Kada stranci doputuju u Irsku i zapute se bogu iz nogu, na neko zabačeno jezero da love štuku, starosedeoci se krste i čude: „Ovi kontinentalci nisu normalni - preleteli su nekoliko hiljada kilometara da u jezeru punom krupne pastrmke - love štuku?!''
Najplemenitija riba, za mnoge ribolovce, je pastrmka. Ona je za mnoge mušičare i varaličare i najsportskija. Ali bez izuzetaka, da je jedu - vole svi. Kod nas je, na žalost, dosta proređena. Najviše zbog ovog poslednjeg. Ja ću pokušati da vam ukratko opišem lov varalicom. Sportski, na sportsku ribu, a da li ćete je vratiti u vodu, ili... odlučite sami.
ZA POČETAK - LEPTIRI
Štap za varaličarenje t. b. oko 20 grama, dužine 2 metra (može koji santimetar manje ili više, u zavisnosti od vode na kojoj se peca). Za teško pristupačne planinske vode teleskop je pogodniji, radi lakšeg transporta. Mašinica kapaciteta stotinak metara najlona debljine 0,20 ili 0,25 mm, sa izduženom špulnom, sa par kugličnih ležajeva i dobrom kočnicom.
Ja najčešće koristim monofilnu strunu od 0,18 ili 0,20 mm, nekoliko karabinjera i kopči za voblere (što manjih). Nekoliko leptirastih varalica u veličinama 1 i 2 Mosca, Mepps... (na primer: Spanto ili Aglia br. 2 - žuti, Longet ili Aglia Long br. 1 - beli...) nekoliko malih, teških, kašika (duginih boja, recimo), par Ružnih pačića, veličine 3, 4, 5 (žuti ili boje pastrmke) dve-tri Čikade od 3,5 i 7 grama ili, s obzirom da se pomenuta varalica teško nalazi, Vibreks u veličini 1 i 2, a za jezera je nezaobilazna Rapala CD od 5 i 7 cm u bojama RT i MN. Treba imati i nekoliko potezanki (Alexandra i Muddler Minnow).
Naravno, za početak je potrebno samo 4, 5 varalica - uglavnom leptira, a vremenom proširujete svoju kolekciju unedogled.
NOGA UZ NOGU
Zbog lakšeg pretraživanja terena, obavezne su duboke čizme (cele!), par vunenih čarapa (čak i leti) zbog jako hladne vode. Pri prelasku reke, jaku struju savladavate uvek uz vodu(!) noga do noge, jer je manja udarna površina. Uostalom, vremenom, kako stičete iskustvo, znaćete šta treba da ponesete. Za početak vodite računa da se uvek puno krećete, a stvari nosite sa sobom, pa se ne oblačite previše.
Prilazite vodi što je moguće tiše, pazite kako gazite, prikradajte se... Vode su najčešće male, a pastrmka oseća vibracije tla bočnom linijom i, uz to, izuzetno dobro vidi! Uvek koristite zaklone: drvo, stenu, žbun...
Često se varaličari iz čučnja, ili klečeći. Vaš položaj zavisi od mesta na koje želite zabacite varalicu, ili pored kog je provlačite. Na tekućim vodama obratite pažnju na presecanje matice, zbog zanošenja varalice. Uvek se pre zabacivanja dobro skoncetrišite (izduvajte od pešačenja).
PRVO BACANJE
Na rekama prvo bacanje obično donosi udarac! Kada otkrijete položaj jedne pastrmke u viru, i u narednim će pastrmke zauzimati sličan položaj.
Na primer: s proleća je to izlaz iz vira, i najdublji delovi (sa minimalnim protokom); leti - mesta sa najviše kiseonika u samoj matici (podzemni izvori, pritoka); na jesen - ivica matice uz zaklon. Naravno, ovo nisu striktna pravila, već moguće pozicije.
