Naši ribolovci bandara ciljno love najčešće samo u kasnu jesen (kada su im potrebni kederi za lov štuke), ili, u najboljem slučaju, na kampovanju - kada dok čekaju šarana (ili neku drugu „plemenitu“ ribu), sa strane zabace neki „slučajac“. U tekstu koji sledi pokušaću da objasnim razloge zbog čega bi bandara trebalo pecati mnogo više. I mnogo češće. Jer i bandar je plemenit - na udici borben, u tanjiru ukusan, na fotografiji predivan.

Da prvo razgraničimo veličinu: smatram da bandar ispod 20 cm i nije neki poseban trofej, te lov sitnijih primeraka i neću razmatrati. Prava veličina koja bi trebala da nas interesuje je +30 cm, a težina preko 500 gr. Na slici je bandar "inostranac-kapitalac" od 1,9 kg - zar to nije trofej za "Trofej"?

Bandar se, naravno, može loviti i varalicama, ali lov živim mamcima nam pruža više šansi da se slikamo sa kapitalcima. Osim toga, radno vreme bandara je cele godine, mada je trofejne primerke znatno lakše upecati tokom jeseni i zime. S druge strane, i sami mamci određuju u kom godišnjem dobu ćemo ga pecati. No, da utvrdimo šta, gde, kada, kako i čime?

OD GLISTE DO RIBICE

Od svih mamaca koje možemo ponuditi bandaru, izbor bi trebalo svesti na dva: kišna glista (debela i rosna) i ribice od 10 cm (žive, mrtve, cele, polovina, filet). U periodu posle mresta (kasno proleće i leto) prednost treba dati kederčićima, i to živim. Razlog je vrlo jednostavan: u tom periodu aktivne su sve riblje vrste koje bi mogle predstavljati konkurenta bandaru, u odnosu na ponuđeni mamac. I glista i filet će privući sve ribice u okolini, a sa druge strane, još nisam čuo da se neko žalio što je umesto bandara, na kederovanu sunčanicu upecao - smuđa! Znam, ako su u blizini som ili štuka, šanse su nam nikakve, ali moramo biti svesni tog rizika.

Kasno leto (septembar) i jesen (do prvog snega) donose novu situaciju na vodi: obzirom da se površinski (i priobalni) deo brže hlade, sitne ribice zaklon traže u dubljoj vodi. Tada bandaru, osim živahnog kederčića, bez straha možemo plasirati i glistu, i parče, i filet.

U odnosu na leto, kada bandara treba potražiti prvenstveno u pojasu iznad trave, u jesen su aktuelni klasični bandarski tereni: nagli prelaz između plićaka i dubine, kamenjari, panjevi i slični „bandarski“ brežuljci. Iako u tom periodu radi ceo dan, prave rezultate treba očekivati pred sumrak, kada bandar žuri da ugrabi što se ugrabiti može, pre nego što iz dubine krenu ona dva na „s“, jedan s brkovima, drugi s bodljama.

Zima na vodi donosi sasvim novu situaciju: bandar se preselio u najdublja mesta na vodi. U nedostatku kederčića, posao će vrlo uspešno obaviti i glista - solo ili snop.

SISTEMI I MONTAŽE

Pošto je bandar uglavnom riba dna, to saznanje nam pomaže prilikom odabira sistema za lov. Vrlo je efikasna dubinka sa dugim bočnim podvezom – tzv „Paternoster“ sistem, na terenima gde nema na dnu puno neravnina i prepreka – može se pecati sa dva podveza.

Klasična dubinka se upotrebljava u situacijama kada je dno puno neravnina - ulegnuća i uzdignuća, panjeva, granja i sl. Jedan bočni podvez, maksimalne dužine 15 cm, trebalo bi vezati oko 1 m iznad olova. Na ovom sistemu najbolje su se pokazali živahni kederčić, ili snop glista.

Na ravnom dnu (šljunak, pesak, glina) možemo probati sa podvezom ispod olova, koje mora biti klizeće, jer će i na najmanji znak krutosti sistema bandar brže ispljunuti mamac nego što ga je uzeo. Kao mamac možemo upotrebiti: živ ili mrtav keder, parče (repić), filete ili jednu kišnu glistu, probodenu iznad samara. Interesantan je sistem kombinacija paternostera, klizećeg olova i podveza na dnu.

Možemo (naročito leti) probati i plovkom. Ovo je vrlo efikasan sistem za sporotekuće vode. Recimo, dubina je dva metra. Snop glista blaga struja spušta i podiže...

Na ovaj sistem sa glistama čekajte bandara, a dočekajte - opet one plemenite, na slovo „s“!

Plovkom možete loviti i na slobodnu i usidrenu „balerinu, i na još bezbroj različitih sistema. Eksperimentišite! Sistema ima mnogo, kombinacija još više. Recimo na crtežu ispod vidite veoma efikasan sistem sa potopljenim plovkom.

LAKA ARTILJERIJA

Pribor za lov bandara živim mamcima je za klasu lakši od onog za lov smuđa: za lov na čistom terenu štapovi dužine od 2,40 do 3,60 m, maksimalne težine bacanja do 20 gr, a za lov u granju i panjevima, 3,60-4,00 metara, maksimalne težine bacanja do 40 gr. Imperativ je „progresivno parabolična“ akcija štapova, što zbog lakšeg zabacivanja nežnih mamaca, što zbog bržeg zamaranja „bodljikavog fajtera”.

Mašinice i nisu toliko bitne (znači, šta imate), koliko je bitno da kočnica besprekorno funkcioniše, ako ne(daj!) Bože, naiđe smuđ.

Najloni novi, debljine od 0,18 mm za lakšu, pa do 0,25 mm za „panj“ varijantu.

Olovna otežanja bi trebalo da su teška najviše do 20 gr, zbog suptilnosti čitavog sistema.

A udice? Živeo sam u zabludi da su najbolje tzv. „smuđarke“, tanke udice dugog vrata (2/0). Mnogo sam bandara izgubio dok nisam počeo da koristim worm-udice (tzv. „svinjski repić“). S njom nema promašaja!

Ako sam ovim tekstom uspeo da vas bar malo isprovociram da lovite bandara, biću zadovoljan. A ako i dalje nastavite po starom, ostaće više debelih bandara za mene i moje drugare sa Garaša.

Ivica Drobac