Tonući površinci

Može li postojati “površinska varalica koja tone”? Tonući površinac - termin koji zaista sam po sebi zvuči totalno nelogično. Ako je površinac onda ne treba da tone i obrnuto, ako je tonući (sinking) model ne može biti i površinska varalica. Ali u životu postoje izuzeci, pa je tako i u ribolovu.

Za termin “površinska” varalica dali smo do sada puno puta odgovarajuće tumačenje: to je plivajući veštački mamac koji posle zabačaja pluta po površini vode, a pri saopštavanju kretanja počinje da se kreće po vodi. Važno je uočiti ono “po vodi”. Varalica ne zaranja niti je treba forsirati da tako nešto učini. Njeno kretanje vezano je za samu površinu, a sav kvalitet ogleda se u što boljem postizanju ef­kta razbijanja vodenog ogledala. Za ovu namenu postoji više različitih modela koji proizvode površinski efekat, bilo da je to pljuskanje, pravljenje talasa, cik-cak vođenje ili ravnomerno povlačenje sa propratnim talasima, zvukom, mehurićima i sl. Za sve različite površinske modele zajedničko je to da su plivajući.

Međutim, specijalnim konstruktivnim rešenjem tela u kombinaciji sa adekvatnim oblikom, osmišljene su varalice koje kad padnu na vodu tonu, ali koje se pravilnim vođenjem kreću po površini i ponašaju kao - površinci! One nakon zabačaja tonu lagano, vertikalno naniže. Pri pravilnom povlačenju pokretima štapa počinju da se kreću ukoso naviše, sve dok ne dođu na samu površinu, gde se nakon dalje prezentacije ponašaju kao klasični površinci. To znači da i ovi tonući modeli proizvode vizuelni površinski efekat, čime narušavaju mirnu vodenu površinu i skreću pažnju na sebe, izazivajući grabljivicu na napad. Po prestanku provokacije i u pauzi tokom vođenja, ove varalice znači ne ostaju da plutaju po površini, već lagano tonu.

HEDDON ZARA GOSSA

Ovo je tonuća plastična dvodelna varalica sa kuglicama u telu. Poprečni presek kroz obe polovine je trouglast, što znači da je gornja površina zaravnjena (leđa), dok se na stomaku formira blago zaobljena ivica. Što bi rekli - stomak je špicast. Praktično čitavo telo je oblika korita čamca, tako da je i spreda “zašiljeno” ka vrhu glave. Tu, malo ispod samog nosa nalazi se alkica za kačenje. Proizvodi se u dve veličine i te­žine. Zara gossa dugačka je 5” (12,7 cm) i teška 17 grama, dok je manji model Zara gossa II dugačka 4” (10,16 cm) težine 7 grama. Obe verzije dostupne su u po osam razičitih boja, od kojih su tri prirodne, tri blješteće metalik i dve drečave. Opemljeni su sa dve odlične excallibur udice.

Kada padne na vodu Zara gossa lagano, izuzetno polako, tone u horizontalnom položaju. Moram reći da se veći model daleko bolje i lakše zabacuje od manjeg, najviše zahvaljujući težini koja je za deset grama veća. Prezentacija se može započeti odmah čim varalica padne na vodu, ili kada dostigne željenu dubinu. Drugi način je mnogo interesantniji.

Kada procenimo da je Zara gossa sišla dovoljno duboko, počinjemo sa kratkim i odsečnim pokretima štapom. Varalica tada započinje kretanje ukoso ka površini, po krivudavoj putanji, uz blago lelujanje telom. Iako je dvodelna, uvijanje na pregibu nije ni likom a ni jačinom izraženo ko kod recimo Jointed voblera. Kada tako lelujajući i krivudajući stigne do površine, a mi nastavimo sa istim pokretima štapa, varalica klizi po njoj sada sa mnogo izraženijim pokretima tela stvarajući oko sebe izazovne talasiće. Ostavlja utisak zmijolikog kretanja, nešto klasičnoj zari, ali ipak - ni nalik! Telo se lomi a glava kao da pokušava teškom mukom da izroni iznad površine, što joj naravno ne uspeva. Time izaziva i provocira u napad na nešto, što se ne toliko muči koliko svojski trudi i uporno beži.

Zara gosom se može loviti i kao jerk bait mamcem, na većoj dubini, ali joj to nije “uža specijalnost” iz sledećeg razloga: ma koliko je pustili duboko da potone, čim započnemo sa povlačenjem ona se neće kretati na TOJ dubini, već će neminovno ići ka površini! Naravno u slučaju kontinualnog odsečnog vođenja. Jedina varijanta nekog jerk povlačenja na većoj dubini je sa par trzaja, nakon kojih se mora praviti duža pauza, da varalica ponovo siđe niže, ali jerk to nije tema ovog teksta.

Vođenje na površini vršimo sa pauzama, tokom kojih Zara gossa lagano tone. Tome i prilagođavamo čitav način prezentacije. Dužim puzama varalica će pre sledećeg povlačenja sići dublje, a kraćim i češćim pauzama imaćemo putanju kao po zubcima testere po vertikali. Shodno konkretnoj vodi sami ćemo izgraditi određeni način povlačenja njoj najprimereniji.

