Proleće je a ja ni uz najbolju volju ne mogu da zamislim uspešan početak sezone bez sbirolina! Ali šta je u stvari sbirolino? To je u suštini jedna vrlo jednostavna naprava kojih ima više različitih modela, oblika, težina, boja. Podvodni plovak - rekao bi neko - mada on sa klasičnim plovkom nema baš nikakve veze. Izmišljen je od italijanskih pecaroša u svrhu hvatanje pastrmke na jezerima i stajaćim vodama. Tek kasnije se sbirolino počeo upotrebljavati i za druge vrste ribe, vode i biotope. Ja zaista ne znam ima li neke ribe grabljivice koju sbirolinom ne možete prevariti? Možete skoro svaku - nema sumnje - ali ne i uvek!
KADA SA SBIROLINOM
Spomenuh proleće! Riba je posle duge i hladne zime, a isto tako i mresta, iscrpljena i laganim porastom temperature vode ulazi postepeno u kondiciju. Nije toliko zima iscrpela ribu koliko mrest, zato moram reći sada jednu banalnu stvar.
Nije li istina da nijedna porodilja kada najzad drži svoje čedo u naručju ne ustane iz kreveta i nastavi sa svakodnevicom - kao da ništa nije bilo?! Oporavak je nešto što i ribama treba, a to dolazi sa vremenom. Lososi recimo ne mogu da se oporave, jer je potrošena energija plivanja uzvodno, skakanja uz vodopade... da bi se domogli mesta mrešćenja, a tada i sam mrest, prevelik energetski šok koji nažalost ne mogu da kompenziraju. U redu, to sa lososima su ekstremni slučajevi i nemaju direktne veze sa mrestom riba o kojima mi govorimo, ali je svakako čin razmnožavanja veoma bitan faktor za ribolov posle mresta.
Dugo su one plivale unaokolo, sa velikim stomacima a ikra im je organe pritiskala na sve strane, da sebi napravi mesta. Veliki je šok koji riba mrestom doživi, jer se u kratkom vremenu oslobodila tereta. Organizam ribe traži oporavak, a time je povezana i njena ishrana, jer za sve vreme mresta nije mislila na jelo. Da ne govorimo o zimi koja je bila duga, hladna i posna.
Mada logično zvuči da će riba sada da juri naokolo najveće zalogaje i da se velikim apetitom sladi uhvaćenim plenom, znam da to nije tako. U mojoj pecaroskoj praksi i posmatranjima, čitanju nekih ihtioloških tekstova, razgovorima s kolegama i razmenjivanju iskustava, stojim danas čvrsto iza jedne činjenice: riba nakon mresta uzima sitne zalogaje! Hrani se češće u toku dana, ali sitnijim zalogajima. Keder se tek izmrestio, a matične ribe ovih vrsta su prevelike za izmorenu grabljivicu. Njihova mlađ, koja još nije stasala, ne budi interese grabljivica jer je presitna. Tu i tamo se među njima nađe odgovarajući zalogaj, ali ribe sada jedu i mnogo rakova, glista i kojekavih vodenih kreatura koje su u prvom redu spore, a time bespomoćne i lak plen. Bespomoćni plen za bespomoćnu ribu - tako bih ja to nazvao.
Dugo beše ovo izlaganje o proleću i mrestu, ali sam najzad došao do suštine ovog pisanja: za prolećno varaličarenje mi je svakako potrebna sitnija a i sporija varalica! Ali male i lagane varalice se teško bacaju, a sbirolino je konstruisan baš za takve prilike.
Nešto bih još rekao o proleću. Zavisno od temperature i vremenu koje je vladalo do otvaranje sezone na grabljivice, dogodi se da je zbog toplije vode riba odavno već izmreštena i u svojoj standardnoj kondiciji. Tada se možemo lako razočarati u Sbirolino i njegovu namenu, ali to možemo unapred pretpostavljati prateći vremenske prilike, a ako ne onda već posle prvog dana ribolova biva jasno koja taktika je najuspesnija. U svakom slučaju, ja počinjem sbirolinom...
