Obično tek 30. mart bude moj prvi izlazak na basa, i na pecanje uopšte. Štuku ne ganjam pred mrest, a martovsko-aprilske smuđeve ostavljam onima koje non-stop gledam kako mi prolaze pod prozorom. A ne vredi ni prošetati, onako bez pribora, ni obalom Dunava ni kanalom. SVI pecaju smuđa?! I kažu kako neće leti, čak ni noću! Pa normalno da neće kad ga satraste u mrestu!

Slično će se dogoditi, i već se događa, sa basom. Horde “majstora”, uglavnom “sezonaca”, sjatiće se krajem aprila i početkom maja u “lov” na basa, baš “kad mu je i vreme”. Bože moj, oktobar je daleko a to je ionako period “kad mu vreme nije”. Po njima, naravno. Ono što iza njih ostaje uglavnom je pustoš; predstava spada u tragediju; a opis je “pecanje u tri čina”. Eventalno epilog uliva neku nadu, iako sumnjam...

PRVI ČIN

Bacajući polovinu pertle sa svoje desne cipele gostujući ”dođoš-basista” kontrira. Tu je, evo ga, dobar je! Uuu, lep je, preko kile! Marš u čuvarku, ti đubre bačko. Lepo, već šesti ovakav debeli, biće mesine danas. Bilans: ulovljena je ženka prepuna ikre i spremna za mrest. Kapitalka od 1,7 kg. Kolateralna šteta: 1 kapitalac + gomila (3000-4000 jaja) ikre...

DRUGI ČIN

Bacajući polovinu pertle sa svoje leve cipele “basista-sezonac” kontrira. Eve ga, tu je! Ma šta se otimaš toliko. E, šta je ovoga ovde, više nego vode. Uuuu lep je i ovaj, blizu dve kile! Marš u čuva­rku đubre jedno laloško. Baš smrdi na travu.Uh, samo da mi ne prođe dan, tek deveti preko kile, a zemljak Đoša u drugom čamcu ima dvanaest. Bilans: ulovljen mužijak, bas blizu 2 kg, koji je čuvao gnezdo, položenu ikru. Kolateralna šteta: minus 1 kapitalac plus trpeza od basovskog “kavijara” - za sunčanice i manjove.

TREĆI ČIN

U predvečerje prvomajskog uranka, po povratku, grupa “domaćih stranaca” koja, eto, uvek pogodi period kad mu je vreme, sumira rezultate i izvodi vrlo “stručne” zaključke. Od njih desetak ne zna se ko je glasniji, ko kome više upada u reč, ko je veći majstor, i ko više zna. Oko njih po granama vise kapitalni basovi debelih stomaka, neki se krčkaju, a rezerve su kod čamaca u čuvarkama. U vodi se, malo podalje, basovskom ikrom goste sunčanice. Prođe tako pola noći u verbalnom nadmetanju, sve se već popilo, a južna grupa je konačno usaglasila stavove, i izlazi sa saopštenjem za javnost. Slede zaključci:

1. Ovaj bas je glup k’o noć i ima ga k’o gada.

2. Udara na sve živo po ceo dan, i to isključivo krupni. Eto prijatelj Đoša ga je ulovio na pertlu sa desne, a Tika na pertlu sa leve cipele. Đoša dodaje da nije na celu nego na polovinu, što još više pojednostavljuje lov u celini.

3. Nikad se ne mresti, lovostaj mu ni nije potreban, a zaštitnu meru ne uvoditi, jer se love samo krupni.

4. Pravo vreme za njega je kraj aprila, početak maja, kada non-stop patrolira, kao da čuva nešto nebitno, samo njemu znano. Leti ga love budale, u jesen svi i velika je gužva, a krajem jeseni mu vreme nije.

5. Izuzetno je opasan po riblji fond u svojoj, ali i u svim ostalim sredinama, te ćemo u tom cilju bez ikakve nadoknade, a o svom trošku, dolaziti svake godine u aprilu, da ga što više satremo. Tako ćemo pomoći kolegama iz Bačke u borbi protiv ove napasti, ali i da oni sačuvaju svoje linjake, štuke i zlatne karaše.

