Poludeo bih da mi pecanja nije. Dovoljno mi je i samo da mislim na vodu da bi mi bilo bolje. Ako imam vremena da odem da zabacim nema srećnijeg od mene. A šta od varalica poneti? Čitav arsenal? Malo bi mi bio i jedan kombi, a ja u ribolov idem biciklom. Izbor mora da se suzi. A kada se i odlučim za određeni model silikonca ili voblera dodatna muka mi je izbor boje, jer na kanalu postoje neka posebna pravila koja na rekama, čini mi se, ne važe.
Veoma retko ćete doživeti da se smuđ na kanalu digne i lovi pod samom površinom, leti. Čak i noću. Verujte mi. Po mom mišljenju, “krivac” za to je i temperatura vode i dubina vode.
Temperatura vode je mnogo viša nego na rekama, a dubina znatno manja. Kontrast u temperaturi je uslovljen još i slabom protočnošću vode koja sporo teče. Usled velikih vrućina temperatura vode prelazi ponekad i 25 stepeni, što je mnogo. Šta po ovom vremenu grize? Cverglan. A zubato? Kao da ga u kanalu nikad nije ni bilo. Desi se ponekad na kedera da poneki dedica uhvati kojeg kilaša, i to je sve. Iz čistog očaja kedera zabace na polovinu kanala, u nadi da loš dan može da spasi jedan kapitalac, jer tokom celog popodneva nisu imali ništa osim one “američke” napasti. Ali ne da se mister Manjov. Vuče kedera i gricka ga, onaj veličine prsta, a vrh štapa samo poigrava. Starina već vidno iznerviran povlači kedera bliže obali par metara uz “blagosiljanje” ribe, ribolova i “dobrih” komšija...
Tako par puta dok kedera ne nabije do trske, a štap ostavi skoro zaboravivši na njega. Peca tako još neko vreme i ne vodeći računa o štapu na kome je keder. Potom sledi skoro “srčko” kada se taj isti štap savije do vode. Imao sam priliku jednom da prisustvujem takvoj situaciji...
Usled kratkog najlona jer je keder sasvim uz trsku i “načovljenog” štapa efekat opruge je maksimalan. Naime, udarac smuđa ume da bude ponekad toliko silovit da hoće štap da izleti iz držača. A tek dedu da vidite... Onako usporen kad odjednom skoči raskolačenih očiju. Za sekund je kod štapa, te uz pravu mladalačku kontru (kako bi se baba obradovala ovom iznenadnom naletu mladalaštva) dolazi do zasluženog trofeja. Manje više što je riba progutala mamac do “dupeta”. Po završenom okršaju redovan je izraz razočaranja na dedicinom licu jer sa takvim naletom na kedera on očekuje bar desetokilaša. Zato ne treba da Vas čude priče o kapitalcima u vreme leta “koji su skoro lomili štapove”, a po kontri nisu bili čak ni na udici.
Iskustvo u ribolovu je veoma važno, ali je neophodno da znate da posmatrate i izvodite pravilne zaključke. Jednog letnjeg popodneva nisam varao nego sam samo otišao na kanal da vidim vodu...
Dvojica ribolovaca oko 6 popodne su imali po 2-3 smuđa kilaša. Znači, cuga je bilo. Na šta? Na kedere. Da li su probali varalicu? Nisu. Gde su ih uhvatili? Da ne veruješ - kažu - uz samu trsku?! Nikad nije kasno da počne da se razmišlja. Što pre počnete pre ćete postati uspešniji u ribolovu, a i u životu uopšte. Učite na tuđim iskustvima. Kako je to lepo kad neku ideju sprovedete u delo.
Do tog vremena sam i ja bacao varalicu u najveću dubinu i vukao je direktno ka obali. Pored toga, mesto gde sam varalicu vadio iz vode bivalo je uglavnom čisto i bez trave. Ako bi se i dogodio poneki udarac on bi bio pod samim nogama. Da li Vam je poznato ovo o čemu pišem? Siguran sam da se iskustva mlađih kolega poklapaju sa ovom pričom. Tada sam rešio da proverim jednu ideju i da je sprovedem u delo. Rešio sam da pokušam da varalicu vodim uz najgušći sloj trave i trske koji je nekoliko metara uz obalu i zadire duboko ka sredini kanala.
Problem koji se javlja kod ovakve prezentacije je taj što morate biti u vodi bar do struka. To rešite kupovinom dubokih čizama ili još bolje čamcem, ili već na neki drugi način. Rekao sam - razmišljajte! Drugi problem koji se javlja je vođenje varalice tik uz travu i trsku. Česta su kačenja trave i trske za varalicu. Ovaj problem rešite montažama protiv kačenja. Dva dana sam lovio na ovaj način bez rezultata, ali se nisam predavao jer sam dubinkašima naložio da bace po dva štapa na kedera uz samu trsku. Grabljivica možda hoće pravo meso, a ne gumu. Ni oni nisu imali ni poteza. Ali trećeg dana...