Na mestu na kojem ste uznemirili ribu (upecali ili uplašili), narednih par sati se ona neće pojavljivati. Takođe, zapamtite pozicije na kojima ste je upecali - nakon određenog vremena zameniće je pastrmka slične veličine (posle dan-dva).
Najkrupnije pastrmke zauzimaju najbolju poziciju, poštujući pravilo o utrošku minimuma energije.
KLATNO
Zašto pastrmka napada varalicu? Da li je podseća na plen, ili možda brani teritoriju? Bilo kako bilo, varalica mora proći tik uz nju, pa je prema tome, najbitnija stvar (pored tihog, opreznog prilaza) preciznost zabačaja, jer često treba pogoditi uz stenu, ivicu granja, pored panja, algi itd. Znači, prostor od svega dvadesetak kvadratnih santimetara. Osim manje-više poznatih načina zabacivanja, postoji i jedan koji se koristi na manjim vodama sa zaraslim obalama, gde daljine izbačaja nisu duže od desetak metara.
Pokušaću da objasnim: otvoriti preklopnik, levom rukom razvući oko 60-80 cm strune i držati, varalicu koja visi na oko 60 santimetara zaklatiti u željenom pravcu i zabaciti...
Kad probate, biće vam jasnije.
VENAC I SNAGMASTER
Prilikom varaličarenja dešava se da varalicu prebacite preko grane iznad vode, ili je zakačite u vodi za kamen, granu, panj... U prvom slučaju lagano namotate i ostavite varalicu da visi 20 santimetara preko grane - zaklatite je lagano - i naglo je cimnite u stranu. Nikad je ne vucite prema sebi (imao sam „minđušu“ na bradi). Ako je varalica zakačena za kamen, promenite ugao kačenja promenom mesta (najčešće nizvodno). Ako to ne uspe, nategnite jako strunu (savite štap u parabolu), uhvatite strunu prstima, otvorite preklopnik i naglo je pustite.
Probajte i sa ispletenim venčićem od grane koji navučete preko štapa na strunu, pa ga podizanjem štapa spuštate da sklizne po njoj do vode, pa puštate da je vodena struja otkači. Kada zakačimo za drvo pod vodom, pokušavamo cimanjem levo-desno... To obično ne uspe. Zato nosimo sa sobom sistem za ovakve situacije - snagmaster. Njime uglavnom spašavamo varalicu, osim u slučaju da smo zakucali leptir u neku panjčugu.
IDEALAN DAN
Na periode intenzivnije aktivnosti pastrmke utiču ovi faktori: vodostaj (najvažniji), oblačnost i atmosferski pritisak.
Stabilan vodostaj je ključ uspeha, ipak, još bolji rezultati se postižu u prvim satima porasta nivoa, i pri opadanju visokog. I jedan i drugi vodostaj moraju biti jako bliski normalnom.
Kada su jako visoke vode, ili usled topljenja snegova, menja se njena ph vrednost - pastrmka se ne hrani!
Udarno vreme rada ribe je rano jutro i kasno veče. Ako je oblačno radi preko celog dana.
Lošu oblačnost predstavljaju veliki beli oblaci, koji stvaraju povremenu senku (senke plaše pastrmku). Idealan slučaj je tamno-oblačan dan (leto, jesen, pa i kasno proleće), kad rominja kišica i obara insekte na vodu i povećava procenat kiseonika u njoj. Atmosferski pritisak blago povišen, stabilan. Nagla promena loše utiče na aktivnost ribe. Lunarne tablice konsultujte, a ako im ne verujete (ja im verujem), onda samopuzdanja radi.
Prezentacija i izbor varalica zavisi od terena na kome lovimo.