Jasno je da Zara gossa nije za jako zatravljene vode sa visokom travom, iako se neprekidnim povlačenjem može održavati iznad nje bez kačenja. Puno sam eksperimentisao i zaključio da je kod ove varalice bitno to da mora biti viđena! I još nešto, u stanju je da na površinu izvuče basa sa veće dubine, ali i da ga natera na površinski napad čak i onda kad mu ona nije trenutna lovna teritorija. Vode na kojima je razlika u visini između površine i najviše trave od metar i po pa do dva-tri i više idealne su za ovu varalicu. Kada se lagano spusti do vrhova trave, pa naglo krene ka površini, liči na nešto što veoma odudara od klasičnih dubokoronaca, koji stalno idu ka dnu. Bas je u stanju da krene za njom a udari tek u toku površinskog vođenja, ili neposredno pod njom.

Štuka zna da je napadne i na pola vode u nižim slojevima. I to vrlo žestoko.

Ne umanjujući vrednost manjeg modela moram istaći da je veći daleko efikasniji. Bolje joj je i izazovnije kretanje pa i čitav efekat i u vodi a i na površini. Zara gossa je izuzetno selektivna varalica i lovi, za naše, uslove krupnog basa. Svi dekori su odlični za sve uslove i prezentacije.

HEDDON MOSS BOSS

To je plastična kašikasta varalica (Heddonov miš) sa jakom jednokrakom udicom prišrafljenom za nju i gumenim resicama u vidu suknjice. Proizvodi se u dve veličine: veći model je 3” (7,62 cm) i 14 grama, dok je manji 2 1/2” (6,35 cm) težine 8 grama. Četiri boje: braon-crna, sa crnim resama; braon šartrez, sa šartrez resama; boja žabe, sa crno žutim i braon-bela.

Iako je opremljena golom jednokrakom udicom ovde se radi o potpuno nezakačivoj weedles varalici! Kako god pala na vodu ova kašika se okreće tako da udica bude okrenuta na gore. U tom položaju ona veoma polako tone, blago lelujajući levo-desno. Čim počnete malo da je povlačite, gornji, lakši kraj, gde se nalazi i mesto za kačenje se izdiže i ova varalica kreće ka površini. A kretanje po površini je pravi užitak za oči. Laganim pokretima štapom Moss boss se kreće kao da se sanka po vodi, izdižući i spuštajući prednji kraj, pri čemu donjom zaobljenom površinom gura vodu ispred sebe. Nastaje prelep, realan efekat kretanja živog stvora po vodi, koji sintezno ostvaruju formirani talasići, pokreti tela sa suknjicom koja ide za njim, i glava koja čas izroni čas zaroni.    

Razne kombinacije vođenja i ovde su moguće. Kraći i češći pokreti štapom prouzrokovaće brže kretanje sa više pokreta i talasa, dok će duži i sporiji pokreti ostaviti utisak plena koji lagano isplivava, gura više vode ispred pred sebe i pravi vidljivije talase.

Za razliku od Zara gossa-e, Moss boss nije namenjen za lov na vodama sa velikom razlikom između površine i vrhova trave. Prave vode za njega su zatravljene i one sa gušcim i ređim lokvanjima, a naročito vode gde je trava dosta visoka i gde izbija čak i na površinu, formirajući otvore različite veličine. Ako lovimo na ovakvoj vodi pustićemo varalicu da posle zabačaja malo potone, zatim početi s povlačenjem.

Kada stignemo do ostrva trave koje viri iznad površine, varalicu lagano popnemo na površinu i prevučemo je preko do početka okna u travi, ili slobodne vodene površine, i tu - zastanemo! Nastavak sledi tako što ponovo pustimo varalicu da malo potone kraj ostrva trave, nakon čega sledi dalja već opisana prezentacija površinskog vođenja. Retka lokvanjska polja su kao stvorena za ovu varalicu. Možemo je slobodno prevlačiti preko pojedinačnih i grupisanih listova na način kao i kod površinske trave. U ovoj situaciji je efikasno praviti češće pauze, i puštati da varalica malo potone, bude viđena i u drugom položaju, a duže se zadrži u vidikrugu grabljivice. Moss boss dozvoljava sporije povlačenje po površini, što zbog oblika tela (uvek leži širom stranom na vodi) i otpora koji stvara, plastike kao materijala i činjenice da se ne kreće po pravoj liniji već se “sanka”, ukoso se izdižući i spuštajući.

Manji modeli odlični su za basa, iako je moje mišljenje (kao i mišljenje štuka!) da je ovo ipak štučija varalica. Boja za basa je crna (black shad) ili bull frog (žaba). Što se štuke tiče za nju obavezno treba koristiti veći model. Pauze nisu potrebne, jer najčešće udara u toku vođenja, negde oko sredine provokacije.

