Nedavno sam na televiziji gledao našu “štukijadu” - pobedile su štukice, tzv. “gladalice”. Jedva da su bile u meri, a i mera je smešno mala. ,,Šampion” je sa štukicom od 600 i nešto grama odneo pored priznanja i vrednu novčanu nagradu?! Naravno, nije kriv takmičar nego organizator koji pravi “ijadu” na vodi na kojoj nema ribe.
Još nešto me je zapanjilo - kederi su bili dozvoljeni na “ijadi”?! Kederi su u mnogim zemljama zabranjeni, a spremaju se i zabrane lova i na mrtvu ribicu. Grabljivice se love varalicom, pa se vraćaju nazad u vodu! Tako je to u zemljama gde je ribolov sport, hobi, odmor i rekreacija - a ne način da se prehrani! A kod nas ribe nema čak ni u “potrošačkoj korpi”.
U redu, dok se keder ne zabrani ni ja ne mogu da preoštro kritikujem one koji vole “balerine”. Ali mogu bar da šibam “štukaroše” koji koriste kedere veličine 5 cm! Da, baš tolike kedere su kačili na pomenutoj “ijadi”?!
Za mene je štuka samo ona od minimum pola metra dužine, pa naviše. Za takve je potrebna i velika varalica, jer onemogućava siću da celu varalicu proguta, i nastrada. I mala štuka napada veliku varalicu, ali velika obožava krupan “zalogaj”. Za gladnu štuku od pola metra ni jedna varalica nije prevelika, a za “metrašice” da vam i ne govorim.
LEPTIR U TRAVI
Leptiri proizvode žestoku vibraciju - oni atakuju najviše na tzv. bočnu liniju, svojevrstan biološki “sonar” štuke. Ipak, ni leptire ne treba koristiti ispod veličine 4 (po skali Mepps Aglia), a ja koristim najmanje broj 5. Nemojte da vas zavara oznaka za veličinu Mepps Lusox-a, to krilce je veće, a proizvodi jaku (izlomljenu) vibraciju. Moj favorit je Mepps Lusox broj 2 (ređe broj 3 – broj 1 ne koristim, a 0 ni slučajno!).
Kada povlačite leptir on rotira oko sopstvene ose, a vibracija govori štuki da je plen (prilično) veliki. Promenom brzine povlačenja ugao rotacije se nešto malo menja. Bržim povlačenjem leptir beži gore, sporijim beži dole. A to vam omogućuje da ga povlačite na dubini neposredno iznad trave.
Međutim, svaki leptir zahteva optimalnu brzinu povlačenja. Leti brže, u jesen i proleće sporije, zimi najsporije. Zato odabirom oblika i veličine krilca možete da donekle uskladite radnu dubinu leptira i brzinu rotiranja.
Long krilca rotiraju uže, stvaraju manji otpor, a istom brzinom povlačeni idu dublje od Aglia krilca. Bolji su za sporotekuće vode, a Aglia za mirne vode, bare, mrtvaje, jezera...
Prednost leptira (pored najniže cene od svih tipova varalica za štuku) je što i kada vuče snopić trave za sobom krilce i dalje rotira. Pošto se štuka peca na terenima gde ima mnogo trave, ovo nije beznačajno.
Ali, trava nije svuda iste visine, pa je teško leptirom uspešno loviti, a bez čestih kačenja za travu. Ako pak brzo vučete - štuka neće napasti. Zato vam treba mnogo leptira, različitih oblika i veličina krilaca (o bojama da i ne govorim – zlatna i srebrna su obevezni dekori!) i težina, da bi mogli optimalnom brzinom da povlačite, tik iznad trave. Leptire kod nas možete svuda da kupite, a postoje i domaći proizvođači čiji su leptiri kvalitetni a jeftini! Cena je vrlo bitna, jer je leptir potrošna roba za štukaroše, kao što je tvister ili šed kod smuđaroša.
Problem kod Meppsa je što je kod nas često falsifikovan! Posle nekoliko bacanja i napada štuke boje nema?! A i boja je bitna za lov štuke! To ću vam objasniti kod varalica koje love više bljeskom nego vibracijom.
KAŠIKA NAD TRAVOM
Kod nas zapostavljena u odnosu ne leptire, u USA je rame uz rame, ako ne i ispred leptira, je kašika. Da odmah razjasnim: ne pišem ovde o raznim “ruskim” kašikama od “pleha” (sa očajnim udicama!), koje korodiraju posle jednog pecanja, nego o plemenitom “escajgu”!
Kašika vertikalno leluja, neka šire neka uže, neka brže neka sporije. I sve tonu. Za razliku od leptira, nadražaj bočne linije nije toliko izražen, ali i lelujanje izaziva agresiju kod štuke. Pošto nije tako učestale vibracije, kašika mora da bude znatno veća od leptira! A veliki komad metala je težak. Teško lako tone (nije mi jasno samo kako onoliki brodovi ne potonu, kad su od metala)!
Brzina tonjenja kašike, samim tim i radna dubina, zavisi od oblika, vrste metala, i debljine kašike!
Pecamo (opet) nad travom. Kašika leti, pljesne, počne da tone... Vučemo je metar-dva a onda zakači travu. Čim se travka zakači za udicu kašika nije kašika već sekira - prestaje da leluja a vas nasekira. Vadi je napolje, skidaj sa udice travu, pa sve iznova...
Zato morate da imate mnogo veličina, oblika i debljina kašika!
Kašike tankog profila su idealne varalice za plitke vode, tamo gde je trava visoka, a gde ima velikih štuka. Recimo, nekad Čonoplja, Svetićevo... a danas Joca, ali “nisu loše” ni za kanale u jesen, dok ne potone trava.
U novembru, kažu, neće na varalicu?! Ajde. Tada je teško uloviti leptirom, jer ga treba sporo povlačiti, a on, kao ni vobler, ne radi kod jako spore prezentacije, ali kašika može i tada! Posebno na dubljim jezerima, kada štuke (ali i ostale ribe) potraže termoklinu, za nijansu topliji sloj vode u dubini. Tada treba imati odgovarajuće teže kašike, različite veličine.
Sve moje kašike su sa jedne strane srebrnaste ili žute, a sa druge kako koja. Za mutnu vodu (ili oblačan dan), najbolje srebrnasto, za nešto veću vidljivost žuto, za bistru vodu i(li) sunčan dan tamno - može crno-žuto. Crveno-belo je obavezan dekor (i za one koji nisu “zvezdaši”), a sa druge strane neka je jedna “srebrna”, druga “zlatna”. Nešto između je kašika boje bakra.
Plemenita je to riba, zato treba i kašika da bude plemenita – “srebro” i “zlato” obavezno, a bakar ponekad.
Štuka je dnevni lovac, pored bočne linije oslanja se i na vid, a lovi iz zasede, gde munjevito startuje na ono što joj je bljesnulo pred očima. A najbolje bljeska plemeniti metal.
Dragan Jovanov Glod