REKE
Krećite se uvek uzvodno, jer je pastrmka glavom okrenuta takođe uzvodno, ka toku vode. Na taj način prilazite neprimećeni mnogo bliže ribi. Zabacivanje leptirastih i kašikastih varalica izvodite uzvodno - precizno, provlačenjem pored mesta, ili direktno na tu poziciju. Čekamo da varalica potone što je dublje moguće (nekoliko sekundi), pravimo nagli trzaj, a zatim je sporo povlačimo (što je sporije moguće), ali da varalica radi (leptir vrti, a kašika blago leluja - da se ne vrti!). Treba da uvek osećamo blagu vibraciju varalice preko ruke kojom držimo štap, da bi znali da ona pravilno radi. Pri ovom načinu varaličarenja štap je podignut (vrh prema nebu). Ove varalice možemo zabacivati i poprečno na maticu, malo ukoso (uzvodno), a pri nailasku varalice u maticu prestajemo sa namotavanjem (jer matica pokreće varalicu). Tada menjamo položaj štapa (bio je okrenut paralelno toku) - sada ga okrećemo normalno na tok.
NAGARAVLJENA VARALICA
Objašnjenje kretanja varalice radi lakšeg shvatanja: ona pri ulasku u maticu pravi polukrug, poput ribice koja pokušava da se iščupa iz rečne struje - to je često i momenat napada pastrmke. Inače, pri ovom poprečnom, normalnom zabacivanju, štap je oboren (vrh prema vodi).
U zavisnosti od boje vode koristimo svetlije varalice (siera voda), a tamnije za bistru. Ako ih trenutno nemamo, možemo upaljačem ili šibicom da zatamnimo varalicu. Vredi i eksperimentisati sa bojama (probajte šarene kombinacije).
Ako se desi da pastrmka samo prati varalicu, a pri tome nas nije primetila, zastanemo pa je naglo povučemo i ubrzamo namotavanje... Ili je promenimo (stavite, recimo Rapalu). Na taj način ponekad uspevamo da je navedemo na napad.
LEPTIR, KAŠIKA, VOBLER, GLAVINJARA
Cet ili leptir nam služi za precizan zabačaj i izmamljivanje pastrmki iz zaklona. Pustimo leptira da potone i jako trznemo vrhom štapa, da leptir bljesne! Zabacujemo 3-4 puta na poziciju, mada je prvo bacanje najvažnije.
Kašikastu varalicu koristimo za duboke, jake matice, duboke virove - tamo gde leptir ne može da dosegne.
Ružno pače upotrebljavamo u virovima, gde je dubina u središnjem delu (poprečno bacamo), ili kada zabacujemo nizvodno.
Tada jednostavno, „lerovanjem“ pretražujemo teren (Pače neko vreme zadržavamo u mestu - sve dok osećamo vibraciju). Po njenom prestanku malo namotamo i sve to ponavljamo.
Čikadu (Vibreks) koristimo kod jako velikih i dubokih virova, na taj način što uvek zabacujemo uzvodno (dug hitac sa podignutim štapom), pa polako namotavamo, prateći vibraciju varalice. Stojimo na izlazu iz vira (bacamo celom njegovom dužinom) - napad pastrmke je često iz drugog ili trećeg pokušaja, za razliku od leptiraste varalice gde napad nastupa skoro uvek odmah po bacanju. Oprez! Kod glavinjare udarac ribe je vrlo jak, jer ona koristi snagu vodenog toka pri napadu - da vas ne iznenadi! Takođe, primerci umeju da budu krupni.
Čikada je tajno oružje za krupnu pastrmku.
POTEZANKE ZA VIR
Strimer upotrebljavamo kada ne možemo da dohvatimo dno ni jednom drugom varalicom (malecki, dubok vir). Obično montiramo par potezanki (strimera) bočno na osnovnu strunu (predvezi za nijansu tanji od glavnog najlona) i stavimo gram, dva olovnog otežanja na kraj strune.
Sve varalice, kojima pecamo pri povlačenju uz obalu, uvek ubrzamo. Prilikom pretraživanja manje reke, za svako pretpostavljeno, trenutno, stanište pastrmke, potrebno nam je svega nekoliko hitaca, osim u rano proleća. Tada znatno više forsiramo mesto.
Miodrag Nikolić
