Zbog ovakvog naslova (daleko bilo!) mnogi od vas će pomisliti da se radi o proročanstvu nekog od naših lokalnih Nostradamusa (ima ih ko sitnih svetaca), ali nije to u pitanju. Reč je o jednom mestu na koje kada dođete prestaje civilizacija - okružuje vas samo priroda i voda! A to je ono što nam, priznaćete, u ovo vreme jedino i treba. Ako mislite da se radi o nekom egzotičnom mestu do koga vam treba dva sata telefonom, i koje se nalazi u nekom ćošku planete - varate se! Ovo mesto je vrlo blizu i ima sve ono što vam treba - mir, tišinu, lepe terene i, naravno, ribu.

Čuveni Arkanj ili „Kraj sveta“, kako ga mnogi nazivaju, decenijama je poznat među pravim zaljubljenicima prirode. To je oaza mira i stecište svih onih koji žele da pobegnu od tegobne svakodnevnice. Za mnoge je „Kraj sveta“ sinonim za pecaroški raj. Obilje raznovrsnosti flore i faune, a naročito ribljeg sveta, na relativno malom prostoru čine ga najsjajnijim biserom Koviljskog rita. Ne treba podsećati da je Koviljski rit jedno od najvećih prirodnih mrestilišta uz Dunav (prvenstveno šarana, štuke, soma, ali i mnogih drugih vrsta riba) kako kod nas, tako i u Evropi, naravno, uz Kopački rit.

„Kraj sveta“ se nalazi pored Kovilja, mesta poznatog po veoma bogatoj ribarskoj tradiciji, a naročito po spremanju ribljih specijaliteta. Jedan od najpozantijih je „štuka u mundiru“ ili „štuka na koviljski način“, kako piše u mnogim ribljim kuvarima. Odavde je dimljena štuka nošena u Pećku Patrijaršiju i u carski Beč. Ali o tome ćemo nekom drugom prilikom.

Kovilj je udaljen od Novog Sada dvadesetak, a od Beograda pedesetak kilometara. Najlakše se do njega stiže autoputem Subotica - Novi Sad - Beograd. Vazdušnom linijom Arkanj je udaljen oko 2,5 km od glavnog toka Dunava, dok je pri vodostaju 290 (kod Novog Sada) u direktnoj vezi sa njim.

BREM I GAGARIN

Istorijat Arkanja zadire u prošlost, ali se ne zna tačno od kada rukavac postoji u današnjem obliku. Jedino što se pouzdano zna je da je prvobitna čarda na Arkanju, izgrađena u prvoj polovini XVIII veka, a kameni prag iz tog vremena može da se vidi i danas. U periodu od 1872-74 godine „Kraj sveta“ je posetio i poznati nemački prirodnjak Alfred Edmund Brem (1829-1884) širom sveta poznat po kapitalnom delu „Život životinja“. Brem je putovao po celom svetu i proučavao životinjske vrste, njihove osobine, staništa, rasprostranjenost itd, pa ga je tako put doveo i u našu zemlju. Tokom boravka kod nas postoje pisani podaci o tome da je bio na Arkanju gde je proučavao evropsku štuku (Esox Lucius) koja je ujedno i zaštitni znak Arkanja, a za koju Brem kaže: „Jedna od najstrašnijih grabljivica evropskih reka i jezera, morski pas kopnenih voda“.

Posle njega ovde su boravila mnoga poznata imena iz sveta (prvi kosmonaut Jurij Gagarin, mnogi političari, glumci, svetski sportisti...) i svi su iskazivali divljenje ovom prelepom prirodnom remek delu.

PLOVAK, DUBINKA I VARALICA

„Kraj sveta“ je izuzetno pogodan za sve vrste ribolova - od pecanja na plovak, dubinskog ribolova, pa sve do varaličarenja. (Nažalost, mrežarenje je godinama ubedljivo na prvom mestu!) Tereni su raznovrsni - od plitkih, muljevitih, prekrivenim lokvanjem (1-1,5m), preko onih sa tvrdim dnom i nešto ređom vegetacijom, pa tereni sa strmom obalom i pojasom trave uz nju, do mesta sa panjevima i neravninama na dnu (3-5m) i poteza sa peščanim dnom. Najveća dubina u celom rukavcu se kreće od 6 - 7 m.

U vegetaciji najzastupljeniji je lokvanj, zatim drezga i sočivica (pačnjak). Središnji deo rukavca je uglavnom bez vegetacije i veće je dubine. Od mesta na Arkanju najpoznatija su: Okruglica, Salašina, Vršina, Jama iza mosta, mesto Kod panja itd.

