Najpoznatija teorija u lovu grabljivica “veliki mamac, velika grabljivica” važi za štuku, za smuđa donekle, za soma nikako! Ovo je jedna velika zabladu, kada se o lovu varalicama govori. Svakako da ćete za mamac somu na Ebru ili reci Po odabrati veliki filet od bucova, ili šaranče (oprostite “catch and release” momci) od dve tri kile jer su somovi tamo narasli do gigantskih razmera. Ali ako lovite voblerom, bacajte male!

Najpoznatije varalice za lov soma su kašike, a danas sve džigovi, zbog niske cene. Međutim, vobleri tipa “crankbite” (kod nas je u upotrebi žargon: “kruškice”) pokazali su se izuzetno lovnim. Mali, zdepasti vobleri, ako su od plastike skoro uvek imaju kuglice u rezonantnom telu koje zveče, proizvode vrlo učestalu, somu nadsve privlačnu, vibraciju. Uvek imaju dve trokrake udice. Ako su drveni, tada su “nemi”, ali njihova vibracija još više zna da isprovocira soma, jer drvo ima bolje hidrodinamičke karakteristike od plastike. Plastični vobleri moraju biti šuplji, šupljina dovoljno velika da bi vazduh tamo zarobljen održavao vobler na površini. I tako u nedogled - što su zidovi plastike deblji tim je veća vazdušna komora koja mora da anulira masu plastike, a tako je i vobler veći. A mi lovimo malim...

Zašto mali? Som (zbog vibracije) “misli” da je to što mrda - veliko, zine i usisa bez pardona ceo vobler. Uvek mu je mali vobler duboko u ustima, a male trokrake (obe!) zakačene u grlu! To je jedino objašnjenje kako je moguće da i na malo Pače izvučete velikog soma. Naravno, ne bi bilo loše da udice budu veće (jače!) ali kako da ih postavimo na mali vobler? Čim budu malo teže kvare performanse voblera, a ako su veće kače se međusobno jer se dodiruju vrhovima. Možete probati da stavite male ali jake trokrake udice za morski ribolov. Da zaključimo: mali vobler je imperativ!

Mali zdepasti vobleri daleko lete, imaju odličan aero profil, kompaktni su i ne stvaraju veliki otpor vazduhu. Što imaju manji kljun lete dalje. Sve tipove treba imati: plitkoronce, srednjeronce i dubokoronce. Zabluda je da soma uvek treba tražiti na dnu teškim džigovima i kašikama. Ume on da se u plićaku prikrije, naravno uvek noću, pa da odatle vreba...

Lovite protfiše na ultra male voblere. Lepo vam ide. Odjednom tajac... Ništa? Tada brzo stavite nešto veći, ali opet i dalje mali vobler i zabacite... Bam - on je! Protfiši su se primirili jer je on došao. Drugi slučaj je da, odjednom, protfiši počnu da iskaču iz vode?! I to je znak da som lovi. Menjajte vobler! Pecali ste (kako to Novosađani kažu) “prote” na Pače broj 2 ili 3 - tada stavite Pače 5 ili 6. Ako lovite s obale probajte Pače 6 MR (Medium Runner). Ako je som dalje, zabacite veliko zvečeće Ružno Pače - ta veličina je i gornja granica, preko nje ja nikad ne idem! Verujem da svi imate Ružno Pače. Verujte, ako ih ja u Nemačkoj imam, sigurno da i vi tamo dole možete da ih imate.

Kineske plastične “bombere” bombastih imena ne kupujte, bez obzira na povoljnu cenu - loše rade, a kroz par sati “popiju” vodu jer su jako grubo izliveni i loše slepljeni). U Nemačkoj se mogu kupiti razni originalni vobleri iz Japana (Yo-Zuri, Duel, Cultiva, Team Daiwa…) ali su papreno skupi. Izgledaju zaista zavodljivo (dekori su fantastični) ali ne rade onako (ne love toliko) kako bi trebali, jer mnogo koštaju. Imam utisak da je danas veća pažnja usmerena na boje i dekore, nego na hidrodinamičke performanse, a to je skroz pogrešno - som uopšte ne razlikuje boje, bar ne u dubokoj i mutnoj vodi i noću. Znači: nabavite više modela raznih crankbite voblera (većih i naročito manjih!) sa različitim kljunom (medium runner za noć i deep runner za dan, jutro, veče), a na boje i dekore ne obraćajte toliko pažnju!

