Ko o čemu - ja o klenu. I to iz razloga što se malo piše o njemu. Verovatno je uzrok njegova veličina, a ne atraktivnost. Prati ga i loš glas da “guta sve živo” na šta naiđe, pa ga je (kao) lako uloviti - što je u nekim situacijama, relativno, tačno, dok u drugim baš i nije tako. Tj. uopšte nije lako.
I još jedan od razloga je što mi je ova riba priredila puno zadovoljstva u proteklih nekoliko godina, tako da ću ovim tekstom pokušati da zainteresujem pojedine ribolovce da se late lakog pribora i krenu u potragu za ovom ribom - a ako uspem, zadovoljstvo je moje.
Pre nekoliko godina sam štapom od 3 m, mašinicom, i kutijom Pačića (pozajmljena oprema od mog teče), krenuo u svoj prvi lov varaličarenjem. Moj drug Miljan bio je više nego ubedljiv duže vreme (kasnije sam saznao zašto) tako da sam mu se pridružio jednog prepodneva u lovu na klena. Prvo sam sa nesigurnošću počeo da bacam Pačiće - prvo bliže, a potom sve dalje i dalje (čak sam počeo i da prebacujem). Klenovi su počeli da udaraju. Ulovio sam nekoliko komada i bio sam oduševljen kako novom metodom ribolova tako i ribom koja je prilikom ovog načina lova bila još atraktivnija. Na lep prepodnevni izlet bacilo je senku jedino što nisam mogao da pomerim jednog krupnog klena, i tada sam se upitao da li ću u potpunosti uspeti da savladam ovu tehniku lova. Ali posle mog prvog varaličarskog dana znao sam tačno šta hoću - da dođem opet sutradan.
Klen je jako interesantna riba za lov, iz više razloga: naseljava skoro sve naše vodotoke, zastupljen je u relativno zavidnom broju, širok je izbor hrane koju on konzumira, omogućava lov dubinkom, pecanje plovkom, varalicom ili mušicom - da svi ribolovci budu srećni. Meni nekako mušica najbolje leži ali sam duže u varaličarskim vodama, pa prema tome...
Lov klena varalicom pruža puno uživanja, ali zahteva pre svega lagan i adekvatan štap, dužine do 2,10 m - za reke obrasle šibljem, pa i preko 3 metra dužine za veće vode (pribor za jezero i veće reke) i mašinicu, veći broj varalica (svaka svojstvena određenoj situaciji na vodi) i - sprej protiv komaraca. Štapovi za lov su najčešće težine bacanja do 30-ak grama, brzi i savitljivi. Neki moji drugovi su imali problema što su im bežali krupni klenovi, a razlog je bio prevelika krutost štapa. Prema tome ovo je značajan faktor, koji utiče na to da li ćete uživati na vodi ili psovati. Kada se jednom dočepate štapa koji vam leži, a pri tom ispunjava sve vaše zahteve, ne menjajte ga bez preke potrebe.
Varalica za klena - tu bar ima izbora. Puno puta dokazano Ružno pače predstavlja tipičan primer voblera koji godinama ne gubi svoje mesto u kutijama lovaca na klena. Spada u tipove voblera sa uskom formom i brzom vibracijom. Tu je i vrsni Kalipso i bezbrojni drugi vobleri strane i domaće proizvodnje. Vobleri zdepastog (okruglog) telom i gegavom vibracijom - tzv. kruškice su fenomenalan izbor za lov klena. Moram priznati da njih najviše volim, jer imaju vibraciju od koje poskakuje vrh štapa, teško se izvrću na stranu (centriranje voblera retko je kad potrebno) i klen ih prosto obžava. Tu su i različiti modeli voblera koji imitiraju žabe, skakavce, rakove, razne tvrdokrilce i tome slično. Jedan moj drug je na kraju, zbunjen od tolikog izbora voblera za klena, rasprodao sve i ostavio samo nekoliko modela skakavaca i žabaca i njima je podjednako dobro lovio kao mi ostali što volimo “raznolikost”.
Leptiraste varalice su nešto ipak najubitačnije za ribolov. Klen ih naprosto obožava, ko i većina drugih vrsta grabljivica. Moram priznati da na Zavojskom jezeru bacam isključivo njih. Leptiri imaju sledeće prednosti: nemoguće ih je slomiti čak i udarcem o stenu, reativno su jeftini, ne zaostaju po lovnosti ni malo u odnosu na vobler, imaju jaku vibraciju koju registruje riba sa velike daljine...
Nešto o bojama. Sve boje voblera dolaze u obzir - sem drečavih. Ne znam da li drečava hoće po velikim i mutnim vodama, ali u maloj Nišavi neće ni da pomiriše. Dužina voblera je relativna, ali neko moje iskustvo govori da su tanji vobleri O. K. do nekih 6, a deblji do 4,5 cm. Leptiri 0 i 1 su previše neselektivni, ali su br. 2 i 3 taman kako treba. Zabludu je izazvao pre par dana klen od 1,2 kg ulovljen od strane mog druga Milana Panića koji je u želucu imao krkušu dugu 12 cm!
Klen najbolje radi na vobler krajem proleća i u toku leta. Leta, kada tople (ne pretople) dane osveži kišica su fenomenalna. Tada grabi sve što naiđe. Dok je situacija ovog leta drugačija - danju je jako slabo radio, uglavnom zbog male i bistre vode. U ovakvim situacijama pristupamo proverenom sistemu - u 5 h ujutru kraj vode pa do 9. Četiri sata je baš prava mera za varaličarenje leti (pogotovo ako ste prethodnu noć proveli bančeći sa drugovima). Predveče se javljaju uglavnom krupniji, i to u periodu od oko pola sata pre mraka, a može i nešto kasnije. Tada stavite neki veći vobler - može sa zvečkom (a i ne mora) ali da ne bude prejak. Voblere sa prejakom zvečkom klen slabije uzima.
Da je u pitanju jačina zvuka, a ne vibracija, shvatio sam na osnovu nekoliko primera. Jedan vobler je imao u telu čeličnu kuglicu i pri tome vrlo jak zvuk, nije se pokazao u pravom svetlu sve dok se jednog dana kuglica nije zaglavile u telu, tako da je tek onda počeo odlično da lovi!
Mesta na koja tražimo klena kreću se od gradskih kejeva pa sve do teško pristupačnih terena s puno krša i obala obraslih u granje (najbolje vrbe). Na ovakvim mestima je ponekad teško u toku dana uloviti krupnog klena, ali zato predveče oni napuštaju sklonište i slobodnije se kreću sredinom reke. Tada je pravo vreme za lov. I široka mesta, sa pojasevima trave po dnu, on obožava. To su najčešće plića mesta, obično do jedan metar dubine.
Možete ga naći grupisanog po brzacima - pogotovu leti; dubokim virovima - pogotovu zimi; ma svuda na vodi. Koliko ćete biti uspešni zavisi od toga kako ga shvatite i koliko mu vremena posvetite a ako bude pokoji krupniji lepo se fotografišite, jer je klen mala riba koja pruža veliko zadovoljstvo.
Milan Đorđević - Đole