OKRUGLICA

Okruglica je jedno od najpozantijih i najboljih mesta na Arkanju. Kako joj samo ime kaže, okruglog je oblika i nalazi se na oko 1 km vodom od arkanjske čarde. Dubina varira od 1-1,5 m uz obalu, pa do nekih 6-7 m na sredini jame, što je u isto vreme i najveća dubina na Arkanju. Od vegetacije ima najviše lokvanja uz obalu. Na Okruglici se prvenstveno lovi šaran i štuka - najbolje u pozno leto i ranu jesen, mada štuke ima preko cele godine. Od ostale ribe uspešno se love melez, bandar, protfiš i ostala bela riba. Zbog svog položaja i relativne neprohodnosti motornim vozilima, i to u zavisnosti od vremenskih (ne)prilika, ovo mesto je manje posećeno od strane ribolovaca, nego druga mesta na „Kraju sveta“.

VRŠINA

Nalazi se odmah ispod čarde i pri manjem vodostaju ona je početak arkanjskog rukavca. Relativno je male dubine (1-2 m) i većim delom (2/3) je prekrivena lokvanjem, u kojem se izuzetno lovi melez ili srebrni karaš (babuška) kako ga mnogi nazivaju. Ranijih godina je bilo ribolovaca koji su ovde hvatali i po 20-25 kg ribe, što baš ne ide u prilog njihovom statusu sportskog ribolovca, ali šta ćete, ima nas raznih. Naravno, ovde se lovi i druga riba sem karaša, prvenstveno štuka. Najpopularnija varijanta lova grabljivice na ovom mestu je provlačenje varalice tik uz ivicu lokvanja, dok štuka ne izleti iz zasede i pokupi je. A onda nastaju slatke muke. Od varalica najviše se koriste Mepsovi leptiri 2 i 3, DAM-ovi cetovi manjih dimenzija itd. Vršina baš i nije pristupačna sa obale, tako da u slučaju da se odlučite za ovo mesto možete iznajmiti čamac.

SALAŠINA

Nalazi se između čarde i mosta i isključivo je šaransko mesto. Obiluje raznim neravninama dna, a takođe i podvodnim prirodnim preprekama (nanela ih voda) i veštačkim, koje je napravio čovek da bi privukao ribu na željeno mesto. Dubina se kreće od 2-4 m, a dno je uglavnom muljevito, mada je jedan deo pod naslagama školjki i tvrd je kao beton. Ovde su par godina unazad hvatani lepi divljaci od 5-7 kg, ali su mnogo brojniji oni od 1-1,5 kg. Od mamaca se najbolje pokazao stari kuvani kukuruz, ali ni ostali šaranski mamci nisu isključeni.

JAMA IZA MOSTA

Ovo je uglavnom prolećno mesto i zimovnik bele ribe i karaša. Tu se lovi prva prolećna riba, i to karaš i bodorka. Mesto je nalik levku - sredina mu je najdublja (3-4 m). Najbolje vreme da posetite ovo mesto je kraj februara i početak marta. Uglavnom se peca sa obale i to lakim dubinskim priborom, pošto je voda većim delom godine stajaća, a i nema potrebe za neke daleke zabačaje. Mamac br. 1 je crvena glista, a neretko se javlja i štuka na ribicu, a često u svoj jelovnik uvrsti i neku metalnu ili silikonsku imitaciju.

KOD PANJA

Ovo mesto bi bilo jedno od univerzalnih mesta na „Kraju sveta“. Nalazi se na nekih par stotina metara iza mosta, sa beogradske strane. Mesto je podjednako dobro u rano proleće, leti, a naročito zimi. Jesen ne spominjem, jer tada skoro da nema loših mesta. Za ovo mesto me vezuju nezaboravna sećanja na pecanje bandara u zimskim uslovima. Lovili smo ga uglavnom na sitnog kedera i bilo ga je poprilično.

BG, NS, ZR...

Ovo bi bilo u kraćim crtama moje viđenje ovog prelepog rukavca, a ako ne verujete meni, dođite pa se sami uverite. Tvrdim da će „Kraj sveta“ udovoljiti i onima sa najvećim prohtevima. Uostalom pogledajte registarske oznake automobila - NS, BG, ZR... Koviljski Arakanj je verovatno najposećenija voda u Vojvodini.

Ukoliko ne radi riba, radi čarda „Kraj sveta“ po kojoj je i celo mesto dobilo ime, i u kojoj se spremaju svi mogući riblji specijaliteti, a hladnog piva i špricera, ili vruće dudovače zimi, uvek ima, pa ko šta voli neka izvoli!

Saša Bogdanović