Suspending vobleri su dobili ime po svom karakterističnom ponašanju, odnosno po lebdenju u takozvanom međusloju, ili kako se to stručnije kaže po njihovoj “neutralnoj” plovnosti. Najčešće se koriste za pecanje basa tehnikom povlačenja, po principu: cim-cim-pauza. Kad se prestane sa povlačenjem vobler bi trebalo da ostane u međusloju, niti da tone niti da ga potisak gura ka površini, ali neki modeli, mada deklarisani kao suspending, za vreme pauze kod povlačenja lagano idu ka površini. Na takvo neočekivano ponašanje suspendinga često utiče i strujanje vode kao i njena temperatura (gustina).

Spolja gledano, vobleri tipa suspending se gotovo uopšte i ne razlikuju od uobičajenih voblera tipa minnow, poput Rapala modela. Ali rentgenski snimak plivajuće Rapale (snimak broj 1) otkriva da u telu takvog voblera nema nikakvog opterećenja - nema tegova, osim udica, naravno. Na slici broj 2 vidi se unutrašnjost tonuće varijante Rapale. Zaista nije teško primetiti da se te dve varalice razlikuju po centralno smeštenom otežanju. Na drugim snimcima vide se različiti modeli suspending voblera, kao i različit smeštaj opterećenja unutar njihovog tela, što ima za cilj da obezbedi tu famoznu “neutralnu plovnost”, da niti isplivavaju niti tonu.

Kao što se može pretpostaviti, takvim voblerima se može pecati na veoma različite načine, i loviti široka lepeza grabljivica.

Suspending vobleri bi trebali biti jedan od prvih izbora ribolovaca koji upražnjavaju troling, ali i kod pecanja basa se ta vrsta voblera pokazala veoma efikasnom. Kod trolinga cilj je da vučemo vobler kroz tačno odabran, tj. određen, sloj (dubinu) vode, i da bez obzira na brzinu povlačenja oni špartaju precizno zadatom maršrutom.

Suspending vobleri su i poprilično zahtevni, jer nije svejedno koji oblik kljuna imaju, koje su veličine i boje, na kojoj dubini se povlače, sa koliko učestalim pauzama, koliku i kakvu vibraciju prave pri povlačenju... Dakle, karakteristika “suspending” sama po sebi nedovoljna je kao garancija da će se na takav vobler polakomiti grabljivica, koja “ima vremena” da detaljno zagleda vobler, dekor i oblik jer on ne beži ni gore ni dole, nego lebdi...

Gotovo da je postala opšte varaličarsko mesto priča o tome kako se često dešava da na istom mestu i u isto vreme riba različito reaguje na dva različita modelavaralica. Tako je i sa suspending voblerima. Dok jedan ribolovac samo što ne kaže: “bunar”, drugi već pretura po tašni u potrazi za novim stringerom. A pecaju jedan pored drugog. Ribolovac s manje pecaroške sreće posle izvesnog vremena počne da imitira tehniku povlačenja svog uspešnijeg kolege - bez rezultata. Ključ uspeha njegovog kolege je u izboru odgovarajućeg modela suspendinga!

Ali kako otkriti za kojom vrstom i kada posegnuti? Definitivno nije svejedno!

U otkrivanju tajne uspeha jednih i fijaska drugih modela svakako da bi ih trebalo snimati tokom dužeg perioda povlačenja pa zatim analizirati po čemu se uspešniji modeli razlikuju od onih drugih. Ipak, to podrazumeva zahvate koji su za ribolovce prevelika investicija. Autor rentgenskih snimaka, koje imate priliku da vidite, peca u neprozirnoj vodi Misisipija, pa se odlučio da, eksperimenta radi, malo zaviri u utrobu svojih varalica. Njihovo skeniranje pokazuje da se zaista radi o modelima kod kojih je na različite načine postignuto da lebde u međusloju, a pretpostavka je da specifičan raspored i količina ugrađenog otežanja utiču na tu spolja golim okom nevidljivu razliku između lovnih i onih drugih suspending voblera.

