Svetski rekordi padaju ko kruške!

Dobro, nisu se svi izjasnili baš kao svetski, ali mnogi jesu kao nacionalni rekorderi. Jer broj klikova i lajkova diže rejting. Stoga je sve dozvoljeno, i poziranje pred objektivima fotografa i kamerama. Internet, a posebno Facebook i YouTube, dušu su dali za pretencioznu (samo)promociju .

No, ukoliko običan ribolovac želi jedino da se pohvali pred velikim auditorijumom nema problema, to je i ljudski i razumljivo – svi smo mi sujetni. Ali kada ribolovac više pazi na to kako će na slici, ili video snimku, ispasti nego manekena na modnoj pisti u Hiltonu, tada već to nisu čista posla. Posebno ukoliko se strogo pazi da se vidi firma za koju maneken peca, ili kojom peca. Ne sa kojom peca, nega kojom peca! Jer svako možeti pecati Šekspirom, ali niko ne može sa Šekspirom – umro je odavno.

Širokougaoni objektiv sada svi imaju, i svi znaju kako se šake sakrivaju a ruke guraju. To ponekad da lepu fotografiju, ponekad smešnu. Ponekad takav objektiv napravi od komarca vrapca, ali tada i od ribolovca – magarca.

Recimo ovaj smuđ iz Poljske na prvi pogled izgleda monstruozno, ali kada je ceo u kadru, bez obzira na na sve foto-trikove, jasno je da je tu do desetak kilograma najviše. Smuđ je verovatno vitki glavati mužjak, ali je prelep – pravi pravcati pan baron.

Ali zar ova fotografija italijanskog smuđa nije mnogo lepša? Iako je i tu smuđ isturen ipak ga ribolovac prirodnije i lepše drži. Po stomaku se vidi da je teži od poljskog, a po oku (u poređenju sa noktom) i da je veći. Taj smuđ ima više od deset, koliko tačno kilograma (ni)ko (ne) zna.

No fotka je snimljena u kontrasvetlu, po danu blicem dosvetljena, tako da su peraja i rep providni i crveni od niskog sunca na horizontu, iza leđa ribolovca. Eto lepe fotke, iako se na njoj nigde ne vide ni kapa ni našivka, ni štap ni varalica. Cilj je bio lepa fotografija a ne marketing. Bravo za sliku.

Ali ovaj „rekord“ je čista reklama! Tu je sve podređeno marktingu. Ribolovac drži smuđa strogo pazeći da se ništa kompromitujuće ne primeti. Ne da se ne vide prsti, nego ni šake, pa čak ni ruke! A ruke su laktovima oslonjene na kolena, maksimalno ispružene ka objektivu (verovatno od 24-26mm – ne mogu tačno da procenim, jer je EXIF fotografije sakriven). Ribolovac je strogo po „pe-esu“ iskrivio vrat i iskosio glavu, a možda se i stvarno ušinuo – dugo je trajala foto-seansa. No važno je da je tu kapa, jer čovek peca na Sportex – ili za Sportex. Stoga se po netu vrte naslovi čak i da je to „svetski rekord“, iako nigde nema podataka o težini i dužini. Kažu „znatno“ preko 10 kila. Moguće...

Moguće, iako nisam siguran da je veći od lepog „smuđa-zemljaka“ kojeg je upecao gologlavi ribolovac. Razlog za sumnju i te kako ima svako ko pogleda krucijalni dokaz – video klip koji možete videti odmah ispod ovog teksta ili klikom na link. Minut i po snimka... koji ništa ne pokazuje?! Ali lažno dokazuje, jer i kamerman i ribolovac strogo paze da se ništa ne vidi! Pa majko mila, ako je smuđ „svetski rekord“ što ga ne islikaste i isnimaste iz svih mogućih uglova i u 100 poza. Na kraju krajeva: zašto su ga pustili a nisu preparirali, ako je to svetski rekord. Ovako je puštanjem uništen svaki dokaz! Svaki trag sumnji u veličinu.

Evo šta može široki objektiv da učini od fotografije: od bandara da napravi zver – ako se šake sakriju, ali i od smuđa smejuriju, a od ribolovca nakazu – ako se vide!

Fenomen su ti Latini – što su manji smuđevi su im veći, a opet toliko teški da ih drže ko da su perca (otuda valjda latinski naziv: Lucioperca) – bez ruku. Pogledajte tek OVOG smuđa (klikni na plavi link levo), opet smuđ „svetski rekord“ i ponovo italijanski. I opet se ništa ne vidi – osim firme na kapi!

Naravno da niko ne sumnja u ribolovačko umeće gospode sa fotografija, ni u njihovo vodičko zvanje i(li) trgovačko znanje (zavisno čime se već ko bavi), a znamo i da je Po pun krupnih riba. Jednostavno, samo smatramo da je svaka pretenciozna reklama – antireklama.

Trofej