I ove godine se diže prašina oko cene dozvola za ribolov, jedinstvenih i doplatnih. Da li je njihova cena (pre)visoka večita je tema i dilema. Korisnicima je cena niska, ribolovcima visoka. Ali, da li se zbog cene smanjuje ili povećava broj prodatih dozvola? Ko će ga znati. Da bar imamo tačne podatke iz nekoliko prethodnih godina (pre uvođenja jedinstvene dozvole) mogli bi upoređivati i analizirati. Ovako možemo samo nagađati...
No, jedno je sigurno: interesovanje za ribolov ne jenjava. Naprotiv! Čini se da ga kriza još i povećava: manje rada – više pecanja! Fotografija govori sama po sebi. Snimljena je u martu 2012. godine na jezeru „Ćelije“ u jednom zalivu – izašli ribolovci ko na rivu. Proleće – ili nešto treće? Ne, tako stahanovci udarnički pecaju dan-noć, leto-zima, i obaraju rekorde.
E sad, da li svi oni imaju dozvolu ko zna? Da li pecaju samo zbog zadovoljstva ili zbog hrane, takođe ne znam. Iako mi se čini da je sve većem broju ribolovaca riba postala glavna hrana na trpezi, proteini bre. Bez bez obzira voleli je ili ne, i riba je meso. Srećom, zdravo. Samo, kad toliko naroda peca u martu, koliko će ih pecati za mesec-dva?
A korisnici opet kukaju. I ribolovci kukaju, i prodavci pribora za pecanje kukaju, i mediji posvećeni ribolovu kukaju – nema para. A nema jer trgovci nemaju novca. Nema prometa jer ribolovci ne kupuju pribor. Ribolovci ne kupuju pribor za pecanje jer im trebaju pare za dozvole. Ali ako sve pare daju za dozvole, zašto se žale korisnici? Međutim, ako se korisnici ne žale onda im ide. Sto posto im ide, svaki put ponovo konkurišu za dodelu voda!
Ako im ide prodaja dozvola, valjda poribljavaju i čuvaju.
Ako čuvaju i poribljivaju valjda ima ribe.
Ako ribe ima, zašto se ribolovci žale da nema.
Ako je nema – zašto pecaju?
Zašto pecaju ono čega nema, i još za to plaćaju.
Da li je, onda, dozvola skupa ili jeftina?
Hehe, ovu jednačinu sa toliko nepoznatih ne bi ni Mileva Ajnštajn rešila. Ali ipak postoji rešenje. Jedno jedino rešenje za silne nepoznate glasi:
Zaposlite narod! Više rada – manje pecanja! Da se ne živi od pecanja, nego za pecanje! Da se živi od rada, a peca tadi odmora. Ko nekada...
Tada dozvola neka košta koliko košta. Tada cena neće biti problem jer će svi dobijati plate. Pa ni pribor neće kupovati na rate. Onda će se i trgovci reklamirati, pa će i mediji snimati naše pegave lepotice, a ne mongolske mladice. Tada će i kod nas biti ribe. Biće mnogo više ribe – jer će biti manje ribolovaca! Radiće, bre! Radiće ribolovci, ali radiće i riba. Međutim, neće moći svakodnevno pecati. Biće ih vikendom na vodi, ko sada radnim danom. Biće ko nekada...
-------------------------------------------------------------------------------
Srećom, idu izbori, svi obećavaju zapošljavanje, neki čak i povećanje plata. I penzije će rasti. A Srbija će biti svetski prvak... u fudbalu. Čim se kvalifikuje…
Rešenje se, znači, samo po sebi nameće – treba pametno glasati i stvar rešena. Za koga? Koja je to „stranka zdravog razuma“? Uf, zini da ti kažem! Pa to, bre, ne znaju ni Mileva i Albert zajedno. A ako ne zna bračni par Anštajn ne znam ni ja. Stoga ću „onoga“ ključnog dana biti verovatno na pecanju. Osim ukoliko…
A možda i neću – sve zavisi od kampanje. Gledam je redovno, netremice. Rasplamsala se, sve bukti i seva, pršte varnice, a političari sa šlemovima samo još što u Aleksinačke jame ne silaze, ali po štalama krave maze, na seljake paze…
Čuj „gledam“, ma ni ne trepćem – sve u nadi ne bih li ugledao nekog političara sa pecaroškim kačketom, umesto šlemom na glavi. Mekog sam srca, duševan sam čovek, žao mi ljudi, previše rade – odmora im treba. Ali „nema odmora dok traje obnova“ (ili obmana, zaboravio sam kako tačno glasi ona naša stara komunistička parola).
Stoga vas molim, ako ja slučajno dremnem (star sam, penzioner) pa propustim taj veličanstveni prizor – političar iz Srbije sa sve svitom na pecanju – molim vas da mi javite. Adresa vam ne treba, svi me u Jugi poznaju. A ime u potpisu imate. Javite mi da za tu stranku glasam, za ljude koji vole prirodu, čist vazduh i bistru vodu.
Dragi naši političari, razmislite! Naša „stranka biste vode“ jeste šaka jada – ali nije baš malobrojna. Ne verujte podacima o broj prodatih dozvola – to nije prava slika. Ima nas više, mnogo više, ima nas mnogo! Uostalom, vidite koliko nas je. Stoga nas privolite da „onoga“ dana izađemo na glasanje a ne odemo na pecanje.
