Zavojsko jezero se nalazi u podnožju Stare planine, na 15-ak kilometara udaljeno od Pirota. Nastalo je voljom Boga 1963. godine. Naime, posle naglog otapanja snega došlo je do pokretanja klizišta koje je stvorilo prirodnu branu na reci Visočici. Jezero je danas dugačko 17 kilometara, najveća širina je oko 300 metara, a maksimalna dubina iznosi na nekim mestima i preko 60 metara. Prostire se na 5,5 kvadratnih kilometara, na nadmorskoj visini od 612 metara.
Do jezera se dolazi za oko 20-ak minuta asfaltnim putem od Pirota. Nalazi se na Staroj planini, u delu zvanom Visok, na srednjem delu toka reke Visočice. Sadašnja veštačka brana nalazi se oko 1 km nizvodno od nekadašnjeg sela Zavoj, koje je nastankom jezera potopljeno i po kome je jezero dobilo ime. Klikom na plavi link otvorite turističku mapu Opštine Pirot i Zavojskog jezera (ponovnim klikom na mapu dobijate mapu u još većoj rezoluciji).
To je urvinsko jezero – jedin(stven)o jezero u Srbiji nastalo koluvijalnim procesom. Prirodna brana stvorila se posle obilnih padavina i naglog otapanja snega u proleće 1963. godine. Strme padine Stare planine počele su da klize, tako da su velike količine odronjene zemlje survale i pregradile reku Visočicu. Tako stvorena brana bila je visoka preko 50m, a njena nestabilnost mogla je da dovede do prelivanja vode, čime bi bila potopljena sva naselja koja su se nalazila nizvodno. Za samo tri dana nastalo je Zavojsko jezero, koje je primoralo stanovnike sela Zavoj na iseljenje. Kroz nekoliko dana ceo predeo je bio potopljen. Postojale su priče da bi, možda, bio ugrožen čak i Niš da je brana popustila pod pritiskom vode. Srećom, brzom intervencijom tadašnje Jugoslovenske Narodne Armije brana je probijena a naselja nizvodno spasena potopa. Nakon odrona, poplave i potopa sela Zavoj, evakuacije i trajnog iseljenja meštana, novonastalo jezero privuklo je pažnju stručnjaka pa se rodila ideja o izgradnji nove brane, nadogradnjom na već postojeću prirodnu, i podizanje hidroelektrane. Tako je izgrađena hidrocentrala “Pirot”.
Izgradnjom nove brane dobijeno je veće akumulaciono jezero, dužine 17 km, dubine od 5m na ulivu reke Visočice do čak 80m tik pored same brane (zavisno od vodostaja). Voda je bistra preko cele godine, a kvalitet joj je odličan tako da se može koristi za piće.
Sredinom osamdesetih godina Zavojsko jezero je poribljeno kalifornijskom pastrmkom, šaranom, somom, štukom i belom ribom, pa je tako uz stare autohtone stanare (potočna pastrmka, klen, krkuša) koji su dominirali u Visočici, nastao pravi raj za pecaroše. Pošto je dosta vremena proteklo od prvog poribljavanja, u jezeru sada obitavaju brojni kapitalni primerci pomenutih riba. Stoga se jezero brzo pročulo kod ribolovaca iz cele Srbije kao jedna od najboljih destinacija za pecanje. Kolike trofeje danas kriju duboke i bistre vode Zavojskoj jezera ostaje vama ribolovcima da otkrijete. Priča se da na tom jezeru, baš zbog strmih litica i nepristupačnih obala – a obilja ribe – ovo duboko i hladno jezero krije možda najveće štuke u zemlji. Ta vrsta grabljivice odlično napreduje u jezerima koje imaju nešto niže prosečne temperature vode, a Zavojsko je baš takvo.
Prvi ribolovački trofeji bile su potočne pastrmke iz Visočice, koje su nastankom jezera dobile mogućnost da dostignu impozantne dimenzije i postanu jezerske. Još uvek se ribolovci sećaju pastrmki od čak 20 kilograma koje su, nažalost, hvatane najčešće nedozvoljenim sredstvima, samicama i mrežama, što je dovelo do proređivanja kapitalaca. Ipak dubine Zavojskog jezera još uvek čuvaju poneki primerak koji može da zagolica ribolovačku maštu.
Od ostalih ribljih vrsta, u jezeru pored pominjanih pastrmki i štuka, ima i šarana, soma i deverike a prilično klena i grgeča (bandara). Ulovi dve poslednje pominjane vrste su nadasve zanimljivi, jer ima klenova i do 2 kilograma težine a grgeča do 1,5 kg, što su kapitalni ulovi za te riblje vrste u našim uslovima i ovakvoj sredini.
Naravno da jezero nije atraktivno samo pecarošima nego i turistima željnih odmora i uživanja u netaknutoj prirodi, koju može da pruži jedino Stara planina, uz još poneke planine u Srbiji. Tokom 2009. godine, na Zavojskom jezeru je vrlo uspešno sprovedeno uklanjanje brojnih bespravno sagrađenih vikendica i na divlje postavljenih kampova, tako da su obale jezera sada dostupne svima koji žele da uživaju u čarima akumulacije koju su stvorili prvo moć prirode a potom razum čoveka - uz blagoslov Boga.
Stoga kliknite na panoramu a potom bacite pogled s visine na Zavojsko jezero i uverite se u lepotu takve saradnje.
http://www.trofej.info/