6. Zameramo mu jedino što je ekstremno borben pa gubimo dragoceno vreme izvlačeći ga, što rezultuje manjim brojem ulovljenih primeraka. Cilj nije uživanje nego izlov, stoga ga što pre izvaditi iz vode, na stringer okačiti ilu u čuvarku utamničiti, da se polagano guši i brže ponovo zabaciti.

7. Ne postoji riba koja se jednostavnije lovi.

8. Mi smo pravi majstori.

Završi se tako prvomajski uranak, “južni vetar” produva Bačkom, preciznije: Kupusinačkim dunavcom. Sve nekako posta tiho, tužno... Pusto.                  

Kapitalci, sa i bez ikre, odoše, a nezaštićena gnezda ostaše - basići se nikada ne izlegoše. Osta “lep amanet” onima koji basa love kako treba, poštujući ga u vreme reprodukcije, razmišljajući o budućnosti. A i vole ga kao riblju vrstu jer znaju da cene zadovoljstva koja lov basa pruža.

EPILOG

Proleće prođe, leto dođe…

Početak jula, mrest je prošao, a dan je lep. Trojica ribolovaca puna entuzijazma a praznih džepova (zimus kupovali varalice, kupili dozvole...), nasuše gorivo i krenuše na sever Bačke da love basa. Momci nisu bez iskustva, čittaju i ribolovačku literaturu, a basa su već lovili, nije im nepoznanica...

“Plopću”, “frkću”, spuštaju texsas i carolinu ceo dan, jednom rečju trude se na sve moguđe načine da ga ulove. Ali kako dan odmiče raspoloženje polako pada a “ulov”, kako oni misle, izmiče uvek za pola koraka. Izmiče polako i dan - sunce zalazi...

Kasno uveče, po povratku kući, u kolima vlada ekstremno tmurna atmosfera. Tri preplanula lica, od kojih jedno teškom mukom vozi, boreći se sa snom, tiho komentarišu minuli dan. Zašto je bio loš? Nisu neznalice, imali su prave varalice, bili uporni i, što je još važnije, imali su pravi pristup. Ne, ulov im nije ni najmanje bitan. Važna su dešavanja na vodi - udarci, borba, spadanja, skokovi, “kuvanje” u lokvanju, sve ono zbog čega su pored lepog ambijenta i pošli na pecanje. To je ujedno i sve ono što ne veseli aktere prva “tri čina” inače gotovo isključive krivce za ovakav, u poslednje vreme sve češći, letnji basovski dan!!!

I šta reći na kraju? Taman pomislite kako početak sezone obećava i jedva dočekate leto, ali vas ono potpuno razočara i neke odvrati od daljeg ciljnog lova ove ribe.

U tekstu je ovoga puta bilo najmanje reči o samom lovu basa, što ćete mi, nadam se, oprostiti. Ostrašćen sam izlovom matica sa ikrom i mužjaka koji je čuvaju, ali i ne vraćanjem onih sitnih, veličine dlana u vodu.

Na to su ogorčeni i klinci iz Sivca kojima takvi “prvomajci” dele čak i autograme, istovremeno noseći kući basove kakve ovi mladi ribolovci vraćaju u vodu!?                       

Božidar Važić Boki

Ovaj opori Bokijev tekst napisan je jednog marta pre mnogo godina, marta slična ovom. I zaista tako beše, u proleće – u mrestu – ga satraše. Sa gnezda, u bistroj vodi, skidani su kapitalci “na viđeno”, i ženke i posebno mužjaci koji čuvajući gnezdo sa potomstvom hrabro nasrću na sve uljeze (pa tako i varalice), u tolikim količinima da je to danas nezamislivo. Na ono malo bačkih vodotoka gde je basa bilo hrlile su s proleća horde “varaličara” iz svih krajeva, a sve se završavalo finalnim pokoljem 1. maja.

Danas, desetak godina kasnije – horde satrapa više ne tutnje obalama bačkih kanala. Jer je basa toliko malo preostalo da ne zavređuje putešestvije. Ne može se više mesom ni benzin ispltiti, a kamoli još i zaraditi. Sada na tim kanalima više ne možete sresti “zvezde” koje su autograme klincima delile. Danas, bačkim kanalima špartaju tek poneki basisti iz okoline. Neki od tih klinaca koji su, u međuvremenu, odrasli. Nažalost, ne i basovi.

D. Jovanov