Petak popodne stavlja mnoge ribolovce na muke. Da li da ponovo obiđu vode u okolini, koje su uglavnom opustošene od raznoraznih bandita, ili da se upuste u avanturu traženja novih, njima nepoznatih ribolovačkih terena? Moj savet bi bio da posete jedno od naših retkih jezera koja su sačuvala bogatstvo ribljeg fonda - jezero Garaši, pored Aranđelovca.

Da budem iskren, nisam verovao Glodu kada mi je rekao da postoje ribolovci koji ne znaju gde se Garaško jezero nalazi. Istina, nije toliko veliko da bi ga ucrtali na karte (površina jezera je oko 60-65 ha), ali će svako moći na tim istim kartama da pronađe Aranđelovac, koji je smešten u podnožju planine Bukulje (696 m).

Do Aranđelovca i nije tako teško doći, što se i vidi na svakoj auto-karti. Dovoljno je blizu, ali je i dovoljno daleko od auto-puta, magistrala i velikih reka, tako da su potrebe grada i industrije za vodom rešene gradnjom akumulacionih jezera. Aranđelovac ima zanimljivu turističku ponudu, jer se u centru nalazi park Bukovačka banja, a u njemu su tri lepa hotela: „Šumadija“, „Staro zdranje“ i „Izvor“, mada postoji i varijanta privatnog smeštaja.

Od Aranđelovca do jezera ima oko 10 km, a jedini put vodi od izlaska iz Aranđelovca ka Lazarevcu, kod čuvene fabrike „Šamot“. Put vodi preko planine Bukulje, koja goste iz ravničarskih krajeva „zamara“ svojim višestrukim krivinama, a zatim nizbrdo, pravo do jedinog mosta na ovom lepom i bogatom jezeru.

Većina ribolovaca koja prvi put dolazi na jezero obično se tu i skrasi, jer su tereni između mosta i brane (vidi skicu) veoma zgodni za kampovanje i ribolov. Ribolovci skloni avanturizmu na tom potezu ostavljaju automobile i pešice se upućuju prema dosta nepristupačnim, ali provereno dobrim terenima.

Jezero je vrlo dobro čuvano, kako od strane čuvarske službe, tako i od samih ribolovaca.

Možda se nekim ribolovcima učini da je ovako očuvana voda siguran znak da će upecati nekog kapitalca. Međutim, svi treba da znaju da je jezero Garaši veoma „teška“ voda! Nesporno je da je jezero puno ribe i da ima kapitalnih primeraka svih ribljih vrsta, ali ne znaju svi šta se u vodi nalazi! Reč je o šumama, šumarcima i samostalnim primercima kojekakvih vrsta drveća, koje ribama pružaju fantastičan zaklon.

Osim šumovitog dna, jezero ima i muljevite priobalne pojaseve (livade pod vodom), kao i peščano-kamenite priobalne pojaseve (nagle strmine ispod šuma i pojedini plićaci - razlivi). Moram pomenuti i moja omiljena mesta: korita starih potoka, od kojih je jezero I nastalo.

Pored obilja bele ribe, štuke, somova, šarana, amura... sve više ima i smuđa, kojim su Garaši poribljavani. Pokazalo se da se odlično snašao, prilagodio, da se uspešno mresti u jezeru.

Što se štuke tiče, ona je pravi bum imala pre nekih desetak godina. Fotografije koje ste dosad videli u „Trofeju“ objašnjavaju zašto mnogi ovo jezero nazivaju „šumadijskim Loh Maskom“. Inače, jezero se svake godine poribljava šaranom težine 1-3 kg, a u količinama od 2-5 tona! Pravi obrok za štuke-babe i prababe. Nažalost, poslednjih godina je štuke sve manje, ali je stoga bandara sve više!

E, baš ti šarani su se se na Garaško jezero, izgleda, najbolje adaptirali. Već nekoliko godina sve je više šarandžija iz čitave Šumadije koji ga uspešno love i – vraćaju! Stoga ga ima sve više, i sve krupnijeg.

Od Aranđelovca do jezera Garaši postoji samo jedna kafana (?!) sa leve strane puta - „Mali vikend“, sa veoma pristupačnim cenama. Na samom jezeru nema nikakvih ugostiteljskih objekata, tako da jedinu „mučenicu“ možete pronaći „Kod Stanića“, ali i kod ostalih ribolovaca, jer je pravilo da se na Garaše ne ide bez meč štapa, varaličarca, dubinke i... pljoske! Kao primer popularnosti jezera neka posluži podatak da više od petine ribolovaca nije iz Aranđelovca. Lokalni ribolovci će sa svim dobronamernim sportskim ribolovcima podeliti „čašicu razgovora“ i otkriti im najizdašnija mesta i najuspešnije mamce.

Garantujem da ako rešite da pecate na jezeru Garaši - nećete pogrešiti! Pridržavajte se pravilnika o ponašanju na vodi, čuvaru pokažite čuvarku i uživajte u prirodi okoline jezera „Šumadijski Loh Mask“ na kome se, eto, love rekordni šarani.

Ivica Drobac

Ovog starog "Vodenog putokaza" setio sam se posmatrajući rekordne šarane, pa sam ga objavio u želji da vam pobliže opišemo jezero toliko pominjano ovih jesenjih dana. Naravno, neke stvari su se u međuvremenu promenile - neke na bolje neke na gore. Eto, štuke je manje ali je šarana više. Pominjane kafanice više nema, ima samo jedna kafana u centru sela Garaši, ali većina ribolovaca se "krepi" ispred prodavnice!