Najbitnija razlika u odnosu na reke je da se na jezerima, pored mesta odakle vreba plen (potopljeno drveće, alge i slično), pastrmka nalazi u takozvanoj slobodnoj vodi - kreće se u potrazi za hranom, pogotovu u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima. Ponekad je na površini, gde skuplja insekte i uočavamo je po kolobarima koji nastaju pri tome (leti, u jesen ujutru i uveče, ili tokom celog dana kada pada kišica), ali se uglavnom nalazi u srednjim i donjim slojevima vode.
Na jezerima je voda gotovo uvek kristalno bistra. Vetar je povoljan faktor ribolova ovde, zbog talasa koje stvara. Lenja riba (u odnosu na reku jezera su bogatija hranom) ima više vremena da prati varalicu i uoči prevaru. (Probajte neki od Berklijevih mirisa.)
ODBROJAVANJE
Prema tome, varalica se vodi brže nego na reci (osim kašike), menja se smer vođenja i znatno ubrzava uz obalu, pre izvlačenja. Dubinu vođenja varalice, odnosno utvrđivanje pojasa vode (dubine) u kome se nalazi riba određujemo brojanjem pri propadanju varalice (countdown - odbrojavanje).
Osim vizuelnog uočavanja prepreka u vodi (moguće skrovište krupne pastrmke), na jezerima posmatramo i visinu talasa (ispod manjih su sprudovi). Takođe, ovde i konfiguracija obale ukazuje na podvodnu strukturu - na primer: nagli pad obale... Treba obratiti pažnju i na male (naglašeno male) sprudove koji sa obale ulaze u jezero - sve su to, znači, potencijalna staništa ribe.
Kada koju varalicu da koristimo? Leptir upotrebljavamo za siera vodu, inače retku na jezeru, ili kada u njemu postoji kalifornijska pastrmka, što svetlije boje - to bolje, i ponekad, kada je uočimo da miruje. Viđenoj ribi leptir se uvek plasira iza repa, nikako ispred usta, da bi osetila vibraciju pre nego što ugleda plen, pa mora da reaguje na brzinu.
Kašika nam je potrebna za velike dubine. Za to može da posluži i veća Čikada (Vibreks) uz podešeno kačenje na rupici varalice. Inače, pri vođenju ove varalice na normalnim dubinama koristimo srednju rupicu, zbog najjače vibracije. Čikadu koristimo kada pas-trmka skuplja insekte na površini. To je jedna od retkih varalica koja imitira i insekta (tako kažu), a i iz iskustva tvrdim da se u takvim situacijama pokazala odličnom. Vodimo je brzo pod površinom, u gornjem sloju vode, (ne samo u vodenom filmu), na oko metar dubine, ponekad sa kratkim trzajima, a ako nam varalica uleti u kolobar koji pravi pastrmka, zastanemo sa namotavanjem i puštamo je da tone, a zatim je u naglim trzajima povlačimo.
Ružno pače ponekad koristim, obično za dubine do dva metra, i to najčešće po vetrovitom i oblačnom vremenu. Dekor: pastrmke i žut.
Rapala CD (5 i 7 cm) je jedna od najpotrebnijih varalica na jezeru, jer njome češljamo različite slojeve vode. Dekor RT za oblačno vreme i obavezno MN za sunčane dane. U zoru ili u sumrak na većim vodama vredi pokušati sa Ratlin Rap-om od 5 cm, i „fundamentalno obratiti pažnju“ na mogući napad pastrmke prilikom propadanja varalice!
ZAMARANJE
Meredov, zbog provlačenja po teško pristupačnom terenu, samo smeta. Zamaranje pastrmke traje prosečno pola minuta-minut, ponekad ni toliko. Dosta pritegnite dril zbog, uglavnom, malog prostora za zamaranje. Moramo vrlo često da proveravamo prvih par metara strune zbog moguće izktrzanosti, koja nastaje provlačenjem preko prepreka.
Udar manje pastrmke prepoznajemo po povlačenju varalice unazad i pumpanju tokom zamaranja. Krupna pastrmka autoritativno zaustavlja varalicu („k'o u panj“), pa miruje par sekundi nakon toga. Taj trenutak možemo iskoristiti za brzo izvlačenje, ali gubimo uživanje u interesantnoj borbi.
Potočna pastrmka retko iskače izvan vode. Ona se prevrće na površini, ponekad juri uzvodno i nizvodno, udara glavom o dno, ne bi li se oslobodila varalice. Krupni rođaci umeju da iskoče visoko iznad vode u divnom luku pa mi nije nam žao ako i spadne sa udice i pokidaju najlon (što se često dešava). Ponekad naglo krenu brzo prema vama i nazad, pa često ne stižete da adekvatno odreagujte. Pri tome obično puca najlon. Zato dobro podestite dril.
Svi grešimo - ne nervirajte se! Pošli ste da pecate i uživate u prirodi. I meni se to dešavalo. Uostalom, ne bi one bile tako velike da ih je svako pecao.
Kalifornijske pastrmke (iako se njome vode retko poribljavaju), ima na vodama u čijoj blizini postoje ribnjaci. Na udici iskaču iz vode i pri tome se neretko i otkače. Njihovo iskakanje sprečavamo obaranjem i zaranjanjem vrha štapa u vodu i brzim namotavanjem. Na taj način neutrališemo njene skokove, ali gubimo spektekularan lep prizor!
Izmorenu ribu nasučemo u plićak i uvek prihvatamo mokrom rukom, da joj ne bismo oštetili zaštitnu sluz kojom je prekrivena! Kada vraćate pastrmku u vodu držite je kraće vreme u vodi da bi se oporavila od šoka i tek onda je pustite. Ako zadržavate ribu, znači iznad dozvoljene minimalne mere, ubijte je odmah, da ne bi patila gušeći se, odmerenim udarcem malim drvenim čekićem neposredno iza glave. Kada možete da birate, radije zadržite kalifornijsku, a ne autohtonu potočnu pastrmku.
PRAVILA NA VODI
Od kada pecam pastrmku, što varalicom što mušicom, osim na vodama sa posebnim režimom, nisam sretao čuvarsku službu(?) tako da ste prepušteni sopstvenoj savesti.
Evo osnovnih zakonskih odredbi: lovostaj od 1. oktobra do 1. marta, minimalna dužina je 25 cm, broj ulovljenih primeraka...
Uostalom šta će vam više od dve (tri) pastrmke - sasvim je dovoljna satisfakcija uživanje u pecanju. Pastrmku je dozvoljeno pecati ISKLJUČIVO veštačkim mamcima! Sva pravila prethodno proverite u udruženju čiji revir koristite za pecanje.
Neću da se upuštam u polemiku oko etike ribolova pastrmke varalicom - trokraka udica sa povratnim kukama. Smatram da je to, uz pravilan pristup i poštovanje pravila, jedan od najlepših i najinteresantnijih oblika ribolova. Naravno, na vodama koje još uvek nisu uništene od strane krivolovaca, što je, istini za volju, retkost.
Pecanjem pastrmke zavolećete salmonidne vode i, nadam se, boriti se za njihovo očuvanje.
Miodrag Nikolić
Na slici jenaš forumaš "Svirac", zagriženi lovac na pastrmke.