Ko što možete primetiti, neki proizvođači se opredeljuju za komore unutar kojih se kuglice otežanja pomeraju napred-nazad, kao nekakav klip, kako bi se obezbedilo da se takvi vobleri mogu što dalje zabaciti. Drugi se prihvataju rešenja koje predstavlja kombinaciju otežanja i zvečke. Ono što rentgen ne može da otkrije (ali sugeriše!) jeste da se razlikuju i materijali koji se koriste kao otežanja, najverovatnije da se radi o olovnim i čeličnim kuglicama. Čelične bolje zveče. Materijal koji je na snimku poluproziran najverovatnije je mesing ili možda bakar. Može se takođe primetiti da jedan od proizvođača (snimak br. 13) koristi i olovne perlice (ko zna da li je to namerno ili je to stvar reciklaže zaliha!).

Na ovim snimcima se ne mogu primetiti nikakvi skriveni mehanizmi koji bi stvarali vibracije za vreme pauza kod povlačenja i laganog kretanja voblera ka površini. Razlog lelujanja suspending voblera u toj fazi verovatno treba tražiti u strujanju vode i njihovom karakterističnom obliku.

Evo i naziva skeniranih voblera: br.1 Floating Rapala, br. 2 tonuća Rapala, br. 3 Rapala Husky Jerk (prvi Rapalin suspending), br. 4 Rapala Long Cast Minnow, br. 5 Cabelas Suspending Minnow (više se ne proizvodi), br. 6 Bass Master Suspending, br. 7 Bass Pro XPS Suspending, br. 8 Yo-Zuri, br. 9 Bomber Long “A”, br. 10 Luck Craft Pointer, br 11 Lucky Craft Flash Minnow, br. 12 Smithwick Super Rogue i br. 13 Smithwick Signature Rogue.

Snimci ovih voblera otkrivaju ponešto od onog što se, gledajući ih spolja, može samo naslutiti, ali nikako nisu otkrili neku posebnu tajnu, bar kad je reč o ugrađenom otežanju. Interesantno je svakako primetiti kako su kod pojedinih modela fiksirane alkice za montažu udica, tako da se nedvosmisleno može zaključiti koje su varalice predviđene i za trofejnije ulove.

Tajna različite efikasnost suspending voblera ostala je skrivena tako da i za njih važi da ne postoji univerzalni model, te treba imati nekoliko vrsta, od nekoliko proizvođača, jer mada će svaki od njih izazvati znatiželju basa, nikada se ne zna koji od njih će ga u datoj situaciji isprovocirati i na napad. Dakle, neophodno je eksperimentisati modelima, bojama, i načinom povlačenja i ne odustajati ako se uporno forsira samo jedna vrsta.

Ipak, autor ovih snimaka upozorava na jednu od najčešćih grešaka neiskusnih ribolovaca - pecanje sa uvek zategnutim najlonom ili strunom. Jeste da tako zategnuta struna momentalno pokazuje napad ribe na mamac i da je kontra gotovo trenutna, ali problem je u tome što se tako nećete napecati ribe, bar ne basa! Poenta kod povlačenja suspending voblera (kao i drugih vrsta varalica za basa) jeste u tome da se one tokom pauza potpuno prepuste “same sebi”, to znači da najlon treba olabaviti! Ukoliko se to ne učini, vobler će i u pauzi biti povlačen, mada veoma lagano, silom koja je neophodna da se najlon zategne.

Ribolovac početnik, u želji da ima što direktniji kontakt s varalicom upornim pokušajima da eliminiše takozvano trbuh od mnofila zapravo uništava poentu delovanja suspending voblera pa i gumica. To je pogrešno, te se od početka treba navikavati na pecanje s maksimalno opuštenom strunom ili monofilom u toku pravljenja pauza kod povlačenja suspendinga. Basisti to znaju, ali ne lovi se samo bas suspendinzima i jerk tehnikom - štuka se takođe često polakomi na “cim-cim” povlačenje.

Naravno, ako nemate suspendinge svih mogućih fela i dubina ronjenja, a niko od nas nema sve varalice, za svaku situaciju, moguće je napraviti neki kvazi-suspending na nekoliko načina. Najlakše je stavljanjem većih (težih!) udica od plivajućeg voblera načiniti sporotonućeg, ili u telo od balze utisnuti par olovnih kuglica. Samo znajte da to više neće biti ona fabrički zadata akcija. No, ponekad se tako dobije i ubojitiji vobler od originalnog. Nekad - ne uvek. Tačnije: skoro nikad...