E, da. Trećeg dana sam se naglas smejao. Imali su dubinkaši po 2-3 kilaša, sa čime oni nisu bili uopšte zadovoljni?! Zašto? Tog dana imao sam sedam smuđeva, dve manje štuke i jednog soma. Od 500 grama do 2 kg. Som 6 kila. Eldorado. Ludnica. Najviše zbog toga što sam većinu pred njihovim očima vratio nazad u vodu. Soma nisam. Avgust je bio. A dubinkaši? Hehe, njima sam dupe pomerio. Kućama su išli ukrivo. Sledile su one priče za trening živaca “časove dajem od 12.00 do 01.00 sat” i tako to. Došao sam do novih saznanja uz pomoć drugih, učeći na njihovom iskustvu.
A znate li šta je tužna strana ove priče? Oni dubinkaši su još sutradan i možda još jedan dan posle ovog događaja pokušali na ovaj način da dođu do smuđa i uz žalosnu konstataciju da “ribe više u tim slojevima”, odnosno “pod samom trskom nema”, prestali da je love u samoj obali. Tako su ponovo njihovi kederi bili na sredini kanala u najvećoj dubini. Znate kada bi opet počeli da hvataju smuđa? Pred zimu.
Međutim, za celu ovu priču o fantastičnom pecanju na kanalu u letnjem periodu nedostaje jedan ključni i možda najbitniji podatak. Kada su se ulovi desili par dana pre toga je padala kiša, praćena hladnim vetrom, pa se bitno spustila temperatura vode. A smuđ je zasigurno bio u “trski” (po naški). Tu nema zbora. U travi pri obali, bez obzira na manju dubinu voda je hladnija. Trska i trava pored toga što drže ‘ladovinu i “dišu”. Svež kiseonik daje nekoliko stepeni niže vodi i sva riba je u samoj obali. Imali ste sigurno prilike da vidite kako ribu pojedinci hvataju rukama u samoj trsci.
Dakle, moguće je uloviti smuđa i leti - na kanalu. Osnovni preduslov je da voda ne pređe po mojoj proceni 20 stepeni, da bude visoka, mutna i da teče. Voda mora teći inače od lova nema ništa. Kada voda na kanalu leti stoji nećete imati ni poteza. Potpisujem! Tekuća voda je osnovni uslov koji mora biti zadovoljen jer će samo na taj način temperatura vode biti u optimalnim granicama u kojima je lov moguć. Svi ostali faktori su u drugom planu. Jednostavno, pri većoj temperaturi vode nikada ništa značajnije nisam ulovio. Dešavalo se jedino da na varalicu namenjenu smuđu udari som, ali on je sporedna uloga u ovoj priči (som voli topliju vodu).
A boje? Da složimo sve kockice. Dana kada je riba radila baš “ludački” isprobao sam sve i svašta. A rezultati? Samo na boje “Sanjivi leopard” - što bi znao da kaže moj veliki prijatelj Peja. To je kontra onom “Vatrenom tigru” i svim ostalim “velikim” majstorima varaličarske umetnosti koji i ne znaju pravi razlog izbora baš te boje, nego ih iz pomodarstva stavljaju na krajeve struna i zabacuju, a takođe nemaju pojma ni kuda ni kome...
Naime, kada svi bacaju FT dekor Peja stavlja “Sanjivog” i svima njima u inat - hvata. Verovatno iz tog razloga što mnogo manje računa vodi o tome da li mu mašinica ima slou oscilejšn sistem ili nema, nego više o samim uslovima koji diktiraju ribolov - za razliku od majstora koji svu teoriju “drže” u malom prstu (a ne u glavi). Peja ume da posmatra i “čita vodu”. Samo za toliko je on u prednosti.
Koja je to boja “Sanjivi leopard” kojoj su kumovali Žare i Peja? To su sve neutralne boje. Mislim na silikonce, jer voblere nije bilo moguće vući kroz “krš“ od trave i trske.
Čim sam uhvatio dva smuđa započeo sam sa eksperimentisanjem. Probao sam i FT i GFR (koji su inače moj favorit), međutim ništa. Na belo ni toliko. Zato je na boju čaja (“o-čajanko” - opet po Peji) i nedefinisano mutno’zeleno otkid’o. Na providno - takođe. Providno je jednako neugledno koliko i efikasno. To je razlog što mi je ova “boja” jedan od letnjih, pa čak i jesenjih favorita. Jedini (da tako kažem), “poznat” dekor, na koji je udarao, je - “bandar”.
