Najpovoljniji period za lov krupne štuke, trofejnih pa i kapitalnih primeraka, u prvoj polovini godine je onaj kada se temperatura vode kreće između 10 i 18 stepeni Celzijusa. Smatra se da toplija voda od 18 stepeni deluje stresno na krupne štuke, koje tada gotovo da prestaju sa ishranom, čak do te mere da gube na težini. To je i bukvalno “štučji post”. Međutim, sitni primerci lakše podnose topliju vodu i srazmerno manju količinu kiseonika u njoj, tako da se hrane čak i u tom periodu, znači mogu se uloviti. Ipak, reč je o takozvanim gladalicama, ili još češće o “penkala”, štukicama koje su ispod mere.

Prave štuke su žedne kiseonika i nešto svežija hladnija voda im znatno više prija. Tamo ih treba tražiti u pozno proleće i na pragu leta. To je, kada je reč o prvoj polovini godine, i najbolji period za pecanje krupne štuke. Statistike pokazuju da se najkrupniji primerci love upravo tada i, naravno, u poznu jesen.

Kada se voda zagreje preko 10 stepeni C štuka je već prebolovala mrest i nešto toplija voda stimuliše sve više njen metabolizam, pa je sve izraženija i njena potreba za hranom. Došlo je doba vraćanja u lovnu kondiciju. Upravo je period proleće - rano leto vreme kada štuka, pogotovo mladi primerci, najviše rastu - dobijaju na dužini, dok s jeseni dobijaju na težini.

To je potpuno nova faza u životu štuke. Posle postmresnog oporavka, kada su njene aktivnosti svedene na minimum i kada se “banja” u dubini, u hladnoj vodi koja je sačuvala bogatstvo kiseonika (poput kakve hiperbarične komore), krupne štuke posle mresta sa zagrevanjem vode kreću u lov.

Brzina transformacije te vrste obrnuto je srazmerna veličini štuke. Najsitniji primerci su tek nešto malo više aktivni, jer su se i posle mresta zadržali u toplim plićacima gde su bili relativno proždrljivi. Najsporije se od mresta oporavljaju najkrupnije ženke. Mada zagrevanje površinskog sloja vode neminovno budi i njihov metabolizam, one i dalje ostaju u dubini, ali su sada neuporedivo aktivnije. Ovo je opšte pravilo koje potvrđuju mnogi izuzeci, jer ponašanje štuke zavisi i od drugih faktora, odnosno specifičnosti vode u kojoj se nalaze.

Najkrupnije primerke treba tražiti na mestima gde je voda najhladnija. Ponekad su to ona ista mesta gde je, zimi, voda bila najtoplija - izvori na dnu. Najbolja mesta za lov kapitalne štuke, u pozno proleće i na početku leta, otkrivaju se - zimi! U traženje takvih mesta kreće se kad led okuje vodotoke, bare, jezera. Cilj jeste locirati mesta na kojima se voda nije zaledila, ili na kojima je led najtanji. Obično su to mesta s aktivnim podvodnim izvorima koji zimi zagrevaju okolnu vodu, a leti je hlade. Tu obitavaju najkrupnije štuke, prave “big mame”, jer njih temperaturne promene te vrste znatno više privlače nego siću.

Matore štuke, za razliku od vremešnih ribolovaca, nemaju problema sa cirkulacijom i nisu zimogrožljive. Tačnije, one se sa sve većim i ujednačenijim zagrevanjem površinskog sloja koncentrišu u delovima sa najviše kiseonika. Ponekad je to pridneni sloj, a često su to mesta na kojima se ulivaju potoci ili rečice, jer su takva ušća pravi aeratori koji osvežuju jezera, ili neki drugi matični tok.

Dakle, za pronalaženje najkrupnijih primeraka u ovom periodu godine potrebno je izvanredno precizno poznavanje vode na kojoj se peca, pogotovo njenih hladnih struja i takozvanih džepova.

Predletnje doba je vreme bujanja vodene vegetacije, što daje nove impulse lancu ishrane. Za razliku od perioda posle mresta štuke i ranog proleća, sada se površinski sloj zagreva ujednačenije, a štukin korzo postaje sve veći i veći. Kao što je već rečeno, najraštrkanije su sitnije štuke, dok se mame i dalje drže dubine gde počinju sve više da se hrane, mada su mnogo manje alave od “trkačica”.

Što se voda više zagreva a leto primiče, sve je teže locirati udarna mesta za lov. Štuka postaje sve aktivnija i često menja lovne pozicije, pa nije lako pretpostaviti gde se krije. Ono što je pre nekoliko dana bilo pravo mesto, danas više nije. Pecanje podseća na igru vije: Uja, tu sam!

U tom periodu godine na brojnim vodama važi pravilo da pravila nema! Rezultat donosi samo upornost i posezanje za mamcima, varalicama i sistemima najrazličitijih vrsta. Zaboravite na ono što je juče bilo dobitna kombinacija, jer svaki novi dan znači novo istraživanje i novi ispit ribolovačke istrajnosti. Nije uopšte neuobičajeno da se po nekoliko primeraka na različite sisteme ulovi u plićaku, u dubini, pored ostrvaca vodenog rastinja, iznad kakvog grebena u vodi... pa vi izvucite onda neki zaključak.

Nepobitno je to da je štuka dnevni lovac, što nikako ne znači da će ko mahnita udarati na mamac “tačno u podne”. Najudarniji periodi dana za uspešan ribolov jesu svakako jutarnji (ne zornji!) časovi i popodne. Sa sumrakom prestaje njen lov.