Kojom brzinom voditi male voblere? Optimalnom! To znači u proleće i jesen nešto sporije, leti (posle mresta do kraja avgusta) brzo! Još jedna zabluda o somu je da je trom, lenj... pa mu varalicu (maltene, pod nos) treba provući vrlo sporo. Ništa u prirodi nije leti sporo, ni jedna riba. Ni ona kaja lovi, ni ona koju love. Neko beži - neko ganja! A som nije spor. Vrlo je brz starter, jer mu je veliki rep “jet” motor! Zaista, da je spor, kako bi one protfiše lovio, a da i ne pominjem najbrže dunavske plivače - bucove!

Som voli bucove. Na već pominjanim rekama I deltama (Po, Ebro, Volga, Ural, reke Kazahstana...) som tamani bucove. Mislite da su tamo oni sporiji plivači nego ovde? Eto i tu zabludu smo raskrinkali: som nije spora riba! Vobleri koje ovde pominjem rade dobro i kod sporijeg i kod bržeg povlačenja.

Dobar vobler nikada ne sme da kod brzog povlačenja gubi “orijentaciju” i da se izvrće na bok. Pojam “brzo” nije lako precizno definisati. Ponekad je brzo - prebrzo, ponekad - presporo. Svaki vobler diktira kako ga treba vući. Klasičan tonući plitkoronac kod veće brzine beži gore; Ružno Pače (tonuće) zbog većeg kljuna roni dublje; zvečeće Pače je srednjeronac... ali svi rade najbolje samo kod određene brzine povlačenja. Međutim, ta optimalna brzina je različita za pojedine vrste grabljivica, različita je i za lov u jesen i proleće, različita za leto. Leti - brzo!

Dešavalo vam se da leti, po danu, svojom senkom, poplašite ribice pod površinom. Zapazili ste kolikom brzinom one šmugnu. Mislite li da je somu lako da se, onoliki, pa danu, privuče neopažen. Teško - zbrisaće mu svaki keder. Zato on po danu ne izlazi gore, nego u nekom dubokom viru čeka - tamo je on u prednosti. U jakoj vodi njegov rep ubrza ko F1. Usta su mu velika - ne promašuje, ali i “usisivač” mu je pozamašan - usisa ih ko od šale. Tako će usisati i vaš mali vobler!

Noću je već druga priča. Kederi su, kao, “bezbedni”, jer ih ne vidi. Ali ne vide ni oni soma. Ko smatra da je bezbedan postaje neoprezan! Pliva “ležerno” i pod obalom traži hranu... Sve dok sam ne postane hrana. Zato leti, noću, malo usporite Pače, ali opet znatno brže vucite nego u proleće ili jesen.

I na kraju - zvečka. Teorija kaže da je za soma bolji vobler koji zvecka, da je somu znatno lakše da takvog locira. “Mož’ da bidne, al’ ne mora da znači” - moja iskustva su sasvim drugačija... Neke “zvečke” love, neke ne! One koje love su dobri plivači - akcija im je ono “s čim se diče”. Dobar vobler mora da vibrira izvanredno, a da li će i da zvecka - nije bitno. Nikada još nisam upecao zvečkom koja ne radi dobro!

Zoran Popov  

BILO KOLIKO DA JE MALI, SVAKI JE - VELIKI

Moja generacija je, uglavnom, imala jedan jedini model voblera za lov soma – Šekspirovog “biga”. Ali smo više somova lovili srednjim “bigovima” – Midi S modelima, nego velikim Big S voblerom. Shakespera Big S nam je više bio za štuke, a najmanji, Shakespeare Little S za protfiše. Međitum, i na najmanjeg “biga” često nam je udarao som. Stoga nam je kruškica Shakespeare Midi S bila broj1 za svaki dan, pardon – noć.

Boje su im bile – nikakve! Ali za dekore smo najmanje marili. Bilo nam je bitno da daleko lete, dobro rade i zveckaju. I lovili smo uspešno, iako tada nismo imali ni Rapale, ni “amerikance”, ni skupe “japance” – jedini crankbite nam je bio Shakespeare čije smo sve tri veličine nazivali “bigovima”. Bez obzira da li je bio mali ili srednji, svaki Šekspir je bio - veliki. Na slikama su Midi S i Little S modeli voblera Shakespeare Big S.

D. Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/