Drage kolege, Bandar je dekor koji je po mom mišljenju najuniverzalniji i za moj pojam najlovniji. U svim uslovima, godišnjim dobima i vodama na kojima ima ove grgečke vrste. Sve zavisi samo u kojoj nijansi bandara ofarbate varalicu. Jednostavno je. Za pliću vodu i puno svetlosti kontrasta boje u prelazu od leđa ka bokovima gotovo ne treba da bude. Pruge takođe ne treba da budu jasne i sasvim crne. Što se dubina više povećava i svetlost smanjuje to boje treba da budu jasnije i na kraju da pređu u “fluo” varijantu. Na kraju kada bandara ofarbate u fluo dekor šta dobijete? Pa, naravno. Vatreni tigar nije ništa drugo do jedan “besan” bandar. Kao konkurenta u lovu, i štuka i smuđ ga tamane. Jednostavno, on je njima konkurent i mislim da ga napadaju više da bi ga uništili kao neprijatelja i suparnika nego zato što im prirodna hrana. Takođe, ubeđen sam i da velike grabljivice znaju da bandar desetkuje njihov podmladak.
Mnogo toga u vodenom svetu je poznato - kako lovcima, tako i lovini. Nemojte misliti da smo samo mi svesna bića i da samo mi umemo da razmišljamo. U vodi je borba za preživljavanjem. Tamo rade instikti vekovima izoštravani. Proniknite u njih. Što ih bolje budemo razumeli postaćemo bolji lovci. Ovi instikti su sve što riba poseduje i ona se njima rukovodi. Da riba ume svesno da razmišlja nikada je ne bismo prevarili na veštački mamac. Imate li sada jasniju sliku koliko su instikti riba za preživljavanjem i hranom moćni, kada čak za duži vremenski period ne uspevamo da je prevarimo veštačkom tvorevinom.
Leto je doba kada hrane ima puno. Ne dolazi ni smuđ do nje bez trunke zalaganja ali dolazi mnogo lakše nego u ostalim periodima. Nije “primoran” da se hrani kao u proleće kad je izgladneo od duge zime i kada se priprema za mrest, ili u jesen kada se priprema za hladne dane.
Još jedan od razloga što je radije udarao na neutralne boje je i mala dubina uz pojas trave i dovoljna količina svetlosti, pa bi u fluo boji prepoznao varku.
Grabljivica oseća prisustvo ribice vibracijom koju ona proizvodi, ali je ne vidi što je smuđu manje sumnjivo. Još jedan bitan momenat ovde postoji o kome se mora voditi računa. Grabljivica se takođe krije. Vreba, bez obzira što je leto i što miruje. Predator uvek vreba, a pogotovo što je smuđ u plićoj vodi. Ne dolazi on u obalu bez razloga nikada! Tačno je to da je u obali i svežije i voda bogatija kiseonikom ali smuđu je, pretpostavljam, najveća asocijacija na obalu bogatstvo hrane, pa on taj podsvesni osećaj neće nikada potisnuti iz sebe.
Dakle, hrana je u blizini, oseća je - mada je ne vidi najbolje što je u ovom slučaju primarno, keder je u domašaju i, što je možda najvažnije, lovini ništa nije sumnjivo. Minimum zahteva za uspešan lov. Ispoštovali su ih i varalica i smuđ i Vi kao zadnja karika u lancu ishrane. Leti mi jednostavno smeta što neće na drečavo.
Fluorescentne boje iz tog razloga, u dnevnom lovu, na kanalu, leti ne donose gotovo nikakve rezultate. Možda noću? Čak ni tada. Verovatno “posao završi” danju i napuni stomak te nema potrebe da noću jurca za kederima. To su moja zapažanja. Ni sam neznam koliko sam vrelih letnjih noći proveo pored vode. Nikada ništa značajnije?! O kombinaciji boja koje sam sve koristio bolje da Vam i ne pričam.
Velika prepreka uspehu u letnjim mesecima su visoke temperature koje zagrevaju vodu čak iznad 25 stepeni. Tada smuđ ne radi i nemojte nasedati na priče pojedinaca da su se nalovili smuđa na kanalima kad su velike vrućine trajale po nedelju i više dana. Tada neće čak ni uz pojas trske sa travom. Nemojte me pogrešno razumeti. Ja najviše volim fluo varalice jer kada na njih udara onda je riba aktivna. To je pravo uživanje.
Leto je veoma teško za varaličarenje na kanalu. Dani kada budete lovili na varalicu moći ćete na prste da prebrojite - i to čak u više sezona. Desiće se s vremena na vreme poneki komad uz samu obalu, ali na osnovu jednog udarca nemože se reći da riba radi. Ovde mislim na letnji period uopšte, a ne na neke specifične situacije koje doduše umeju da se jave leti, kad smuđ počne da radi po najvećoj vrućini. Retko će Vam se to zaista desiti. Prevodnice ne računam. To su vrlo specifična mesta o kojima je već bilo reči ranije.
Eto to je bilo nekoliko sitnica, saveta i preporuka o pecanju na kanalu u letnjem periodu.
Mirkonj Radovan
Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/
