Stavio je širokougaoni objektiv, a ono što je napravio ostaviće vas bez teksta!

Brojni komentari na svaki iole veći ulov i ispružene ruke ribolovca sa ribom naterali su me da napišem ovaj tekst. Jer mnogi brkaju pojmove fotomontaža i fotošop i uopšte ne razlikuju ta dva pojma. Takođe misle da će riba na fotografiji izgledati veća ukoliko što više ispruže ruke, a ne znaju da veličina ulova na slici prvenstveno zavisi od širine objektiva a ne od dužine ruku!

Naravno, širokougaoni objektivi nisu konstruisani zbog ribolovaca nego iz sasvim drugih razloga. Recimo ukoliko se bavite snimanjem pejzaža, usmerite svoj izbor prema širokougaonim zum objektivima. Oni omogućavaju, kako im samo ime kaže, mnogo šire polje gledanja u odnosu na standardne zumove, pa se zato smatraju idealnim izborom za snimanje pejzažne fotografije. Ako radite na ograničenom urbanom području, ili želite da uhvatite sve što vidite ispred sebe, a ne možete da napravite nijedan korak unazad, onda vam je takođe potreban širokougaoni zum objektiv da smestite sve u kadar. Ne samo to, širokougaoni objektivi pomažu da se naglasi ono što je u prednjem planu, čineći predmet koji je bliži objektivu mnogo većim u odnosu na predmete koji se nalaze u pozadini. Za snimanja u zatvorenom prostoru na zabavi, enterijera u skučenim uslovima ili komičnih portreta s iskrivljenim crtama lica od velike je važnosti upotreba ovih objektiva. Znači, širokougaoni objektivi su za fotografisanje prirode pre svega, enterijera, ili snimanja kućnih slava, proslava i rođendana (kada se od zida iza leđa ne možete više udaljiti da bi svi gosti oko torte stali u kadar), ali su našli primenu i u ribolovu. Eto ispod primera šta i koliko pejzaža hvataju različiti objektivi – fotograf ne mrda s mesta, a objektivi ovo(liko) vide.

Recimo kada ste u malom čamcu, da bi kolega stao u kadar potreban vam je širokougaoni objektiv, jer ne pomaže čak ni ako je on na pramcu a vi na krmi ukoliko je čamac kratak. A što se ribe tiče – videli ste: “širokougaoni objektivi pomažu da se naglasi ono što je u prednjem planu, čineći predmet koji je bliži objektivu mnogo većim u odnosu na predmete koji se nalaze u pozadini.” E, to mi koristimo, ali i zlopotrebljavamo, pa sakrivamo prste, ispružamo ruke… da bi laž bila veća. Međutim, ukoliko nemamo širokougaoni objektiv ništa ne pomaže, džabe se teglimo…

Naravno da to nije zabranjeno, efektna fotografija je često i dobra reklama, ali nije fer da se tako slikamo samo da bismo lagali i varali. Recimo, ja sam ovu fotografiju snimio iz čamca, Nikon DSLR aparatom kod kojeg se ekran pomera, zakreće. Spustio sam aparat sasvim do nivoa vode, kadrirao gledajući u ekran odgore a ne kroz objektiv, maksimalno raširio zum na 24mm, a njih naterao da mi priđu (doplivaju) što bliže, držeći šarana ispruženim rukama pod vodom da se ne vide šake (prsti), i eto. To nije loše, nije zabranjeno, jer Beograđani koji su ga upecali nisu posle lagali da je šaran bio od… koliko kila? A mogli su ladno da odrape kilažu po volji i niko ne bi mogao dokazati da nije toliki. Naravno, rumunski šaran sa Saruleštija je stvarno bio veliki, ali ne baš ovoliko. Nije ni bitno koliko, želeo sam da Raduti napravim efektnu reklamu, a mojim beogradskim drugarima nesvakidašnju uspomenu, jer je to bilo pecanje za sećanje. No, iako je fotka provokativna nije lepa, recimo pogledajte vodu, jezero će da iscuri levo i desno, horizont nije horizontalan nego zakrivljen, lica ribolovaca su već malo deformisana... ali svi gledaju jedino ribu.

