Jednostavnost (čitaj: mogućnost samogradnje), lovnost (skoro svih vrsta grabljivica), zatim povoljna cena i efikasnost jesu odlike koje su dobrodošle kod svih veštačkih mamaca. Međutim, ako mamac ima sve ovo, a ne poseduje naše poverenje, ništa mu ne vredi. Premalo „kupanja“ uvek znači pad na lestvici populanosti. Džaba što je odličan u lovu na štuke i basa, i solidan za mnoge druge grabljivice, džaba što sam po sebi predstavlja weedles sistem. Ne vredi ni to što je zahvalan za stavljanje mirisa, ni što na većini voda predstavlja pojavu koju su naše ribe retko, ili nikad videle. Neuništivost i mogućnost izrade u beskonačno mnogo dekora takođe su poželjne osobine koje treba da poseduju varalice.

„Suknjice“ - kako im mi tepamo (spinerbeit) imaju skoro sve navedene vrline, a ipak ih niko (ili bolje rečeno retko ko) ne smatra dobitnom kombinacijom u datom momentu na vodi. Onih naših nekoliko stotina varaličara koji imaju poverenje u suknjice kažu da je njihov ribolov, ako ništa drugo, bar bogatiji za jedno iskustvo više.

BEZ PODSUKNJE

Jednostavnost i efikasnost su dve reči kojima bi se suknjice mogle opisati. Od mesta za kačenje varalice, žica se grana na dva dela. Jedan kraj poseduje jedno ili više (najčešće dva) krilca. Krilca mogu biti različitih veličina, oblika i dekora. Drugi kraj je uliven u olovnu glavu, koja može biti različite težine i oblika. Ovaj krak se završava udicom koja je skrivena u trakicama, a one mogu biti od različitih materijala, mada je to u 99% slučajeva guma.

Krakovi žice najčešće su približno iste dužine. Postoje i suknjice sa „podsuknjom“, nejednakim odnosom dužine krakova, no one predstavljaju varalice za specifične situacije. Mi ćemo se pozabaviti suknjicama koje su lako dostupne na našem tržištu, a to su uglavnom varalice podjednakih dužina krakova. Posebno ćemo razmotriti načine lova, metode povlačenja i razne propratne probleme vezane za praktičan rad sa njima.

ROTIRA I PULSIRA

Pri kretanju kroz vodu olovna glava vuče suknjicu i udicu dole, a jedno ili (češće) dva krilca rotiraju, šaljući izazovne sugnale grabljivici, a „havajska“ suknjica oko udice leluja (pulsira), te još više izaziva grabljivicu u napad.

Čitav sistem predstavlja svojevrstan nezakačiv mamac. Sve leži u jednoj vertikalnoj ravni, pa je udica skoro nedostupna travi, granju ili bilo kakvoj drugoj vrsti zakačke, jer je okrenuta na gore.

Pri povlačenju spinerbejti prave poveći otpor, pa se ne preporučuje lov štapom ispod 50 gr težine bacanja. Takođe, jaka mašinica je poželjna, kao i unakrsno slaganje strune, što i nije neki problem, jer to poseduju svi noviji modeli. Veliki otpor savija štap, pa je nemoguće dati korektnu kontru slabašnim varaličarcem, a bez unakrsnog slaganja namotaji se usecaju jedan u drugi, što otežava kasnije zabačaje, a često izaziva i efekat „ptičjeg gnezda“.

Teže suknjice i one sa dva krilca uglavnom se koriste za dublje vode i pri većoj zamućenosti - kada je potrebna jača provokacija, dok lakše i one sa jednim krilcem, na manjim i bistrim vodama.

Ukoliko suknjica poseduje jedno krilce moguće su sve varijante oblika (colorado, indiana, willow...). Kod „tandema“ postoje sistemi sa dva krilca istog oblika, ali češća je situacija da je prvo colorado (comet), a drugo willow (long), i ono je obavezno spojeno vrtilicom.

Udice su na svim modelima jake, pravljene od debele žice i velikog luka. Samim tim poseduju dosta „mesa“ za dooštravanje, što je neophodno, jer često treba proveravati oštrinu i povremeno naoštriti vrh. Sam krut štap veće gramaže ne može svojom snagom pri davanju kontre udicom probiti snažne čeljusti grabljivice ako udica nije izrađena od debele žice i nema visok stepen oštrine.

Ovo možda predstavlja problem, jer asocira na veći broj „silazaka“ ribe sa udice, no ukoliko je ona oštra lako prolazi kroz čeljust, a kada se to desi riba je sigurno vaša, jer je praktično nemoguće da debela žica pocepa usta grabljivici.

Pogrešno se veruje da je udica „sakrivena“ trakicama, odnosno u samoj suknjici. To nije urađeno zbog samog maskiranja udice. Riba i ne zna šta je udica, a još manje zna kako ona izgleda. Recimo, vobleri nemaju „nevidljive“ udice, a to uopšte ne smeta grabljivicama.

META ZA VELIKA USTA

Trakice su postavljene oko udice da ribi označe mesto sklapanja usta. Suknjica svojim izgledom predstavlja dosta gabaritan zalogaj, a lelujavost trakica označava metu grabljivici koja je u nedoumici s koje strane da gricne ovo „stvorenje“. Trakice su statičnije nego krilca iznad njih, koja ludački mlate, pa se riba skoro uvek odlučuje na udarac baš tamo gde je udica. Provokativna boja trakica još više uverava grabljivicu da „čini pravu stvar“, ali i krilca mogu biti u raznim bojama. Takođe, relativno su česti napadi baš na krilca, ali ako je grabljivica velikousta.

A koja to grabljivica ima mala usta?

