Druga polovina aprila i naročito oko 1. maja (u zavisnosti od temperature) vreme je kada možete da upecate štuku nezamislive veličine za leto, pa čak i jesen, jer posle mresta upravo one najveće počinju da atakuju. U jesen jesu štuke znatno teže, ali posle mresta udaraju najveće, izgladnele matice usukanog trbuha.
Nakon mresta, obično oko polovine aprila, a često najbolje prolazim baš za Praznik rada, počinjem sa pecanjem štuke. Nekada sam je pecao isključivo na kedera, na sistem sa slobodnim ili usidrenim plovkom, ali danas nema sile koja bi me naterala da vučem keder-kante, pušle štapova, “kederušu” (pecaljka za lov kedera - op. ur.), čerenac, a još pride i varaličarski štap (da povremeno zabacim meps), pa meredov, čuvaraka, ranac... Danas nosim samo jedan štap i nekoliko varalica, a od pomoćne opreme mali termos s kafom, pljosku s “vodom” (vatrenom, jer je u proleće pored vode hladno) i ništa više. Ako sedim u čamcu bolu me leđa, ako sedim na stoličici - isto, a nekada sam čak i veliku stolicu s naslonom nosio. Sada dok pecam ja šetam, dok šetam tražim štuku. Neuporedivo više upecam sada sa jednim štapom nego nekada čekajući je na tri, četiri... a bilo ih je i više.
Nekada sam nosio kući punu čuvarku štuka, danas ni jednu - ne nosim čuvarku. “Uhvati i pusti” prihvatile su šarandžije jer ne vole da jedu šarane, a ja ne volim da jedem štuke. Puštam ih a čak se i ne fotografišem, jer iako ne pecam sam odlutam daleko od kolege koji bi me fotografisao. Štuka dobro vidi, lovi se po danu, pa ako ste u grupi šanse da upecate veću je vrlo mala.
Najvažniji uslov za uspešan prolećni lov (klikni na link!) je plitka voda, stoga što je toplija od duboke. Brže se ugreje plitka voda, a tu na sunčanje i ručak dolazi bela riba, jer u plitkoj vodi, zagrejanoj sunčevim zracima, na svetlu, počinje da buja sav život u vodi i oko vode. Bela riba tu dolazi, stoga tu dolazi i štuka.
Za prolećni lov ne morate da uranite, najbolje je popodne, jer sunce ne stiže da posle hladne noći, već rano ujutru, zagreje vodu. Vetar je dobar saveznik u pecanju štuke jer namreška površinu - ali i hladi vodu. Zato ako duva severni vetar, ledeni severac, ne izlazite, ali ako duva topli južnjak onda obavezno izađite. Blago zatalasana površina vode ne dozvoljava štuki da vas ugleda zbog disperzije zrakova, iako je voda plitka.
Ako nema vetra, a sunce obasjava, ne prilazite skroz do vode. Zabacite iz daljine, pa prvo pretražite deo plitkog priobalja pred vama. Ako se ne javi na tom mestu, siđite (tek onda!) skroz do vode, pa dugačkim zabačajima (mašinicom koja dalje lansira – op. ur.) ulevo i udesno od tog mesta, paralelno s obalom povlačite varalicu. Vucite uz obalu, kroz plićake. Štuka će često biti skroz uz obalu, primirena na dnu, glavom okrenuta od obale prema vodi, širom otvorenih očiju, merkajući neku neopreznu ribicu koja bi odande trebala da ispliva na sunčanje.
Udarac je vrlo jak, jer je štuka starter kao sprinter. Skoro da kontru ne treba ni udariti, dovoljno je povući malo jače štapom (ako lovite pletenicom), ali ipak “ošajdarite jednu šabačku” kad je na vašoj špulni namotan najlon. Udara popreko na varalicu koju vučete paralelno obali i, vrlo često, odmah posle udarca iskače iz plitke vode, pokušavajući da se oslobodi sa udice. Vi tada uperite vrh štapa prema vodi vukući je na dole.
Koristite ili nešto mekši (ali jak) štap, ako je pecate pletenicom, ili podesite kočnicu da dril lako prokliza. Ako koristite tvrd štap najpametnije je da na špulnu mašine namotate neki istegljiv najlon. Posle vazdušnih akrobacija štuka će, svom snagom, krenuti ka dubini. Ako je sprečite da na siđe pod “bair” (nagli prelaz u dubinu, ivica nekog podvodnog zida, bedema - op. ur.) uradili ste 3/4 posla. Ako ode daleko i duboko - šanse su vam prilično smanjene.
Za varaličarenje s obale koristim duži štap, zbog dužih izbačaja i boljeg vođenja varalice paralelno s obalom na kojoj stojim.
Legendarne kašike Abu Atom - Weedless modeli – kod nas su nepravedno zapostavljene
Za lov štuke po plićacima najbolje su mi se pokazale tanke kašike, lake, srebrnaste ili zlatne boje. Za ovakav lov u priobalju idealni su veliki dugački vobleri plitkoronci, ali se oni teško zabacuju na veću razdaljinu, a ako ga zabacimo preblizu postoji mogućnost da nas ona vidi, vireći iz plitke vode. Nešto bolje bacačke osobine imaju vobleri shad oblika, pa možete njima pecati, a najdalje lete “kruškice”, ali njih štuka teško “vari”. Veće još nekako (Big S), ali male nikako. Duguljasti Minnow oblik voblera je najbolji.
Ja na Savi i mrtvajama pored nje, kao i na donjem toku Drine u Mačvi i Semberiji, u 90% situacija bacam kašike. U ovom konkretnom slučaju, kada je toplija voda u priobalju - “vidles” modele, jer se ne kače. U plićacima ima granja, a velika štuka je obično tu, pored panja. Vidles kašike ne kače granje, ali travu i one kače. Ali u proleće trava još nije toliki problem. Od spinera, najbolji je spinerbejt! Kasnije mi je leptir broj 1!
Spinerbejt je zbog svoje specifične konstrukcije idealan za povlačenje kroz pliću vodu s granjem i travom - dva krilca joj draže bočnu liniju, a suknjica pulsira, skrivajući od očiju štuke u suknji jednokraku udicu, vrhom uperenu prema gore
Na kraju: za period posle mresta ne postoje prevelike varalice za štuku, jer izgladnela “big mama” posle posta, još uvek ne u najboljoj kondiciji, uvek će radije utoliti glad jednim velikim zalogajem, nego jurcati za više sitnih.
Pod "plitkom vodom" ne podrazumevam plićake do pola metra - iako se i tu može primiriti štuka - nego dubine do metra do dva. Teško ćete štuku od metra pronaći u pola metra, mada se nikad ne zna. Zato ipak iz daljine prvo pročešljate priobalje pre nego što na samu obalu siđete.
Žarko Savić
Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/
