Kako je tekst „Zabranjen zimski ribolov“ izazvao brojne komentare i žučnu polemiku na Fejsbuku (za nepuna 24 časa pročitalo ga je preko 1500 ribolovaca!), moram da napišem dopunu, tj. da pojasnim, jer su mnogi u komentarima skrenuli s teme – ko u skupštini poslanici kad se ne drže poslovnika. Naime, moj gnevni tekst je uglavnom adresiran na sportske ribolovce, sa urednim ribolovačkim dozvolama, koji po važećem zakonu besomučne tamane ribu po zimovnicima! Sasvim druge teme su krivolov, loše gazdovanje vodama, nesavesni ribočuvari, neporibljavanje, postojeći zakon koji se ne primenjuje itd. Stoga evo konkretnog primera:

U centru Novog Sada je Dunav uzan i dubok. Tu, oko „Žeželja“ nizvodno, ali još više uzvodno (vidi lokaciju na slici!), u januaru i februaru sve vrvi od sportskih ribolovaca, varaličara i plovkaroša. Traži se „mesto više“ jer je tu riba, u dubokoj, za nijansu toplijoj i mirnijoj vodi. Tu se ukrtožila, grupisala u jata na dnu, stisla jedna uz drugu, u pokušaju da preživi ledenu zimu. To je zimovnik, njeno sklonište i utočište. Ali tu smo i mi, sportski ribolovci „rođeni za pecanje“...

Ovo na fotografiji je očigledno pravi sportski ribolovac, varaličar koji je izašao da malo „proluftira pribor“, jer je sam, a Dunav (pre)visok. Međutim, kada je vodostaj nizak tu je sve načičkano ribolovcima na bankini (a tek ako mogu da stoje na donjoj, leleleee!), jer je zimovnik lako dostupan. Imam i takve slike ali neću ih objaviti, da ih ne prepoznate – ili da se ne prepoznate!

Naravno, nije zabranjeno varalicom loviti smuđa. A u to doba uglavnom se forsiraju tvisteri na olovnim glavama. Smuđ se traži na samom dnu. Olovna glava prelazi preko jata... deverika! I malo-malo pa neka udari... leđima. Varaličar je izvadi, ali ne vrati, nego ponovo zabaci... I tako loveći smuđa, „peca“ deverike – na desetine. Povremeno „upecaju“ i soma...

Zatim mnogi (ne svi!) za jednokraku džig udicu zakače i manju trokraku – a to nije zabranjeno, jer ganjaju smuđa, pa da ne otpadne ukoliko dođe. Obično ne dođe, ali dolaze deverike, razna bela, poneko šaranče, somče... a bude i gabaritnijih somova! U januaru i februaru!

Kad to vide plovkaroši koji pecaju na „katerdale“ i oni pojačaju sistem. Kako koriste teška olova (dubok je Dunav u zimovniku), neki (ne svi, ali mnogi!) stave trokraku pored olova. Tada i oni drastično povećaju efikasnost, u uvećaju ulov, napune „Jupol“ kante.

A sneg na obali postaje crven od krvi, i sjajan od krljušti. Prava zimska idila, zar ne?

Kontrolori redovno dolaze, kontrolišu ribolovce da li imaju važeće ribolovačke dozvole, tek je počela godina, cilj je da što više novca uteraju u kasu „vodogazde“. I uspevaju u tome – svi redovno kupuju dozvole, da bi mogli na miru da „pecaju“. I što pre isplate dozvolu.

Tako bude svakog bogovetnog dana. Noću dolaze oni s klanfama – kontrolori zimi noću ne rade, ribočuvari su u toplim kafanama. Čekaju novi dan, da ponovo prodaju dozvole. I tako to traje sve dok se Dunav ne zaledi.

Neki put se i ne zaledi...

Ali zaledi se rukavac kanala D-T-D, od prevodnoce do ušća. Po ledu niko ne peca, ali čim zima malo popusti, led počne da se topi, nagrne novosadska ribolovačka elita, varaličari sa Sporteksima i Hadijima, sa Shimanom i Daiwama, ali i skromnijim alatom urnišu smuđa pred mrest! Razbiju ga, dotuku do poslednjeg – na obali se traži mesto više. Ko zakasni ostane bez mesta – i bez deset, dvadeset smuđeva...

„Komšo, je ’l uzo redovno?“

„Jeste, za usta, hehehe“ – kikoće se varaličar koji besomučno kurbla Shimano i glisira smuđa kilaša zakačenog za leđa...

Nije potrebno napomenuti da svi oni imaju uredno kupljenu važeću dozvolu za pecanje, jer su oni, Bože moj, sportski ribolovci „rođeni da pecaju“.

Dajem vam reč: 90% novosadskih varaličara najviše tako i tada „ulovi“ smuđa! Preko godine, od proleća do jeseni, jedva da se s većim smuđem sastave. Jer „leti ne radi ko zimi“?!

A istina je obratna: leti je neuporedivo aktivniji, ali treba ga znati pronaći i umeti upecati. Leti mu je metabolizam ubrzan, više jede, brže vari, ali se više i kreće! Stoga „rođeni“ čekaju zimu, tada znaju gde je...

Tada i ribočuvari znaju gde su ribolovci – ukrtožili se i oni jedni pored drugih na obali zimovnika, pa kontrolori ne moraju mnogo da se štrapaciraju po vukojebinama dunavskim, sve im je na dohvat ruke, tu u centru grada Novog Sada. Tako gazdama štede i gorivo, ne trebaju im čamci i kampanjole. A i „kompanjoni“ mogu na miru da krivolove dalje od prestonice Vojvodine, Novog Sada, grada koji se diči bečkom kulturom.

Da li sada jasnije zašto sam za zabranu svakog vida ribolova, sportskog, „sportskog“ i privrednog, do kraja zime? Jer ako je 90% „bečkih“ ribolovaca takvo, kakvi li su tek oni iz „ruralne“ Srbije.

A možda su i bolji! Jer odelo ne čini čoveka, niti Sportex ribolovca. Veća je seljačina onaj u Armani odelu nego seljak u čoji – veća je seljačina onaj u Sims prsluku nego seljak u gunju.

Eto! Vi prijatelji moji, koji spadate u onih malobrojnih 10% lajkovaćete tekst, jer ste razumeli šta je pisac hteo da kaže i niste se našli prozvani niti uvređeni. „Pisac“, koji decenijama nije „pecao“ zimi na Dunavu ili kanalu u Novom Sadu jer lično poznaje mnoge „sportiste“. Pa nezgodno njemu što ih vidi, neprijatno njima što su videli da ih vidi.

Vidi - skroz, naskroz...

----------------------------------------------------------

A kad dođe leto, nema elite na vodi – u leti im vruće. A i riba ko zna gde je. Tada obale zaposednu penzioneri s Germinama, pa ponekad upecaju. Koliko jedu, dovoljno im. Jer im je zimi – zima, nemaju neopren. I prostata ih muči, ne smeju da sede na hladnom a da stoje ne mogu. I još penzije male, pa umanjene. Kako da već u januaru kupe dozvolu, kad izdržavaju nezaposlenog sina i razmaženog unuka s „ajpodom“? A i Nova godina je, i Božić će – treba za trpezu.

Srećan vam Badnji dan prijatelji moji, vama koji ste lajkovali jer se niste prepoznali.

Ma srećan svima! Ukoliko nismo istomišljenici kolege smo. A kolege ne možeš da biraš.  

Dragan Jovanov Glod