Montiranje ili kačenje običnih ili trokrakih udica na i oko krilaca je apsolutno nepotrebno, jer ne povećava efikasnost, već od vidles varalice pravi čistač za travu.

SUKNJA U LETU

Zbog svog oblika koji stvara veliki otpor, suknjice (čak i većih težina) se loše ponašaju pri zabačaju. Daljina se može povećati primenom tegljivih monofila, dok mršenje (prebacivanje preko najlona) eliminišemo pravilnim zabačajem.

Posle otvaranja preklopnika i odmerenog zamaha štapom, dok varalica leti, potrebno je ovlaš kažiprstom usporiti oslobađanje najlona sa špulne. Tako će oba kraka kroz vazduh da lete ispred mesta za kačenje, pa prebacivanja preko najlona neće biti.

Zbog potrebne dužine zabačaja potreban je snažniji potez štapom, tj. velika početna brzina varalice. Veliki otpor pri letu, koji trpi suknjica, drastično smanjuje brzinu njenog kretanja, a oslobađanje najlona sa špulne ne prati ovo naglo gubljenje brzine varalice, pa je zato potrebna mala korekcija prstom.

Sledeći kritičan momenat je pad varalice u vodu. Da se neželjeni efekat ne bi desio u tom momentu (trenutak pre sletanja), potrebno je preklopnik mašinice postaviti u radni položaj i sakupiti preostali višak najlona.

Ovo je bitno iz još jednog razloga. Na mestu pada moguće je prisustvo trave blizu površine. Kako ne bismo u samom startu pokupili neku travku, samim tim eliminisali mogući atak na nju, regulisanjem trbuha na najlonu neposredno po padu u vodu, mi odmah postavljamo suknjicu u radni režim, što znači: olovna glava sa udicom dole, a krilca gore. Tako ne kačimo travu, a varalica je spremna za „konzumaciju“.

PREVELIK ZALOGAJ

Pri lovu suknjicama izbegavam upotrebu bilo kakvih kopči, a i sajla je nepotrebna(!), jer mogu uticati na povećanje neželjenih efekata koje sam opisao u prethodnom delu (prebacivanje varalice preko najlona). Osim toga, suknjice se često koriste u zatravljenim delovima, a kopče i sajlice svojim metalnim delovima mogu da sakupe razne zakačke.

Sajla je, znači, nepotrena. Svojom veličinom suknjice ne dozvoljavaju da grabljivica proguta kompletnu varalicu, gde bi oštri zubi bili na domak najlona (ovo ne važi za suknjice ispod 10 gr). Riba hvata samo deo sa jednokrakom udicom, dok drugi krak žice omogućuje čeljustima prilaz najlonu, a posle kontre zubi nemoćno stružu po čeličnoj žici. Čak i ukoliko postoje u vašim vodama, toliko velike štuke da mogu bez problema da gutaju kompletnu dvadesetogramsku suknjicu, kačenje izostaje zbog same weedles konstrukcije varalice. Dobar zabačaj i pravilan početak rada suknjice bitan je iz tog razloga što one pri padu prave veliku buku, a previše zabačaja na maloj vodenoj površini deluje kontraproduktivno na apetit grabljivice, pa još ako je pola tih zabačaja „u prazno”, ulov će biti siromašan.

Grabljivica zna napasti (doduše, vrlo retko) i kada suknjica „falš„ radi, ukoso, sa prebačenim najlonom preko krilaca. Međutim, tada nema kačenja jer udica nije tamo gde treba. Važnija je ipak činjenica da se najlon tada dodiruje sa metalnim delovima (žica, virbla, perlice, krilca) i haba, pa se gubi na nosivosti, a to znači česta prevezivanja. Tu je i rizik da se izgubi varalica. Ili što je još bolnije, i varalica i kapitalni primerak.

MIDI I MINI SUKNJE

U rafovima naših prodavnica ribolovačkog priobora najčešće srećemo suknjice podjednakih dužina donje i gornje žice, i sa dva krilca. Prvo je manje, najčešće kolorado oblika, pričvršćeno je kao i većina krilaca na leptirastim varalicama. Drugo je izduženo (willow tip) i prikačeno je na kraj žice vrtilicom. Težine ovakvih varalica uglavnom su od 12 do 24 gr. Možemo reći da su ove srednje veličine spinerbejta i najprimenljivije na većini naših voda.

Suknjice ispod 10 gr su mamci koji izgledom liče na svoju veću sabraću, ali možemo da ih svrstamo u neku drugu grupu mamaca. Kod njih je problem nesrazmerne težine krakova, pa se ponekad ne zna koja strana preteže.

Neprimenljive su na tekućim vodama. S druge strane, iole krupnija štuka je sa lakoćom proguta, pa je preporučljivo korišćenje sajle, što opet izaziva nove probleme. Iako može lepo da se povlači i po površini, promašaji su neverovatno česti zbog nepravilnog položaja udice, a za to, inače, postoje daleko efikasnije varalice. Primenljive su samo u situaciji kada je voda hladnija (proleće, kasna jesen). Lagano vođenje sa tek ponekom pauz(ic)om pri dnu. Ovo mogu da postignu jer su lagane, dok recimo 24-gramsku suknjicu moramo daleko brže vući, ali tada je riba ne može sustići. Međutim, daleko najveća mana im je što udaraju sitni primerci, a kada se zalete nešto krupnije, vrh udice ne „odradi“ svoj zadatak, jer često kompletna suknjica završi u ustima grabljivice, a to retko završi poželjnim ishodom.

Za spinerbejte preko 30 grama potreban je robustan pribor i velike vode. Uglavnom se koriste za ribolov troling metodom. Postoje i one sa trocifrenom težinom.

Nenad Ignjatov www.trofej.info