Pecanje štuke je uspešnije po oblačnom i tmurnom vremenu. Kada duva vetar nikako se ne treba predavati, ali treba voditi računa o njegovom uticaju. Vetar vrši aeraciju površinskog sloja vode, pa talasi koje stvara guraju hranljive čestice u određenom pravcu. U tom pravcu se kreću i jata sitne ribe, a za njima i štuka. Dobra mesta u plitkim zalivima, gde ste “onomad” imali uspeha pecajući štuku pri dnu, vetar totalno pokombasa. Uzburka plitku vodu, izmeša toplo i hladno, pa sada najviše kiseonika nema više pri dnu, tako da ni štuka nije više tu, već se digla, ili čak napustila to mesto.

Proleće je pravo vreme za lov krupnih primeraka, jer će dolaskom leta, usled pregrevanja vode one potražiti skrovišta iz kojih ćemo ih leti teško isčačkati, ali nije tako lako pronaći sloj hladne poznoprolećne vode u kojem se, po oporavku od mresta, najčešće zadržavaju matični primerci.

Pecanje na prirodni mamac, mrtvog ili živog kedera na plovak (pampur) odličan je izbor. Takvim sistemom mamac se spušta na određenu dubinu u kojoj se veoma dugo zadržava. Naravno da je potrebno eksperimentisati s podešavanjem dubine, da bi se otkrio “plodonosan” sloj vode.

Ako se peca varalicama neophodno je koristiti one koji omogućavaju da se povlače što duže u ciljanom sloju vode. U principu za taj način ribolova vobleri su najbolji izbor, naravno ako ribolovac raspolaže paletom većih dubokoronaca - i to suspending modela!

Kombinacijom daljine zabačaja, dužine čekanja pre nego se počne s namotavanjem (puštanje da varalica potone do određene dubine), brzine povlačenja i izborom odgovarajućeg voblera moguće je pročešljati, i to uzduž, sve slojeve vode, po pravilu bliže dnu, za koje pretpostavljamo da su obitavalište krupnijih primeraka.

Ne dajte da vas zavedu raubi štukica po zatravljenim plićacima, to su gladalice i primerci jedva u meri, pa umesto takvih rauba, potražite mesta sa hladnom vodom, podvodne izvore, pritoke sa svežom vodom, udubljenja i procepe na dnu, strmu zasenčenu i zasečenu podlokanu obalu (oprez, da ne padnete!) uske i duboke zalive koji nisu po ceo dan izloženi suncu.

Plitki zalivi gde se ulivaju manji vodotoci pravi su magnet za štuku, ali samo na početku sezone, sa porastom temperature tu će se zadržati samo po koji sitan primerak.

Odlične varalice za lov štuke pri dnu svakako su kašike. Kod nas su u legendu ušle DAM Effzet i Drago FD. Ukoliko njihovo jednolično povlačenje, ili trzanje, ne daje rezultata treba pokušati sa ubrzanim povlačenjem sa po nekoliko uzastopnih trzaja, kako bi se imitirala uspaničena ribica. Ovo je pogotovo preporučljivo kad se primeti da je štuka napala ali promašila varalicu. Dok se u Severnoj Americi, i u USA i Kanadi, najčešće koriste velike crveno/bele ili žuto/crne kašike, kod nas i Evropljana su omiljene srebrna i zlatna. Odlična je američka kašika Dardevle, koja je pravi “đavolak” za big mame.

Kao i kada se bas lovi gumicama, i kod pecanja štuke kašikama korisno je ponekad napraviti pauze od po nekoliko sekundi. Najvažniji je trenutak početka pauze, jer se tada kašika zaustavlja i lagano sklizne unatrag, praveći iznenadni pokret koji vrlo često isprovocira na napad štuku koja prati varalicu.

Kombinacija velikih vibracija pri sporom povlačenju čini spinerbait varalice veoma dobrim izborom.

Od takozvanih leptira Ameri preferiraju veliki Mepps Musky Killer i i Mepps Lusox 4, dok je u staroj dobroj Evropi na veoma visokoj ceni Mepps Lusox 2 i 3, kao i Vibrax modeli.

Mada se iz svega što je ovde izloženo o aktivnosti štuke tokom proleća može zaključiti kako su površinske varalice bez ikakve šanse, bar kada je reč o lovu na krupne primerke, to nikako ne znači da ne treba pokušati i sa njima, pogotovo po tmurnom vremenu i predveče.

Nikako ne treba izbegavati ni gumice, pogotovo kada je štuka neaktivna, kada su, kako to ribolovci kažu, uslovi za pecanje teški. Tada su gumice, tj. razne vrste džigova, idealne za sporu prezentaciju, a među takvim je svakako i veliki Relax Kopito, koji je sve popularniji u Evropi poslednjih godina, a kod nas Orkin šed.

Sa primicanjem leta i osetnijim zagrevanjem vode pravi lovni i trofejni primerci štuke potražiće skloništa, tj. hladniju vodu - dubine iz kojih će vrebati na plen kojeg će biti u izobilju i iz kojih će izaći tek kada sveže jesenje noći počnu da hlade vodenu površinu.

Stoga je proleće pravo vreme za najveće, jer u leto štuka neće. Naravno, jesen je nešto sasvim treće.

Andrej Mirkov