Mesto koje smuđ zauzima na šporu zavisi najčešće od vodostaja. Kod ekstremno visoke vode on je uz samu obalu: iznad kamena kada je aktivan, i iza kamena kada se odmara. Idealni su tereni sa vrbama na obali koje se naginju nad kamen, a kod visokog vodostaja su im grane u vodi. Takve uslove za pecanje je najbolje iskoristiti tako što se čamac postavi nekoliko metara uzvodno od kamena i što više uz obalu. Treba zabacivati iza kamena formirajući uzastopnim zabačajima lepezu i tako tvisterom ispitati što širi prostor.
Težina glava ne bi trebalo da bude velika, najčešće u granicama 10-14 g, ali i lakše ili teža, sve zavisi od brzine vode.
Sa opadanjem vode smuđ se povlači i udaljava od obale. Kod normalnog vodostaja nastaju i mali problemi. Naime, dokle god je voda na 1-1,5 m iznad kamena na šporu, smuđ je nad kamenom, ali kada je voda još niža i preliva kamen u tanjem sloju od 1 m, smuđ se grupiše samo na određenim mestima. To su mesta gde ga je znatno teže uloviti, jer su kačenja varalice izuzetno česta.
Kod šporova u obliku slova T, jata su u datim okolnostima najčešće sa spoljašnje i unutrašnje strane uzvodnog (!) dela špora. Grabljivci tada vrebaju plen sa mesta gde se strujanje vode “cepa” i usporava pa se tu skuplja keder, a i smuđ štedi energiju. Kako na tom delu postoje najčešće tri osnovne pozicije oko kojih se grupiše smuđ, teren pretražujemo tako što čamac pomeramo uzvodno ili nizvodno, na jednu ili drugu stranu uzvodnog “špica”. Zabacuje se malo uzvodno i na kamen, a zatim se tvister spušta da kljucka kamen i nizvodno, prepuštajući vodenoj struji da ga nosi. Dok voda nije hladna, tvistera vodim tako da pravi veće skokove, ponekad čak i od 1 m, jer je to period godine kada je smuđ još vrlo aktivan i brz, i čini mi se da tada baš i ne voli suviše lak (sumnjiv) zalogaj.
VREME
Stiže i vreme za stavljanje zimnice, pa to čini čak i smuđ - nagomilava rezerve sala za posne zimske dane. Sada ne izvoljeva kao leti. U principu, zgrabiće tvister koji mu je prošao pored nosa bez obzira na vremenske (ne)prilike. Međutim, postoje i uslovi kada prosto luduje.
To se dešava po blagom porastu pritiska (preko 997 mbr), kada blaga košava namreška površinu vode - ali nije još tolika jaka da oduva sve oblake. Mesec mlad, ili prva četvrt.
Severozapadni vetar (ili “gornjak” - kako ga na Dunavu zovu), najčešće donosi zahlađenje, pad pritiska, i kišu. Keder se tada povlači, pa i smuđ pada u “apatiju”.
Čak ni jaka košava ne ubija smuđu apetit! Međutim, ona smeta ribolovcima: pravi veoma veliki stomak na struni i tvister ne kontrolišemo dovoljno. Uz to ni udarac smuđa se ne oseti pravovremeno. U nekim situacijama problem može donekle ublažiti teža džig glava.
Veče je najproduktivnije doba dana kao i sumrak, ali pred zahlađenje, tj. promenu vremena - podne je najbolje (11 do 16 č). Po mirnom i sunčanom vremenu najbolje sam prolazio rano izjutra, i najkasnije do 10 sati.
PRIBOR
Za ovaj način ribolova mašinica nije presudna. Kada je u pitanju štap i struna, stvar je bitno drugačija. Najbolje bi bilo ako je štap dužine tri metra, vršne akcije (“ljući”), da se njime može brzo i jako kontrirati i krupnijem smuđu - ali da se i lakše isčupa tvister iz krša. Sa druge strane, štap mora biti lagan, dobro izbalansiran, da ne umara ruku tokom dugotrajnog varaličarenja. Kvalitetan karbonac težine bacanja maksimalno do 80 grama će za veliki Dunav biti dobar izbor. Umesto najlona preporučujem korišćenje pletenica: ne istežu se pa je znatno lakše detektovati udarac ribe i razlikovati ga od drljanja glave po kamenju. Pletenice imaju veću nosivost pa ćete njima lakše otkačiti tvister, bilo da će se pri tome i udica iskriviti, bilo da ćete glavu “propasirati” između dva kamena. Imam utisak da klasičan monofil čak dovodi do toga da se tvister “ukuca” u kamen. To se dešava kada varalicu provlačimo pored većeg kamena, iza njega je struja jača (voda dere o kamen) i prosto tvister ubacuje pod njega (kao da ga je kamen “usisao”). Monofil se istegli... i reakcija ribolovca je dockan!
Smatram da je pletenicom znatno lakše savladati i krupniju ribu, a ova vrsta struna je mekša od monofila, pa smuđ kasno shvati da je prevaren.
Pecam većim tvisterima dužine od 10 do 15 cm, što savetujem i drugim ribolovcima, jer se tako lovi selektivno i na udici ne završavaju smuđarci lakši od 500 g ( mada sam lovio i 300-gramaše na Orkinog šeda od 11 cm!). Takođe smatram da veći tvister proizvodi jaču vibraciju, da je upadljiviji i više provocira staklenookog, koji ga nekada napadne da bi oterao napasnika - a ne da ga “glocne”. Ne patim od proizvoda čuvenih firmi, jer sam se uverio u efikasnost Orkinih i Smukijevih gumica.
Ako je aktivan, smuđ će radije da zgrabi šeda, a klasičan tvister je bolji za “hladnog” grabljivca.
Petar Srok (foto: www.vukovisadunava.com)