Što je širi objektiv riba će biti veća, ali preterate li biće smešna, a i vi iza nje. Često se koristi 35mm (riba neće izgledati baš monstuozno), najčešće 28mm (riba je velika ali ribolovac ipak liči na sebe), a ponekad i 24mm (iako on već deformiše lice ribolovca, “lepi uši”, riba će biti oogomna). Svi širi previše deformišu, krive horizont itd. Jeste da u kadar svašta staje, ko na slici dole, ali to nije to. Ipak, ultraširoki objektivi su posebna tema.

Uostalom, em je sve deformisano, iskrivljeno, em je sve (pre)oštro pa je kompozicija slike loša. No, o dubinskoj oštrini i kako da istaknete prvi plan već sam pisao. A širokougaoni objektivi imaju veliki DOF. Dobra karakteristika im je što su dovoljno svetlosno jaki, ne morate da odvrćete blendu ko kod teleobjektiva (da ne bi dužina ekspozicija bila previše dugačka, pa da vam se zatrese ruka dok slikate). Praktično, laički rečeno, teleobjektiv je sve suprotno od širokougaonog – ako iz daljine zumirate, džabe će ribolovac pružati ruke – riba će biti mala. Ali će pozadina biti zamućena a fotografija lepša. No, to je već druga tema.

Mana im je što “umeju” da “vinjetiraju” po ćoškovima, ili da deformišu krajeve, krive vertikale (buretasta distorzija) ukoliko maksimalno širokim, jeftinijim zumom fotografišete zgrade, bandere, drvorede. Ali ko ga šiša, bitno je kolika je riba!

Dakle, za “veliku” ribu potrebniji je širokougaoni objektiv nego maksimalno ispružene ruke! I da se fotografiše iz što veće blizine, ponajbolje malkice više od dole nego iz horizintale. Ribolovac čučne, ispruži ruke, osloni laktove na kolena, sakrije prste - i posebno noge (jer ukoliko u kadar uhvatite njegove cipele izgledaće ko ronilačka peraja!), a vi mu priđite što bliže, čučnite, zoom stavite na što šire, fokusirajte na ribu, puknite… pa šta vam bog da.

Eto. Kakava bre fotomontaža, kakav fotošop, kakvi bakrači! Jer ukoliko nemate širokougani objektiv možete imati raspon ruku ko Vlade Divac pa vam ni to neće pomoći. E, jedino tada pomaže i fotomontaža i fotošop: maznete nečiju fotku sa veeeelikom ribom, u fotošopu “izfraštendujete” (isečete) glavu ribolovca, a ubacite svoju. Ili isečete tuđu ribetinu pa ubacite u svoju sliku, i - pravac Fejsbuk!

Ovo dole je klasična fotomontaža urađena u fotošopu (programu za obradu, doradu… fotografija), Glod kao Napoleon, sa sve bradom, Rej Bankama i sabljom. Glava jeste moja, ali sve ostalo nije. Ostalo je Jovisovo. To je Vladimir Jovicki našao negde na netu, pa originalnu fotografiju izmenio i efektnu šalu načinio.

Eto, ali ako vam i dalje nije jasno… pružajte ruke!

A čim neko upeca veliku ribu i postavi fotku na Fejs neka ljubomorni zlobno dobace: “ma to je fotomontaža i fotošop”. Jer misle da tolike ribe ne postoje, pošto oni nikad nisu upecali takvu. A nisu jer nisu čitali, pa ni naučili.

Znam da će i ispod ovog teksta biti smešnih komentara neznalica, iako ću namerno šarančinu puknuti kao uvodnu fotku, jer opet mnogi neće ni zaviriti u tekst. Baš tog šarana, da isprovociram na čitanje, ko i prva idiotska rečenica kakvih je prepun Fejsbuk, kojima vas mame da kliknete.   

Glod Bonaparta