MANN’S TAILCHASER

Ova varalica bez kljuna, sa svojim banana ili bumerang oblikom, deluje na prvi pogled dosta čudno. Da nema formirano mesto za kačenje i ucrtano oko, ne bi znali “gde joj je glava a gde guzica”. Mann’s Tailchaser je tonuća varalica težine 5/8 oz (17,5 grama). Dužina ovog krivog tela je od vrha nosa do repa, pravolinijski, dakle neprateći krivinu, 3 3/4” ili 9,5 cm. Varalica ima dve trokrake udice i dostupna je u šest, uglavnom blještećih i upadljivih dekora. Dve, jako bitne stvari čine je takvom kakva jeste. Prva, koja i bode oči je primetna, a odnosi se na oblik tela sa repom podignutim u vertikalnoj ravni. Druga je gotovo neprimetna, ali jako bitna. Radi se o alkici za kačenje koja se ne nalazi tačno na vrhu varalice, nego je pomerena malo niže - ovaj detalj zaslužan je za izdizanje i spuštanje glave iz vode tokom kretanja.

Kada zabacimo Tailchaser-a, on počinje lagano da tone vertikalno naniže. Proizvođač tvrdi da tone brzinom jedna stopa (30 cm ) za dve sekunde, ali se meni čini da on to radi još sporije. Kada započnemo povlačenje pokretima štapom, varalica se kreće ka površini mrdajući levo-desno telom, ali i uvijajući se oko uzdužne ose, pri čemu i zakrivljeni rep pravi bočne pokrete. Po mome mišljenju, za manje iskusne varaličare, kad su varalice ovog tipa u pitanju, problemi nastaju u momentu kada Tailchaser dospe na samu površinu, što se dešava vrlo brzo. Tada od ničega treba napraviti nešto, tj. učiniti da se varalica ponaša na vodi onako kako je to proizvođač i zamislio, kada jedino svi njeni kvaliteti dolaze do izražaja. U protivnom imaćemo nešto što ne liči ni na šta i što ćemo brzo eliminisati kao nelovni mamac za budale i kolekcionare. U tom smislu Tailchaser je možda najteža varalica. Lako je voditi plivajući plitkoroneći vobler - može i samo okretanjem mašinice, a štapom ne radeći ništa. Ovde, a ni kod predhodne Zara gossa-e to nije slučaj.

Ukratko: kada ispliva na površinu, štap se obara ka vodi, i prave kratki odsečni pokreti vrhom, čiji tempo i dužina zavise i prilagođeni su pravilnom ponašanju varalice na površini! To pravilno ponašanje izgleda ovako: Tailchaser se kreće levo-desno po horizontali, a gore-dole po vertikali, dok telo vrši pokrete oko uzdužne ose, kada i rep pravi bočne pokrete. Svo to vreme glava izranja i zaranja iz vode. Aha, šta kažete? Pokreti štapa prilagođavaju se svemu ovome, dok mašinica sakuplja višak najlona. Pogled je usmeren ka varalici i kontroliše pravilnost rada, dok ruke rade mehanički. A osećaj? On se jednostavno ne može naučiti već se mora imati! Usklađenost, sinhronizacija pokreta štapa i rada mašinice mora biti besprekorna! Varalica ostavlja izuzetan vizuelni efekat na površini, ide i dosta u širinu, znači da duže vremena prelazi određenu razdaljinu.

Tailchaser nije zahvalan kao Zara gossa za izdizanje sa veće dubine na površinu, a ni kao Moss boss za jako zatravljrne terene. Ali sam po sebi on je jedinstven, a interesantan i basu i štuki, koja obožava svako cik-cak kretanje. Pokreti koje ova varalica pravi pod vodom, nisu ni malo izazovni kao oni na površini.

PREDNOSTI I NEDOSTACI

Osnovna stvar koju će neki zameriti Zara gossa-i, Moss boss-u i Tailchaser-u je što po prestanku površinskog povlačenja n ostaju da leže na vodi, već polako tonu. Basolovci koji duže love i bolje poznaju ovu ribu, znaju da bas često prati površinca tokom kretanja, ne napadajući ga. Kada se ovaj zaustavi, zastane i bas. Posmatra ga neko vreme dok ovaj miruje, da bi ga zatim u toj istoj fazi mirovanja i napao. Otuda i zamerka. Štuka pak više voli površinca u pokretu, a napada ga najčešće na početku i u toku kretanja.

Međutim, ovo su specifične varalice i tu osobinu da su tonuće možemo iskoristiti i okrenuti u svoju korist. Zara gosom pokretima sa veće dubine izvlačimo basa i štuku na površinu, Moss boss se može lagano spustiti da propadne u okno trave, veći otvor u lokvanju, ili ređe lokvanjsko polje, dok je Tailchaser opet priča za sebe i pitanje je da li bi da je plivajući (lakši) mogao izvoditi takve, naročito vertikalne pokrete.

Sva tri tonuća površinca pokrivaju sve moguće situacije na vodi koje se tiču zatravljenosti, prepreka i aktivnosti basa ali i štuke. Ako se za plivajuće površince, u celini gledano, može reći da su mnogo draži basu nego štuki, kod tonućih je situacija barem izjednačena - ako ne i obrnuta!

Božidar Važić

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/