u svojoj okolini, i drugi koji povremeno love i na udaljenim revirima – pa čak i u inostranstvu. Koja grupa upeca veće ribe nije potrebno naglašavati. Ali ne znači i da „ribolovački globtroteri“ upecaju više, jer domoroci mogu pecati svakodnevno na svojim rekama i jezerima. A za česta putovanja na Ebro treba i novaca i vremena. Uglavnom, oni koji imaju prvo hronično nemaju ovo drugo. Tako smo došli do ključnog pitanja: kako neko može pecati svakodnevno, tokom čitave godine – ako radi? A ako ne radi, onda ne peca da bi uživao nego preživeo. I baš ti, baš takvi koji danonoćno, svakodnevno pecaju na svojim „tužnim Moravama“ spočitavaju onima koji pecaju tek kad im obaveze dozvole da „nisu pravi majstori“, nego su to, kao, oni. Ajde?!

Pune dve decenije me p(r)ozivaju „Moravci“ i ostale lokal-patriote da, čik, dođem kod njih na Moravi (Velikoj, Zapadnoj, Južnoj ili „tužnoj“ svejedno) pa upecam soma od 50 kila, ako sam baš taki majstor. Naravno, prozivaju me jer su ljubomorni zbog Ebra. Pozivaju me i da upecam smuđeve – jer su ljubomorni zbog Saruleštija. Samo fali da me pozovu da dođem na Moravi i upecam – lososi!

Tako ispada, prema njihovoj „logici a la akvarijum“ – vidi post scriptum ispod teksta!) da nisu dobri ribolovci oni koju (u)pecaju velike ribe po svetu, nego oni koji ne upecaju ništa (za slikanje), nego siću za „gladnu dečicu“ kod kuću.

Ne prozivaju samo mene moji „rodoljubi“, trn u oku im je i El Sale – samo što njega prozivaju, uglavnom, njegovi „domoljubi“ iz Hrvatske. Prozivaju patriJote i Stakića i ostale naše „glodove“ što pecamo po Evropi, kao da smo mi najveći krivci što Drina ima velike akumulacije kao i Ebro ali nema ribe. Prozivaju nas - koji se decenijama očajnički borimo za zaštitu naših voda, pa čak i vređaju.

Tako su mene nedavno prozvali „Radašini“ da sam grabuljaš, jer sam zakačio Stormom tolstolobika od 30 kila na Radutinom jezeru, a da pre toga nisu ni pogledali tekst „Natenane“. U stvari, znaju oni vrlo dobro pravu istinu, samo što iz njih ne govori obična ljudska ljubomora i primerena doza zavisti, nego čista zloba i pakost – pa čak i neprikrivena mržnja. Prst u oko im je svaki trofejni ulov – bilo koga. I bilo gde.

Naravno, „lokalni rekorderi“ daleko najviše zavide Srđanu Despotu, jer su Blafa gledali u nebrojenim tv emisijama kako peca širom sveta, pa im se komentari svode na isto: „čik nek’ dođe na Moravi, lako mu je da peca po beli svet“. Uopšte, lokalcima je svaki „inostranac“ razlog za prosipanje jeda po forumima i Fejsbuku.

I onda, naprasno, čim se pročulo za „Jocu“, navališe lokalci ko mutavi na to jezero. Više im nije bilo ispod časti da plate da bi upecali trofejne štuke, niti im je bilo mučno da se u traktorskoj prikolici probijaju kroz jesenje banatsko blato?! Plati pa klati! I sada se po globalnoj mreži diče fotografijama štuka, a do juče im je bila trn u oku svaka riba upecana u "španskim ili rumunskim ribnjacima"! Sad Joca nije ribnjak, a Sarulešti ili Ebro jesu?! Sramota je pecati somove u Španiji na Ebru, ili smuđeve u šarane u Rumuniji na Saruleštiju, ali nije štuke na Joci u Srbiji ili šarane na Pelagićevu u Republici Srpskoj!? Sramota je (u)pecati tamo gde ima, a „čast“ je (neu)pecati tamo gde nema?! Ajde?!

I tako lokalci pecaju a ne upecaju od proleća do jeseni, ali čim za’ladi (pa i zaledi) eto ih na Internetu sa ulovima zimskih somova. Koje sve, naravno, redovno „vraćaju“.

Dragan Jovanov Glod

P.S. „Akvarijumska logika“

Pita Suljo Muju zna li šta je logika. Mujo reče da ne zna. E vidiš ’vako - poče Suljo da ga obrazuje:

- Imaš li ti akvarijum?

- Imam – reče Mujo.

- E vidiš bolan, sada ja logično zakljućujem, ako imaš akvarijum – voliš ribe; ako voliš ribe verovatno voliš i životinje; ako voliš životinje mislim da voliš i ljude; ako voliš ljude sigurno voliš i žene. A ako voliš žene 100% nisi peder!

- Vala, baš tako, nisam peder – potvrdi Mujo i ode...

Sutradan Mujo sretne Hasu i upita ga ima li akvarijum.

- Jok – odgovori Haso.

- Marš, pederu jedan!

P.P.S. Morava je uzeta samo kao primer, nije ona „najtužnija“ – sve naše vode su „tužne“, a „ribolovnih rodoljuba i domoljuba“ ima od Kumrovca do Đevđelije, koji su ograničeni pa pecaju samo u svojim rezervatima.

Mnogima od njih je i Juga bila prevelika, a nama je i Jugoslavija bila tesna. U tome je suština! Jer kada kliknete da pogledate detaljnije informacije o „prijateljima“ sa Fejsbuka, zinućete od čuda – na profilima nekima od njih teško ćete videti neku kapitalnu ribu, ali zato se vijore barjaci i ore bojni pokliči. Tako sam nedavno prestao da se družim sa susedima na njihovoj ribolovačkoj grupi, jer mi je jedan „domoljub latiničar“ stalno replicirao sa „ZDS“. Jedan koji „uspješno lovi zimske somove“ na Savi, pa su mu smetali moji komentari.