MONTAŽA
Nijedna montaža ni varalica ne može se toliko daleko zabaciti i voditi toliko polako (“bestežinski”) kao sa sbirom. Kako zabaciti malog suspending voblera, leptirića bez otežanja, malog silikonca bez džig glave, samo na udici, a da ovaj odleti daleko, a u isto vreme ne propada kroz slojeve vode prebrzo.
Za mnoge situacije nam je potrebno suspending vođenje (lebdenje) varalica, pogotovo u proleće, kada riba nije u lovnoj kondiciji, ili kada avgustovsko podnevno sunce svaku ribu baca u letargiju. Tada pomaze samo on - sbiro! A ovako izgleda njegova montaža i pribor kojim se lansira.
Štapova koji se koriste za pecanje sbirolinom ima mnogo. Prave se čak i original sbirolino štapovi, ali može se i improvizovati. Svaki jači i krući meč (match) štap je pogodan za ovu vrstu pecanja - bitno je da mu je bacačka težina, odgovarajuća težini sbira koga koristimo. Idealna dužina stapa je od 3,6 pa do 3,9 m.
Montirani sbiro može imati predvez do 120 cm tako da je dugačak štap moranje, ako se želi adekvatno zabacivati a i dužim štapom dobijamo veću polugu, tako da se mogu postići neverovatno velike daljine izbačaja, a to je svakako prednost ribolovcima koji varaličare sa obale.
Gavna struna na rolni je po pravilu uvek monofil, na koga se naniže sbiro a tada ide šok-perla, koja štiti čvor od habanja. Tada se obavezno vezuje trostruka virala, koja sprečava rotiranje silikonca. Za voblere trostruka virbla nije potrebna, samo za silikonske varalice i leptire. Ovo je i veoma važan detalj u montaži! Tada predvez. Biraju se najrastezljiviji monofili za predveze i to iz jednog razloga: sbirolino ima volumen i u vodi prilikom kontre a i borbe sa ribom pravi jednu “pufer” zonu između ribe i štapa, tako da štap ne može da ublaži udare u borbi sa ribom. Može, ali je to reducirano zbog volumena sbirolina. Tegljivi monofil federiše begove ribe i na taj način daje sbirolinu vremena da uspostavi pravu liniju sa špicem štapa a pod kojom ovaj najoptimalnije zamara ribu.
Dužina predveza kreće se od 60- 120 cm, ili od 70-100 cm, zavisno od vrsta varalica koje koristimo.
Silikonac na sbirolinu se montira na specifičnoj udici koja ima funkciju u smislu balansa, tj. “kobilice”. Na taj način silikonac ne rotira prilikom povlačenja, jer mu u tome pomaže i udica (s masom - težištem - ispod) i trostruka virbla koja ne dozvoljava okretanje (rotiranje) i time uvrtanje celog predveza oko svoje ose.
Isto tako je trostruka virbla važna kada smo stavili leptir na sbiro, jer je on itekako poznat “da voli” uvrnuti predvez.
Najlon ima određenu debljinu pa na taj način vrši trenje kroz vodu i nedozvoljava silikoncu da počne padati u drugi sloj (dublju vodu) kada povremeno zastanemo sa vrtenjem. Preduslov je svakako da nismo izabrali pretežak Sbiro. Što je predvez duži otpor u vodi će biti veći i suspending efekat verodostojniji.
Kod suspending voblera, dugačak predvez nije potreban, jer vobleri lebde sami od sebe. Dakle slobodno kraći predvez. Ja lično koristim fluorocarbon monofile za predvez i to su najkrući predvezi koje ćemo sresti među monofilima. Nisam sretan zbog toga, ali pošto varaličarim u vrlo bistrim vodama moram - ma i po cenu da ponekad izgubim koju ribu.
Želim li na sbiro varaličariti štuku, ovako onda izgleda predvez. Na udicu se direktno vezuje meka čelična sajla, koja je otprilike 25 cm dužine. Posle toga jedna obična virbla, pa monofil od oko 50 cm, a onda trostruka virbla (ona služi da svojim trećim slobodnim krajem - koji visi nadole - još dodatno spreči uvrtanje sistema), perlica, pa - sbiro (koji je navučen na glavni monofil, pa po njemu slobodno klizi do “šok” perlice i alkice trostrane virble). Kompletna dužina predveza za štuku, opet, zavisi od vrste varalice.
