Ove zime zime nema, da li nadležni razmišljaju da pomere lovostaj za, recimo mesec dana unapred? Zar nije možda vreme da štuka već bude u zabrani, pa i smuđ? Zar nije logično da će som i mladica da se ove godine izmreste “pre vremena” jer su temperature nenormalno visoke? A kad je temperatura vazduha tolika ne može ni vode da bude niska! Riba nema kalendar - ima samo svoj prirodni sat koji ove “zime” kuca pre vremena. I ovoj planeti otkucava… A posebno nama u Srbiji! Ma, nama je otkucalo, nama uveliko zvoni. Na uzbunu, bre!

Eto, krivu Drinu više niko i ne pokušava da ispravi, čak obrnuto – sve više je krive! Mladica, taj zaštitini znak reke-lepotice, je u lovostaju od 1. februara – sa bosanske strana, a sa srbijanske od 1. marta; u Bosni je grančna mera 80 cm, u Srbiji čak 110. Jedino zajedničko je što se na obe obale lovostaj istovremeno završava 1. juna. Zajedničko je i to što niko ne poribljava – ni tamo ni ovamo. U stvari, tačnije, poribljava – tu i tamo. Mestimično. Ponekad. Zajedničko je i da se ne čuva – ni tu ni tamo. U stvari, čuva se. Mestimično. Ponekad…

Ni dugogodišnji problem smeća, koje se u Drinu sliva sa teritorije triju država, i dalje nije rešen. Recimo, u akumulaciono jezero Perućac se neprestano gomila smeće ispred brane hidroelektrane. Zar to ne prelazi sve granice! Zar jednu od najlepših reka Evrope, pa i sveta, baš ni malo ne možemo da sačuvamo. Ali još je veća ironija slušati političare kada pričaju o turizmu u Srbiji. U ovakvoj Srbiji?! Ajde!

Verujemo da će se naći (isprositi) neka donacija - ako nas nije sramota da od drugih tražimo pare za sopstvena govna. Potom će se napraviti ozbiljan projekat, možda i neki zeleni sajt (ko onaj “jeftin” Dulićev), pa podeliti majice deci i odštampati neki flajeri... i kraj - pare će tako biti utrošene na "projekat o edukaciji stanovništva", novca za čišćenje više biti neće – a ostaće smeće!

Ali čak i da je nekim čudom očistimo, za mesec-dva slika će biti ista! Jer na Drini i oko njenih pritoka žive urođenici koji tu reku uopšte ne vole. Njima ona služi kao kanalizacija. Oni koji Drni vole, nažalost, žive nizvodno.

Stoga je edukacija urođenika čisto gubljenje vremena, bacanje para i gubljenje nerava. Urođenike je moguće civilizovati samo na jedan jedini način! Što bi reko Robert Raduta, koji je silne muke imao dok Sarulešti nije doveo u red, tačnije urođenike sa obala: "tucili smo polak sela"!

Prema tome, predlažem da budemo pragmatični - da pare umesto na projekte potrošimo na bezbol palice i platimo momke da njima nateraju urođenike da ručno pokupe svaku kesu, flašu i pikavac! Jeftinije je a 100% efikasnije! Pa ukoliko opet bace nešto u reku... udri ponovo. Udri bagru!

Evolucija? Ma kakvi! Edukacija? Ma kakvi! Samo udri!

Jer uzdati se u resorna ministarstva ili u medije je “čekanje Godoa”. Ko da vrši edukaciju, ovi “žuti”?! Ajde?! Pogledajte ovo:

Neverovatno! Eto to je, ne tako davno, objavio naš "Blic"! Dok je bio naš. E, taj "novinar" očigledno pojma nema da je, kod nas, po zakonu dozvoljeno uloviti samo 3 štuke dnevno! Tačnije: tri plemenite ribe dnevno, po ribolovcu, u meri - a štuka se ubraja u plemenite (zaštićene!) vrste. I sad, umesto da tog "majstora-štukaroša" kazne, da mu nijedno udruženje ribolovaca više nikada ne izda dozvolu, "novinar" ga još hvali?! Ko zna, možda “štuko-muvator” ima i sopstveni profil na Fejsu.

Sredina januara je 2014. a napolju toplo, snega nema, mraza nema, leda nigde – vreme se ubilo za pecanje i, posebno preporučujemo, grabuljanje. Riba je “grupirana” po zimovnicima. Samo prvo kupite dozvolu. Ribočivarima je posao da uteraju što više novca u kase distributera i vodogazda, tako da nemaju vremena da se bakću sitnicama tipa da li na kraju najlona imate tvister ili klanfu. Njih zanima jedino da li imate dozvolu. A vi je, naravno, imate.

Smem da se kladim da će se uskoro, po Fejsbuku i YouTube, sve više objavljivati fotografije i video snimci krupnih ulovljenih smuđeva, matica punih ikre. Sreća u nesreći je što kod nas smuđeve svi, uglavnom, puštaju. U vrelo ulje. Mi smo, većinom, vegetarijanci. I veliki vernici. Postimo i posle posta. Postimo i za vreme mresta. Jer za krmenadle nemamo. A riba je besplatna… Stoga napreeeed: udri po ribi narode nebeski!

No, ukoliko ste razočarani tekstom jer ste očekivali jednu štuku od 45 kilograma, mogu vam jedino savetovati da se upišete u neku partiju – samo tamo veruju u bajke. Ali ako ste razuman čovek i sportski ribolovac, pravi “trofejac”, kliknite dole na zaplavljeni link. Ako trenutno slike ne vidite, ne brinite: lajkujte stranicu, kliknite na "sviđa mi se" – progledaćete! Videćete Ribolovački TROFEJ koji za temu broja ima stvarno najveće štuke sveta pa ga besplatno skinite i vidite (pročitajte) šta su štuke a šta bajke - i koliko su stvarno upecane štuke koje su ušle u legendu.

Dragan Jovanov Glod