KOJI SBIROLINO
U današnje vreme ima zaista mnogo vrsta sbirolina: težina, oblika, boja... i materijala od kojih su napravljeni. Svi oni služe da bi se optimalno ispunili trenutni specifični uslovi koji vladaju na nekoj vodi, a u zadanom momentu pecanja. Slutimo dakle da treba imati više modela sbira. Pogodno je što ove naprave nisu skupe pa nas takva vrsta pecanja neće puno osiromašiti.
Postoje plivajući (floating), sporotonući (semi-floating - skoro lebdeći - suspending), i tonući (sinking) tipovi sbirolina, dakako, svaka grupa u više veličina (težina), boja, oblika...
Prozirni sbiro bez otežanja je napravljen od transparentne plastike, a još ga nazivaju i kristalna kugla. Najčešće se koristi za pliće vode do 5 m dubine, bez strujanja vode. Ova vrsta sbira ne omogućava neke posebne prezentacije varalicom, pa se stoga koristi kada imamo nameru varalicu pravolinijski dovlačiti - bez nekih posebnih akcija i atrakcija. Suspending vobleri i leptiri bez otežanja su varalice koje se kombinuju s kristalnom kuglom, jer se oni i sami već zavodljivo kreću. Naravno, za takve varalice koristim suspending, tačnije sporotonući, model sbirolina, različite težine - zavisno od daljine na koju želim da lansiram svoju varalicu.
Prozirnost sbira je dobrodošla kod veoma bistrih voda i rado je korišćen među pecarošima. Oznake koje ćemo naći na jednom sbirolinu su, recimo, 25 g, i ona govori o njegovoj težini u vazduhu, ali često postoje oznake tipa 10+2,5 g; 15+5 g... To znači da je ta kristalna kugla, kada nije u vodi, teška recimo 15 grama, a +5 znači da je ona u vodi samo 5 grama teška (Arhimed nije bio pecaroš - ali se kupao u kadi - pa se grubo može reći da je “vodena” težina približno oko 5 puta manja od “vazdušne” - op. ur.).
Dakle, sasvim jednostavno: zabacim jednu laganu varalicu jako daleko jer imam 25 grama kao otežanje - a u vodi je teška samo 5 g! Dok sbirolino nije izmišljen moralo se bacati, za isti domet varalice, olovo od 25 g. Sa tom razlikom da riba nije uvek želela uzeti tako tešku varalicu, jer ako se, recimo, varaličari na dubini od 2 metra, pitanje je kolikom se brzinom mora vrteti ručica, da bi varalica (sa sve olovom 25g!) plivala u zadanom sloju vode? Teško i neizvodljivo - zato Sbiro!
Sbiro sa otežanjem je jedna druga grupa podvodnih plovaka, a svrha im je da se varaličari u znatno dubljoj vodi. Otežani Sbiro nosi sa sobom i još jednu vrlo interesantnu prednost, a to je mogućnost različite prezentacije.
Suština leži u tome da se iskoriste njegove perfomanse. Umeće (i tajna) uspeha odabira odgovarajućeg modela leži samo u tome da se na željenoj daljini i željenoj dubini varalica koju koristimo kreće suspending - dakle da ne menja sloj vode, već da pliva tačno onom dubinom gde pretpostavljamo da je grabljivica. Sbiro (sa otežanjem - sinking) prilikom povlačenja, čim se napravi pauza u povlačenju, teži da se odmah zabije ka dnu, a što dovodi do blagog trzaja silikonca. Baš idealano - “džiging bestežinske varalica”, čiju je (samo štapom, bez tonućeg sbira) prezentaciju skoro nemoguće izvesti a da tako prirodno i odmereno deluje. Ova vrsta sbira je i moj lični favorit u proleće kad su vodeni stanovnici u nekoj međufazi buđenja, na granici onoga: “ustati ili odustati” - zaplivati, ili još pričekati...
Proleće je proleće, budi se priroda a s njom i želja da isprobam sbirolino. Meni je sbirolino donosio uvek ribu, a to želim i Vama. Isprobajte ga onda kad riba neće, a kreće - u proleće!
Goran Medaković - Geru
Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/
